Da li je tenis pred izumiranjem, Nikola Vučetić, Photo by Oliver Sjöström on Unsplash

Никола Вучетић: Да ли је тенис у изумирању?

Да ли тенис живи своје последње деценије?

Свако би на моје речи рекао: „какве глупости…“.

Но, ајмо редом.

 

Наш тренер Марко је у раду са децом дошао до следећег закључка: „Када год мало притиснем децу у тениској школи, да морају да се потруде, савију колена, направе већи замах и слично, и то им поновим више пута, умешају се родитељи који замоле да не притискамо децу јер не желе да буду Ђоковићи.“ А ми такве и не правимо.

Родитељи, чак и такмичарима, носе ствари тј. тениске торбе и чине све да им „помогну“ и олакшају им процес „успеха“.

И сутра се окренете и имате целу генерацију деце која само виде препреке а не виде изазове, јер их нико није учио да прескачу препреке и изборе се са проблемима, већ је проблеме решавао уместо њих.

Тако је у свим сферама друштва.

 

Детаљније Никола Вучетић: Да ли је тенис у изумирању?

 

Статистика каже да је ниво интелигенције у Европи драстично опао. Једноставно, постали смо социјално уређена друштва где сви имају подмирене потребе и нема потребе да се трудимо више него што стомак крчи.

Из такве перспективе се не уче ни спортови, поготово индивидуални, технички врло сложени спортови који захтевају године улагања у себе, без икакве шансе да се инвестиција врати.

Тенис је постао досадан. 98% играча игра само форхенд-бекхенд, за волеј су чули да постоји а зицер је већ врло сложена прича. Ствар упрошћена. Лево-десно, физички спремни и ко издржи. Не омаловажавам величину таквих играча, свака част на томе. Али то није нешто што ће да покрене ширу публику да почне да се бави тенисом.

Светска тениска политика инсистира на популаризацији тениса, а у Америци један податак каже да 95% деце одустане од тениса после другог турнира на којима доживе пораз.

 

Da li je tenis pred izumiranjem, Nikola Vučetić, Photo by Filip Mroz on Unsplash
Photo by Filip Mroz on Unsplash

 

Све вештине, било спортске, било уметничке, које захтевају вишегодишње мукотрпно учење, нису за широке народне масе и не треба их популаризовати јер дугорочно само троше значајне ресурсе а ни изблиза не доносе жељени резултат.

Ако пре две године ни Ноле није успео да напуни Халу „Пионир“, шта остаје за остале?

Концепт Дејвис купа се мења, пошто стари DC нико више није играо од озбиљних играча.

Живо ме занима како се зове тај подмладак који ће тенис учинити довољно интересантним за гледање када су Ноле, Федерер и Надал дигли лествицу тако високо да је мало вероватно да се тако нешто икада може поновити.

Тениска Србија, „тениска велесила“, из које тренери одлазе а клубови се затварају, да ли због превеликог броја терена а мањка публике или због економске ситуације, лагано умире и полако се своди на оно што зовем природном селекцијом. Најпосвећенији, најспособнији или једноставно, они који могу да виде бар пар година унапред, опстају и изненађују будућност. А остали… остали су осуђени на мрачно доба тениса, да ли у Србији или у иностранству, свеједно је. Само је обим тржишта другачији. Слика је свугде иста. Тенис је тежак и није за свакога.

 

Никола Вучетић

Директор ТК Sa&Ni

 

Nikola Vučetić, Teniski klub Sa&Ni Beograd
Никола Вучетић

Никола Вучетић је тениски тренер, потиче из тениске породице и директор је београдског TK Sa&Ni, клуба у којем се негују рекреативни тенис и спортски дух, здрави међуљудски односи и свест о важности тениса као начина живота.

 

 

 

6 thoughts on “Никола Вучетић: Да ли је тенис у изумирању?”

  1. Naravno da je u izumiranju, kada se zna da je bitka, da se izvede dete na teniski put unapred izgubljena, bez alternative.
    Naime, može da se kaže da su deca razmažena, da su treneri nemotivisani, da vlada besparica, kao i da su roditelji otežavajuća okolnost, i da se uporno tvrdi da su to glavni uzroci teniske letargije u Srbiji.
    S druge strane, isto tako, može da se kaže da su oni, kojima se godinama divimo, koje podržavamo, branimo, za koje navijamo, i kojima bezrezervno verujemo, odgovorni za današnje stanje tenisa u Srbiji. Oni, jednostavno nemaju svest da imaju moralnu obavezu i odgovornost prema deci, i da je njihova zaostavština ključna za opstanak tenisa u Srbiji.

    1. Ne bih se u potpunosti slozio. Tenis je individualan i privatan sport. Roditelji ulazu – roditelji naplate. Ili propadnu. Tj. stvar licnog rizika. Cisto privatno preduzetnistvo ili surovije formulisano: biznis. Moralna obaveza, na koju licno dosta polazem, je diskutabilna kategorija. S toga, ne postoji ni interes institucionalizacije podrske, osim na nekom licnom nivou.
      Proizvodnja tenisera nije standardan posao, kao u drugim, pretezno timskim sportovima, gde je podeljena odgovornost na terenu.
      Ovde se igrac radja a teniser postaje.

      Nikola Vucetic

      1. Poštovani Nikola,
        moram da kažem da sam iznenađen činjenicom da neko, ko je toliko dugo u tenisu, i sa toliko iskustva u radu, može da tvrdi da će tenis u Srbiji opstati samo u slučaju da roditelji naprave biznis plan i ulože gomilu novca u teniski razvoj svog deteta. Pa, takav stav je i doveo do propasti srpskog tenisa. Isto tako, misle i Novak, Janko, Jelena, Ana, i zato tenis u Srbiji ne postoji.
        Ako ste se već dotakli porodičnog ulaganja i rizika, mogli ste bar da navedete i podatak, da neki roditelji uspešnih tenisera nisu rizikovali sa svojim novcem, ili pak, to niste to znali. Mogli ste, isto tako da navedete, da su neki teniseri dobijali nepovratne pomoći od mnogih državnih preduzeća, x00.000 od Telekoma Srbije, x0.000 godišnje od TK Partizan, kao i privanih firmi, besplatno treniranje kod g-dina Antelja, itd, ili pak, ni to niste znali.
        Kada pričamo o naplati porodičnog biznisa, niste naveli podatak da su ti isti teniseri uzimali x.000.000 za sebe, kada su igrali za Srbiju u Davis Cup-u, ili ni to niste znali pa zato to ne navodite kao primer uspešnog porodičnog biznisa u tenisu, ili je i to opravdano ličnim rizikom.
        Tu se postavlja pitanje zašto taj novac nije otišao u kasu TSS, i nije se iskoristio za sistemski razvoj tenisa u Srbiji, strateško uspostavljanje sistema, izgradnju Nacionalnog centra, itd, itd…
        Nekom drugom prilikom o tenisu u inostranstvu, i zemljama koje godinama izbacuju generacije uspešnih tenisera, a gde opstanak tenisa ne zavisi od ulaganja roditelja.
        Sportski pozdrav,
        Aleksandar

      2. Za razliku od teksta gore… (део реченице избачен, прим. ур.) Govorite o propadanju tenisa a zatim spustate odgovornost na roditelje i privatno preduzetnostvo. Imate koflikt misli u glavi. Sta zapravo zelite da kazete? Da ste kao preduzetnik slabo placeni jer u slucaju statisticeke greske roditelj uzima vise novca od vas ili da ste u startu malo placeni i stimulisani da radite sto dovodi u konflikt vasu izjavu o propadanju tenisa? Kao sto rekoh, licemerstvo je ubilo ovaj sport ako je uopste sport jer ga vi vidite kao biznis bas kao i ostali ucesnici. Novac, novac i samo novac. Na kraju dana, nije bitan taj mali sportista vec samo novac. Bilo da je rec o savezu,klubovima,akademijama,trenerima, zakupcima terena, sudijama itd samo novac i to novac roditelja koji su na kraju dana najveca bolest teniskog sporta. Zaista dobar alibi za teniske zvanicnike. Licemerstvo.

  2. Covek iznosi cinjenice 100% tacne. Tezak, dosadan, mukotrpan, skup sport bez buducnosti. Novim Y generacijama nimalo zabavan u poredjenju sa ostalim izazovima. Jako puno odricanja u prazno. Tenis je praznina, osim ako niste rekreativac plus 50 da pokrenete stare kosti. Takmicarski tenis je imbecilan posao.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

6 thoughts on “Никола Вучетић: Да ли је тенис у изумирању?”

  1. Naravno da je u izumiranju, kada se zna da je bitka, da se izvede dete na teniski put unapred izgubljena, bez alternative.
    Naime, može da se kaže da su deca razmažena, da su treneri nemotivisani, da vlada besparica, kao i da su roditelji otežavajuća okolnost, i da se uporno tvrdi da su to glavni uzroci teniske letargije u Srbiji.
    S druge strane, isto tako, može da se kaže da su oni, kojima se godinama divimo, koje podržavamo, branimo, za koje navijamo, i kojima bezrezervno verujemo, odgovorni za današnje stanje tenisa u Srbiji. Oni, jednostavno nemaju svest da imaju moralnu obavezu i odgovornost prema deci, i da je njihova zaostavština ključna za opstanak tenisa u Srbiji.

    1. Ne bih se u potpunosti slozio. Tenis je individualan i privatan sport. Roditelji ulazu – roditelji naplate. Ili propadnu. Tj. stvar licnog rizika. Cisto privatno preduzetnistvo ili surovije formulisano: biznis. Moralna obaveza, na koju licno dosta polazem, je diskutabilna kategorija. S toga, ne postoji ni interes institucionalizacije podrske, osim na nekom licnom nivou.
      Proizvodnja tenisera nije standardan posao, kao u drugim, pretezno timskim sportovima, gde je podeljena odgovornost na terenu.
      Ovde se igrac radja a teniser postaje.

      Nikola Vucetic

      1. Poštovani Nikola,
        moram da kažem da sam iznenađen činjenicom da neko, ko je toliko dugo u tenisu, i sa toliko iskustva u radu, može da tvrdi da će tenis u Srbiji opstati samo u slučaju da roditelji naprave biznis plan i ulože gomilu novca u teniski razvoj svog deteta. Pa, takav stav je i doveo do propasti srpskog tenisa. Isto tako, misle i Novak, Janko, Jelena, Ana, i zato tenis u Srbiji ne postoji.
        Ako ste se već dotakli porodičnog ulaganja i rizika, mogli ste bar da navedete i podatak, da neki roditelji uspešnih tenisera nisu rizikovali sa svojim novcem, ili pak, to niste to znali. Mogli ste, isto tako da navedete, da su neki teniseri dobijali nepovratne pomoći od mnogih državnih preduzeća, x00.000 od Telekoma Srbije, x0.000 godišnje od TK Partizan, kao i privanih firmi, besplatno treniranje kod g-dina Antelja, itd, ili pak, ni to niste znali.
        Kada pričamo o naplati porodičnog biznisa, niste naveli podatak da su ti isti teniseri uzimali x.000.000 za sebe, kada su igrali za Srbiju u Davis Cup-u, ili ni to niste znali pa zato to ne navodite kao primer uspešnog porodičnog biznisa u tenisu, ili je i to opravdano ličnim rizikom.
        Tu se postavlja pitanje zašto taj novac nije otišao u kasu TSS, i nije se iskoristio za sistemski razvoj tenisa u Srbiji, strateško uspostavljanje sistema, izgradnju Nacionalnog centra, itd, itd…
        Nekom drugom prilikom o tenisu u inostranstvu, i zemljama koje godinama izbacuju generacije uspešnih tenisera, a gde opstanak tenisa ne zavisi od ulaganja roditelja.
        Sportski pozdrav,
        Aleksandar

      2. Za razliku od teksta gore… (део реченице избачен, прим. ур.) Govorite o propadanju tenisa a zatim spustate odgovornost na roditelje i privatno preduzetnostvo. Imate koflikt misli u glavi. Sta zapravo zelite da kazete? Da ste kao preduzetnik slabo placeni jer u slucaju statisticeke greske roditelj uzima vise novca od vas ili da ste u startu malo placeni i stimulisani da radite sto dovodi u konflikt vasu izjavu o propadanju tenisa? Kao sto rekoh, licemerstvo je ubilo ovaj sport ako je uopste sport jer ga vi vidite kao biznis bas kao i ostali ucesnici. Novac, novac i samo novac. Na kraju dana, nije bitan taj mali sportista vec samo novac. Bilo da je rec o savezu,klubovima,akademijama,trenerima, zakupcima terena, sudijama itd samo novac i to novac roditelja koji su na kraju dana najveca bolest teniskog sporta. Zaista dobar alibi za teniske zvanicnike. Licemerstvo.

  2. Covek iznosi cinjenice 100% tacne. Tezak, dosadan, mukotrpan, skup sport bez buducnosti. Novim Y generacijama nimalo zabavan u poredjenju sa ostalim izazovima. Jako puno odricanja u prazno. Tenis je praznina, osim ako niste rekreativac plus 50 da pokrenete stare kosti. Takmicarski tenis je imbecilan posao.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *