O1 Properties Christmas Cup 2018 U14, Alexander Ostrovsky Academy Khimki, Teniska akademija Aleksandar Ostrovski Himki

Фундаменталне моторичке вештине за тенисере узраста U-10 и U-12

Ричард Секи-Адо (В. Британија), Хавијер Перез (Шпанија) и Мигуел Креспо (Шпанија)

ITF Coaching and Sport Science Review 2016; 69 (24): 6 – 9

Година 24, Издање 69, август 2016.

 

САЖЕТАК

У овом тексту дат је преглед главних карактеристика развоја моторичких вештина за тенисере узраста U-10 и U-12. Биће представљено и дефинисано неколико кључних концепата везаних за ову изузетно важну област. Приказана је табела са резимеом која укључује неколико смерница за стицање фундаменталних моторичких вештина за различите степене развоја.

Текст прихваћен: 21. јуна 2016.

 

УВОД

Када се говори о фундаменталним моторичким вештинама које треба представити тенисерима узраста U-10 и U-12, од суштинске је важности да се дефинише и разјасни неколико кључних концепата од којих су неки представљени у овом тексту.

 

Дефиниција детета

Реч „дете“ се обично односи на период од рођења до пубертета. Време почетка пубертета се разликује од детета до детета, од дечака до девојчица. Док се спортска иницијација деце може класификовати на основу различитих физиолошких, когнитивних и психолошких карактеристика, треба нагласити да ће такво профилисање бити специфично за сваког појединца (Гонзалес и Очоа, 2003.).

 

Детаљније Фундаменталне моторичке вештине за тенисере узраста U-10 и U-12

 

Физичка писменост и фундаменталне вештине

Кључна област развоја за тенисере узраста U-10 и U-12 јесте развијање физичке писмености. Она је од суштинске важности за свеукупно уживање у тенису и у спорту уопште, али и за развој врхунских играча. Развој свеукупног атлетицизма и фундаменталних врста покрета, моторичких и спортских вештина је приоритет током ових фаза (Tennis Canada, 2003).

 

Mićo Miladinović, Teniski klub Haron Beograd, Haron kids

 

Физичка писменост се састоји од три фундаменталне вештине:

  • Покрети: трчање, скакање, бацање, хватање, ударање неког предмета, котрљање.
  • Моторичке вештине: агилност, равнотежа, координација.
  • Спортске вештине: равнотежа, бочно кретање, ударање, бацање.

Ако се фундаменталне моторичке вештине не развију у узрасту од девет до дванаест година код дечака, односно од осам до једанаест година код девојчица, оне касније не могу бити у потпуности развијене (мада пажљиво планирани и рано примењени корективни програми могу да допринесу ограниченом успеху (Баљи, 2001; Расхол, 1998.).

 

Фазе развоја

Стога је очигледно да, да би постала физички писмена, деца треба да овладају фундаменталним врстама покрета. За скоро сваку вештину, дете у развоју треба да прође кроз неколико фаза развоја. У овом тексту, бавимо се децом узраста U-10 и U-12.

Претпубертет, пубертет и постпубертет су једноставан начин да се опишу различити степени развоја. Пошто је свака фаза веома уопштена и није специфична само за децу која се баве спортом, употребљени су различити модели Дугорочног развоја играча (ДРИ) како би се добио више стратешки приступ спортском развоју младих (Очи и Ковач, 2016.).

Неки од најчешће коришћених модела су следећи:

 

Аутори

Модели (*)

Блум (1985) 1. Ране године: фаза иницијације

2. Средње године: фаза развоја

3. Касне године: фаза савршенства

Баљи (2001.) 1. Фундаментална: Општи развој физичких способности спортисте

2. Тренирање за тренирање: Научите како да тренирате и основне вештине одређеног спорта

3. Тренирање за такмичење: Високоинтензивни индивидуални и тренинзи специфични за одређени спорт

4. Тренирање за побеђивање: Оптимизација врхунца форме за такмичења

5. Повлачење / задржавање: Активности које се обављају након повлачења из такмичарског бављења спортом

Коут, Бејкер и Абернети (2007.) 1. Године узорковања: бављење различитим спортовима ради забаве и уживања,

2. Године специјализовања: почињу око 13. године – фокусирање на једну или две спортске активности.

3. Године инвестирања: почињу око 16. године – достизање вештине у једној или две спортске активности.

4. Године рекреирања: учествовање у неколико спортских активности, не ради постизања вештине, већ углавном ради забаве и доброг здравља.

Табела 1. Најчешће коришћени модели дугорочног развоја спортиста. (*) За разумљивији приступ који се више односи на тенис, погледајте Креспо и Рид (2009.).

 

Важно је напоменути да, без обзира на то који се модел користи, тренери треба да буду свесни чињенице да је најважнија компонента ефикасног програма тренинга концепт индивидуализације, и да би сваки програм требало да има холистички приступ како би се обухватиле неке од кључних интердисциплинарних перспектива за развој спорта и тениса (Форд и др, 2011.).

 

Планирање

Неки тренери сматрају да играчима узраста U-10 и U-12 није потребан план тренинга. То није тачно. Чак и у почетним фазама развоја играча, специфичан и добро планиран режим вежбања, тренинга, такмичења и опоравка ће обезбедити оптималан развој током целе каријере играча.

На крају крајева, одрживи успех долази услед добрих тренинга и добре игре током дужег временског периода, а не услед победа у кратком временском периоду. Не постоји пречица до успеха у припремању спортиста (Баљи и Хамилтон, 2004.).

 

Mini kamp tennis10s i 12&U u TK MTP Skoplje, Dečiji svet tenisa

 

Осетљиве фазе или периоди („прозори“) успешног тренирања

Оптимални прозори успешног тренирања су критичне фазе током којих тренирање даје најбоље ефекте за дугорочни развој сваког играча. Тренери треба да обезбеде да играчима буде пружен адекватан садржај тренинга у правој фази (Очи и Ковач, 2016.). Погледајте табелу 2.

 

Аутори

Модели (*)

Флексибилност • За оба пола: у узрасту од 6 до 10 година
Агилност, стартност и брзина • Дечаци: у узрасту од 7 до 9 година

• Девојчице: у узрасту од 6 до 8 година

Моторичке вештине • Дечаци: у узрасту од 9 до 12 година

• Девојчице: у узрасту од 8 до 11 година

Снага • Дечаци: између 6 и 18 месеци након периода најбржег раста (Peak Height Velocity – PHV)

• Девојчице: одмах након PHV-а

Аеробни капацитет • Пре него што играчи уђу у PHV

Табела 2. Оптимални прозор успешног тренирања према различитим моторичким вештинама.

 

Индивидуализација

Веома је важно имати на уму да, у процесу развоја деце, она реагују на одређене стимулације које олакшавају развој специфичне физичке способности или квалитета у различитим тачкама током процеса биолошког сазревања. Стимулације које се пружају сваком детету треба да буду специфичне за то појединачно дете.

 

Иницијација и специјализација

Тенис се може сматрати спортом са раном иницијацијом (нпр. узраст од 3-4 године). Међутим, у тенису, специјализација се не препоручује пре узраста од десет година. Ако до специјализације дође пре узраста од десет година, она доприноси једностраном припремању (само тенис), раном „сагоревању“, одустајању и повлачењу са тренинга и такмичења (Баљи, 1999.).

Tennis Canada (2003) наводи да рана специјализација у тенису може да доведе до једностраног и неадекватног укупног спортског припремања, недостатка развоја основних покрета и спортских вештина, повреда услед претеране употребе, неизбалансираности мишића, до раног „сагоревања“ и раног одустајања од тренинга и такмичења.

 

Хронолошки и биолошки узраст

Доказано је да могу да постоје огромне разлике у степену и времену раста и сазревања међу тенисерима. Због овога, од суштинске је важности да се буде свестан стања одређеног спортисте у вези са пубертетом, како би могла да се посвети пажња редоследу и интензитету физичког тренинга. Важно је схватити да, једном када пубертет почне, биолошки узраст сваког појединца постаје важнији од његовог хронолошког узраста. Већина планова тренинга и такмичења узима у обзир хронолошки узраст, али, њих би требало узимати уопштено (Очи и Кемпбел, 2009.).

 

Релативни узраст

Према Панкхерсту (2016.), релативни узраст је битан концепт који би требало узети у обзир. Он може да се дефинише као месец у години (академској или спортској) у којем је дете рођено. Он утиче на способности поједине деце на различите начине, због тога што је дете рођено на почетку одређене године, са развојне стране много месеци старије него дете рођено крајем те исте године. Логично, он ће имати већу важност што су деца млађа.

 

Такмичење

Такмичарске активности треба да буду у средишту свих програма за развој фундаменталних моторичких вештина. Кроз игре и вежбе које наглашавају забаву, лично напредовање и давање 100% својих могућности, тренери треба да обезбеде да играчи остану мотивисани и да имају изазов.

Давање 100% својих могућности, уз истовремено учење кроз победе и поразе, гради карактер код младих тенисера.

 

Teniski klub Haron Beograd, Haron kids

 

Дечаци и девојчице заједно!!

Претпубертет обично траје током узраста од 8-11 година код девојчица и 9-12 година код дечака. Дечаци и девојчице у претпубертету обично могу да обављају физичке активности у заједничким групама зато што су на истом степену развоја (Очи и Кемпбел, 2009.). Међутим, истраживања су показала да дечаци имају боље резултате него девојчице када су у питању моторичке вештине (Олџуку, 2013.). На крају ове фазе, постојаће одређене разлике између деце, у зависности од њиховог ранијег раста и развоја.

 

 

ШТА РАДИТИ?

Табела 3 даје резиме фундаменталних моторичких вештина које треба да буду укључене у програме тренинга за тенисере узраста U-10 и U-12 (Tennis Canada, 2003; Tennis South Africa, 2007).

 

Фаза

1 2 3
Приближни узраст Дечаци 0-4/6, девојчице 0-4/5 година Дечаци 6-9, девојчице 6-8/9 година

Дечаци 9-12, девојчице 8/-11 година

Главни циљеви • Промовисати љубав према физичкој активност и припремити основу за будуће уживање у спорту.

• Представити им релативно неструктурисано, слободно играње у безбедном, али изазовном окружењу.

• Треба вежбати и савладати фундаменталне врсте покрета пре него што им се уведу вештине специфичне за одређени спорт.

• Развити „физичку писменост“ код спортисте.

• Ово је најважнија фаза за учење моторичких вештина.

• Деца су са развојне стране спремна да стекну фундаменталне вештине покрета које су темељ за сав каснији спортски развој.

Главни садржаји • Увођење и промовисање фундаменталих вештина покрета, као што су ходање, трчање, прескакање, скакутање, скакање, хватање и бацање.

• Нагласак на агилности, равнотежи и координацији

• Стварање нервних веза у мозгу помоћу активности које у себи садрже ритам.

• Развијање агилности, равнотеже, координације и снаге/брзине (ABCs – Agility, Balance, Coordination and Speed/Strength), плус ритмичке активности.

• Даље развијање фундаменталних вештина покрета користећи позитиван и забаван приступ.

• Коришћење прозора за оптимално успешно тренирање за развој брзине шака и стопала.

• Подизање фундаменталних вештина покрета на виши ниво.

• Потребно је овладати основним тениским вештинама.

• Више времена треба проводити тренирајући него такмичећи се.

Како то постићи • Активности које треба да буду укључене:

Трчање (заустављање, полазак, промена правца)

Хватање са већим бројем различитих меканих предмета и лопти различитих величина.

Игре са бацањем у којима се користи десна и лева рука, помоћу предмета који могу да стану у руку детета.

Игре са скакањем са скоковима на једном или обе ноге.

• Развијање ABC-а кроз игре и забавне вежбе.

• Развијање брзине помоћу анаеробних алактичних (краће од 5 секунди) играма на терену и ван њега.

• Наглашавање аеробних игара на терену и ван њега.

• Коришћење телесне тежине играча као и лаких медицинских и пилатес („швајцарских“) лопти за увођење тренинга снаге.

• Увођење основа флексибилности кроз забавне игре.

• Координација: Прескакање, бацање, вежбе равнотеже са даскама, вишеструки задаци.

• Брзина и агилност: вежбе са сигналима и променама правца.

• Издржљивост: Бити у стању да се трчи 15-20 минута.

• Снага: Коришћење метода сличних раније наведеним и увођење основне стабилности.

• Флексибилност: 5-6 пута недељно.

Тенис • Play and Stay (P&S) тенис са лоптицама, рекетима и теренима  одговарајуће величине за децу од 4-5 година ће побољшати координацију око-рука приликом ударања лопте и  промовисати рани успех и самопоуздање. • Препоручује се играње тениса два до три пута недељно, али за будуће успехе се препоручује играње других спортова три до четири пута недељно.

• Увођење основних техничких и тактичких тениских вештина.

• Стицање психолошких вештина. (Способност фокусирања, контролисање емоција, позитиван став, посвећеност и труд.)

• Увођење доношења одлука.

• Развијање основних техничких/тактичких тениских вештина.

• Увођење помоћних способности: загревање и хлађење, истезање, хидрирање и исхрана, опоравак и регенерација, менталне припреме, интегрисане предтакмичарске рутине и посттакмичарски опоравак.

Друго • Подршка за учествовање у забавним, пријатним физичким активностима на дневном нивоу (нпр. пливање, вожња трицикла и бицикла и клизање). • Подршка за бављење већим бројем спортова. • Још увек се подржава бављење већим бројем спортова.

Табела 3. Фундаменталне моторичке вештине које треба укључити у програме тренинга тенисера узраста U-10 и U-12.

Табелу у PDF формату можете преузети одавде: Fundamentalne motoricke vestine za tenisere

 

Fundamentalne motoričke veštine za tenisere uzrasta 10 godina i 12 godina

 

ЗАКЉУЧЦИ

Код младих тенисера, разумевање раста и развоја треба да буде прва ставка било којег програма тренинга и такмичења. То је дуг процес развоја и захтева стрпљење, поготово зато што деца пролазе кроз почетне фазе својих живота.

Сви који су укључени у овај процес треба да буду свесни значаја укључивања адекватних садржаја коришћењем одговарајућих метода, уз поштовање индивидуалних карактеристика сваког играча.

 

Извор:

https://www.tennisicoach.com/en/home.aspx

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *