Добродошли на форум Мали играчи

Задовољство нам је да вас обавестимо да је почео с радом наш форум Мали играчи.

Forum_prntscr Детаљније Добродошли на форум Мали играчи

Позивамо вас да се региструјете и да размењујете мишљења са родитељима друге деце спортиста, са децом и са тренерима. Циљ форума, као и самог сајта, јесте да помогне родитељима да дођу до корисних и релевантних информација о дечјем спорту, о спортским клубовима, савезима, такмичењима, о спортској психологији, исхрани спортиста, као и о улози родитеља у стасавању малог спортисте. Трудићемо се да вам омогућимо да у оквиру пристојне комуникације изразите своје ставове, да покренете питања и теме за које сматрате да су важне, а о којима нема довољно речи у другим медијима.

4 thoughts on “Добродошли на форум Мали играчи”

  1. Ovih dana je raspisan Konkurs Fondacije za sport za pomoć (ili stipendiranje) sportistima, pa i teniserima rođenih od 1999-2005.g. Javljam se da pozdravim ovu ideju i poželim Fondaciji da
    uspe u svojoj zamisli.
    S’ obzirom na iskustvo koje imam u tenisu, jer pratim mladog tenisera 8,5 godina, od njegove 6.godine, smatram da bi bilo sve u redu, da jedan od osnovnih uslova(pored aktivnog bavljenja sportom i navedenih godina), stoji i uslov da su igrač ili igračica postigli značajne re- zultate u sportu. Lično smatram da deca južno od Beograda (Niš, Bor, Leskovac, Kruševac ali i cela Zapadna Srbija) ne mogu da postignu zapažen uspeh, kako to mogu vršnjaci iz Beograda, iz dva razloga: 1. Zato što talentovana deca iz Beograda, pa i Novog Sada i Subotice, imaju BOLJE materijalne uslove, i 2. Zato što se u Beogradu (pa i Vojvodini) ČEŠĆE održavaju turniri, što nama dalje od Beograda iziskuje velike teškoće, koje većina roditelja ne može da podnese (kako zbog velikih troškova puta i noćenja, ali i iz nemogućnosti da se odsustvuje s posla), tako da će deca iz Beograda u startu imati rezultat, koji će im omogućiti učešće na Konkursu!
    TSS je jasno da samo niški TAŽ i Sportissimo iz Kruševca uz velike napore jedini mogu da organizuju zimske turnire, tako da na Jugu nemamo mogućnosti za više turnira u periodu novembar-april, pa samim tim i zaostajemo na rang listi .
    U interesu tenisa u Srbiji smatram da se ovaj problem može uspešno prevazići: 1) da se
    u okviru teritorijalnih saveza ( TSIS,TSŠZS, Vojvodine i Beograda), organizuje jednom ili dva puta godišnje IZBORNO takmičenje SAMO za igrače registrovane iz ovih saveza, pa da se na osnovu kvote-prema broju registrovanih, kandiduju najbolji na Konkurs (s’tim da je učešće za sve regis-trovane obavezno), i l i 2) da vlasnici klubova i treneri predlože svoje najbolje igrače za učešće na Konkurs.
    U protivnom, bez obzira na talenat i dobru igru, naša deca van Beograda ( i Vojvodine)
    NEĆE moći da napreduju, a Srbija neće imati sreće da navija za nove Novake, Nenade, Viktore , Ane, Jelene,Danilovićke i dr.
    Pozdrav svim sportistima a posebno teniserima!

    1. Poštovani Miroslave,
      iako ima delova sa kojima se u potpunosti sa Vama slažem, moram ipak da kažem da suštinski „pravite korake“, kako bi košarkaši rekli. Naime, svi smo mi dobro upoznati sa činjenicom je tenis izuzetno skup sport i da je od početka bio namenjem višem staležu, a da skoro svi roditelji, pogotovo u Srbiji, zanemaruju tu činjenicu, svesno ili pak, to rade nesvesno. Surovo zvuči, ali to je jedina istina. Međutim, ima i primera gde su deca iz nižeg i srednjeg staleža, snagom volje, upornosti i naravno velikog rada, uspeli da se izbore za svoje mesto u svetu tenisa, ali da se razumemo, veliki rad opet iziskuje veliko ulaganje. I da se ne lažemo, svi su oni (pa i Đoković) imali određena sredstva za razvoj. Potpisujem da, u skorije vreme, niko, ali niko nije uspeo u tenisu bez novca. Možda može da se uštedi na treneru, ukoliko su roditelji teniski treneri, i tu se ušteda završava. Takvi slučajevi, gde su roditelji treneri, mogu da daju konačan uspeh, ali opet i oni moraju da izvoje za putovanja, smeštaje i turnire. Kod svakog sponzorstva ili stipendije, hijerarhija je sledeća: PRVO ide roditeljsko ulaganje i žrtvovanje, do određenog nivoa, pa tek onda sledi ulaganje države ili privatnog sponzora. Zbog svega toga, selekcija se skoro nikada ne vrši među onima čiji roditelji nemaju za treniranje, putovanja i na kraju kao posledicu svega, rezultate, bez obzira o kakvim se talentima radi, i iz kojih krajeva dolaze. Pozdrav iz Beograda

    1. Poštovani g. Aleksandre,
      Pre svega hvala što ste dali mišljenje u v. mog teksta. Znači da sam svojim stavom i mišljenjem
      podstakao razmišljanje šire sportske javnosti na akciju koja se zove Fondacija za mlade sportiste.
      Nadam se da sam razumeo Vaš stav, koji se sažima u “pravljenju koraka“, sa čim se ne mogu složiti.
      Ja sam deda tom dečaku, sa kojim sa za 103 meseca(8 g.i 7 meseci) samo vozeći ga na treninge do sada prešao kolima 103 x 4,5 sedmica x 5 dana x 22 km (dnevno) = 50.985 km (oko 7-8.000 E ) potom 103 mes. x100 E =10.300 E. O takmičenjima i turnirima, trenerkama, PATIKAMA, hrani, reketima (sada se španuju 2x sedmično), noćenjima i kotizacijama da Vam ne izvodim računicu. Sreća za ovog dečaka je to što ima ko da ga ovoliko prati. ALI, dekine mogućnosti (staračke, penzionerske…) polako se ograničavaju. A ovom dečaku BAŠ sada, kada stasava u zrelog i stabilnijeg igrača, kada ulazi u grupu za 16. godišnjake i pokazuje želju da se sa njima bori, a neke i pobeđuje, treba pomoć od društva, pa makar i od ove ISKRE /Fondacija/ koja daje nadu, bar u pomoći za put i boravak na koji turnir van Južne Srbije! (PS: Izgleda da amrički koledži bolje shvataju naše talente od nas samih!).
      Iskreno Vas pozdravljam !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 thoughts on “Добродошли на форум Мали играчи”

  1. Ovih dana je raspisan Konkurs Fondacije za sport za pomoć (ili stipendiranje) sportistima, pa i teniserima rođenih od 1999-2005.g. Javljam se da pozdravim ovu ideju i poželim Fondaciji da
    uspe u svojoj zamisli.
    S’ obzirom na iskustvo koje imam u tenisu, jer pratim mladog tenisera 8,5 godina, od njegove 6.godine, smatram da bi bilo sve u redu, da jedan od osnovnih uslova(pored aktivnog bavljenja sportom i navedenih godina), stoji i uslov da su igrač ili igračica postigli značajne re- zultate u sportu. Lično smatram da deca južno od Beograda (Niš, Bor, Leskovac, Kruševac ali i cela Zapadna Srbija) ne mogu da postignu zapažen uspeh, kako to mogu vršnjaci iz Beograda, iz dva razloga: 1. Zato što talentovana deca iz Beograda, pa i Novog Sada i Subotice, imaju BOLJE materijalne uslove, i 2. Zato što se u Beogradu (pa i Vojvodini) ČEŠĆE održavaju turniri, što nama dalje od Beograda iziskuje velike teškoće, koje većina roditelja ne može da podnese (kako zbog velikih troškova puta i noćenja, ali i iz nemogućnosti da se odsustvuje s posla), tako da će deca iz Beograda u startu imati rezultat, koji će im omogućiti učešće na Konkursu!
    TSS je jasno da samo niški TAŽ i Sportissimo iz Kruševca uz velike napore jedini mogu da organizuju zimske turnire, tako da na Jugu nemamo mogućnosti za više turnira u periodu novembar-april, pa samim tim i zaostajemo na rang listi .
    U interesu tenisa u Srbiji smatram da se ovaj problem može uspešno prevazići: 1) da se
    u okviru teritorijalnih saveza ( TSIS,TSŠZS, Vojvodine i Beograda), organizuje jednom ili dva puta godišnje IZBORNO takmičenje SAMO za igrače registrovane iz ovih saveza, pa da se na osnovu kvote-prema broju registrovanih, kandiduju najbolji na Konkurs (s’tim da je učešće za sve regis-trovane obavezno), i l i 2) da vlasnici klubova i treneri predlože svoje najbolje igrače za učešće na Konkurs.
    U protivnom, bez obzira na talenat i dobru igru, naša deca van Beograda ( i Vojvodine)
    NEĆE moći da napreduju, a Srbija neće imati sreće da navija za nove Novake, Nenade, Viktore , Ane, Jelene,Danilovićke i dr.
    Pozdrav svim sportistima a posebno teniserima!

    1. Poštovani Miroslave,
      iako ima delova sa kojima se u potpunosti sa Vama slažem, moram ipak da kažem da suštinski „pravite korake“, kako bi košarkaši rekli. Naime, svi smo mi dobro upoznati sa činjenicom je tenis izuzetno skup sport i da je od početka bio namenjem višem staležu, a da skoro svi roditelji, pogotovo u Srbiji, zanemaruju tu činjenicu, svesno ili pak, to rade nesvesno. Surovo zvuči, ali to je jedina istina. Međutim, ima i primera gde su deca iz nižeg i srednjeg staleža, snagom volje, upornosti i naravno velikog rada, uspeli da se izbore za svoje mesto u svetu tenisa, ali da se razumemo, veliki rad opet iziskuje veliko ulaganje. I da se ne lažemo, svi su oni (pa i Đoković) imali određena sredstva za razvoj. Potpisujem da, u skorije vreme, niko, ali niko nije uspeo u tenisu bez novca. Možda može da se uštedi na treneru, ukoliko su roditelji teniski treneri, i tu se ušteda završava. Takvi slučajevi, gde su roditelji treneri, mogu da daju konačan uspeh, ali opet i oni moraju da izvoje za putovanja, smeštaje i turnire. Kod svakog sponzorstva ili stipendije, hijerarhija je sledeća: PRVO ide roditeljsko ulaganje i žrtvovanje, do određenog nivoa, pa tek onda sledi ulaganje države ili privatnog sponzora. Zbog svega toga, selekcija se skoro nikada ne vrši među onima čiji roditelji nemaju za treniranje, putovanja i na kraju kao posledicu svega, rezultate, bez obzira o kakvim se talentima radi, i iz kojih krajeva dolaze. Pozdrav iz Beograda

    1. Poštovani g. Aleksandre,
      Pre svega hvala što ste dali mišljenje u v. mog teksta. Znači da sam svojim stavom i mišljenjem
      podstakao razmišljanje šire sportske javnosti na akciju koja se zove Fondacija za mlade sportiste.
      Nadam se da sam razumeo Vaš stav, koji se sažima u “pravljenju koraka“, sa čim se ne mogu složiti.
      Ja sam deda tom dečaku, sa kojim sa za 103 meseca(8 g.i 7 meseci) samo vozeći ga na treninge do sada prešao kolima 103 x 4,5 sedmica x 5 dana x 22 km (dnevno) = 50.985 km (oko 7-8.000 E ) potom 103 mes. x100 E =10.300 E. O takmičenjima i turnirima, trenerkama, PATIKAMA, hrani, reketima (sada se španuju 2x sedmično), noćenjima i kotizacijama da Vam ne izvodim računicu. Sreća za ovog dečaka je to što ima ko da ga ovoliko prati. ALI, dekine mogućnosti (staračke, penzionerske…) polako se ograničavaju. A ovom dečaku BAŠ sada, kada stasava u zrelog i stabilnijeg igrača, kada ulazi u grupu za 16. godišnjake i pokazuje želju da se sa njima bori, a neke i pobeđuje, treba pomoć od društva, pa makar i od ove ISKRE /Fondacija/ koja daje nadu, bar u pomoći za put i boravak na koji turnir van Južne Srbije! (PS: Izgleda da amrički koledži bolje shvataju naše talente od nas samih!).
      Iskreno Vas pozdravljam !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *