Klara Vaja, priča Moje nebo, Klara Vaja osvojila prvu nagradu na literarnog konkursu povodom Dana škole

Тениском причом „Моје небо“ Клара Ваја освојила награду на књижевном конкурсу

Тринаестогогодишња тенисерка из Београда Клара Ваја освојила у новембру 2019. године награду на литерарном конкурсу поводом Дана школе – ОШ „Васа Пелагић“ у Котежу. Наслов Кларине приче је „Моје небо“, а можете је прочитати испод. Клара је чланица ТК Ђукић.

Већ неколико година пратимо Кларине тениске а богами и књижевне успехе, и знамо са колико љубави и страсти приступа и тенису и писању. Честитамо Кларо, и желимо ти пуно успеха на тениском и на књижевном „терену“!

 

Детаљније Тениском причом „Моје небо“ Клара Ваја освојила награду на књижевном конкурсу

 

Занимљиво да је Клара пре тачно две године такође освојила 1. место на књижевном конкурсу поводом Дана школе, и то причом „Верујем и желим“.

Прочитајте и Кларину причу са којом је ушла у најужи избор за најбољу причу на нашем конкурсу „Моја Баболат тениска прича“ у априлу 2016. године.

 

 

ОВО ЈЕ МОЈЕ НЕБО

 

Ово је моје небо. Ја чврсто верујем у то. Још од оног дана када је један сасвим обичан тениски сан завирио у моју јаву. И тамо почео да живи.

Ово је моје небо. Схватила сам то оног дана када су се моји путеви почели отварати. Схватила сам то оног дана када је тенис одабрао мене. Ова моја тениска прича је попут коцкица. Попут слагалице. Корак по корак, савршено се уклапа у слику. Слику звану „Вимблдон 2024″.

Да. овоје моје небо. Чврсто верујем у то. Још од оног дана када је „Игром случаја“ у безначајној набавци ситница за кућу тата срео свог школског друга. Ни мање ни више – тада тениског тренера. „Тебе је моја ћерка чекала цео живот“, рекао му је у шали.

И тако… Нађох се тог 1. октобра 2014. у 20 сати први пут на тениском терену. Тај дан никада нећу заборавити. Тај дан сам тек почела ла живим.

Ово је моје небо. Схватила сам то и онда када ме предшколска љубав мог млађег брата Виктора одвела до новог тренера. Онда када ми је био јако потребан. Схватам то и сада. И данас, када је уз мене на нашем путу до врха света!

Да, да. Ово је моје небо. Уверила сам се у то и оног дана када ме мамино дугогодишње пријатељство сместило у најдивније место на свету. Тренинг центар. у коме се са пуно љубави брину о томе да будем физички спремна, у коме се осећам као код своје куће.

Ово је моје небо. По ко зна који лут. Да ми потврди. Пошаље ме на пут. Турнир европског ранга. Улцињ. Играм чегвртфинални меч тог прохладног мајског дана. Осам терена. А на трибине баш мог, тик до моје маме, сместио се непознат човек. На сваки мој поен чуло се: „Браво, Клара!“ Говорио је на свом не тако савршеном енглеском; о енергији на терену, о томе како је препознао себе. И он је сада на мом путу. Побринуо се да из Турске (његове земље) добијем опрему и понесем хаљине попут најпрестижнијих тенисерки света… Да. Ово је моје небо!

Моје небо ми је подарило све те људе… Злаја, Влада, Станко, Божа. Срки, Каћа, Пеђа, Пеца. Моје небо које ми је подарило Драгану. И Тамару.

Сваки од њих је са разлогом ушетао у моју причу. Случајност? Или ипак не!

 

Клара Ваја, VIII1

 

 

Једно мишљење на „Тениском причом „Моје небо“ Клара Ваја освојила награду на књижевном конкурсу“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Једно мишљење на „Тениском причом „Моје небо“ Клара Ваја освојила награду на књижевном конкурсу“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *