European Tennis Report 2018, Izveštaj o evropskom tenisu 2018, Tennis Europe

Извештај о европском тенису за 2018. годину

Извештај Sports Marketing Surveys Inc.

 

Из истраживања о националним савезима, члановима Tennis Europe Member, јасно је да европски тенис има значајан разлог за оптимизам. Да је тенис држава, његових 25 милиона играча чинили би по величини 10. државу у Европи,  између Пољске и Румуније. Укупно гледано, 3% становништва Европе игра тенис.

Свакако је тачно да се тенис суочава са претњама, како од осталих спортова тако и од нових технологија, које стварају нове видове разоноде. Наше контекстуално истраживање о учешћу људи у више спортова, извршено са ITF-ом, открива да се тенис широм света налази на 9. месту као најпопуларнији спорт у 21 држави у којима је истраживање спроведено, и ни у једној држави се не налази на вишем месту него што је пето. Популарност спортова који се налазе „на кућном прагу“, као што су бициклизам и трчање, у неким деловима Европе је поставила нови изазов свим спортовима са лоптом и тимским спортовима. Ови спортови се обраћају многим рекреативцима који не желе да се обавежу чланарином у клубовима или не желе да траже терене или саиграче када желе да тренирају. Слично томе, све напреднија технологија за лично вежбање и фитнес-праћење чини индивидуалне, прилагодљиве видове вежбања приступачнијим и пријатнијим.

Ипак, иако је далеко од тога да је тенис једини који мора да размишља о томе како придобија и задржава нове генерације играча, постоји више могућности за европски тенис да прошири своју базу играча и љубитеља у предстојећим годинама.

 

Детаљније Извештај о европском тенису за 2018. годину

 

Успех Европљана у професионалном тенису

Од објављивања последњег Извештаја о европском тенису, SMS INC. је спровео истраживање о лидерству међу националним тениским федерацијама. То истраживање је показало да федерације верују да је најефикаснији начин за повећање број људи који играју тенис, када се играчи из те државе рангирају међу најбољих 20 на свету. Како се млади европски професионалци пењу на ранг-листама, будућност изгледа повољно у овом погледу.

Гледајући у ранг-листе јасно је да европски континтент остаје најбоље пласиран, што младим звездама утире пут у професионални тенис. У време док пишемо овај извештај, међу најбољих 50 мушкараца, 9 су Европљани млађи од 25 година. На истој листи постоје тројица неевропљана истог узраста. Иста је прича и код жена. 11 од најбољих 50 на WTA листи, укључујући 6 међу најбољих 20, су Европљанке млађе од 25 година. Остатак света има укупно четири играчице млађе од 25 година међу најбољих 50.

Федерер, Надал, Ђоковић и Мари не могу довека да остану на врху, али с обзиром да се пробијају Алекс Зверев, Доминик Тим, Андреј Рубљев, Кајл Едмунд, Лука Пуј и Стефанос Циципас, Европа ће и даље бити изузетно добро заступљена у све већој групи младих играча који долазе за њима.

Европа наставља да се истиче и организовањем догађаја. Истина је да се традиционални спортови суочавају са новим изазовима, са спонзорима који желе опипљив повраћај инвестиције, и многи упоредиво скупи спортови то компензују коришћењем прилика у подручјима која су у зачетку, попут е-спортова. У медијском окружењу које се мења, такви спонзори не очекују медијску вредност и традиционално мерење свести о бренду, него утицај међу купцима у погледу понашања и става.

Ипак, у првом реду са своја два гренд слема, Европа наставља да организује изузетне професионалне догађаје на свим нивоима. Ова два турнира настављају да се модернизују и унапређују, тако ће Вимблдон представити кров на Терену 1 у 2019. години а нови стадион на Ролан Гаросу ће омогућити кров на терену Филип Шатрије, као и нови терен – стаклена башта, који ће ублажити загађење земљишта и омогућити атмосферу зеленила, уводећи тенис у француску башту. Укупно 1.884 међународних турнира у Европи представља повећање за 148 у поређењу са 2015. годином.

 

Задржавање одраслих играча

Наше истраживање о учешћу играча, спроведено у 21 држави у партнерству са ITF-ом, открива да је између 46-75% тенисера почело да тренира кад су били млађи од 16 година. Из тога је јасно да је кључно да се људи рано укључе у игру, или се вероватно никада неће почети бавити њоме. У том контексту, охрабрујуће је што наше истраживање сугерише да нови играчи чине стабилних 5-13% тенисера у свакој држави.

Истовремено, у истраживању се сазнаје да су бивши тенисери (тј. они који су раније играли, али сада то не чине) у проценту између 48% и 64% одустајали од тениса када су имали између 16 и 34 године. Другим речима, ако људи успеју да се задрже у спорту у периоду прелаза у зрело доба и у раном средњем добу, постоји велика вероватноћа да остану у тенису док је то физички могуће.

Тиме се појачава неопходност да клубови и федерације омогуће приступачне периоде транзиције, у којима играч може да ужива. Ранији стадијум ове старосне границе често је време када родитељи престају да плаћају за спорт и када играчи морају да финансирају своје активности. Такође, често се ова одлука да ли да се настави са плаћањем чланства у клубу, врши истовремено са другим важним животним променама. Људи се можда селе, на универзитет или у потрази за послом, и тада морају да размисле о плаћању чланарине у клубу у којем не познају никога. Наравно, контрааргумент би могао да буде да тенис може да пружи драгоцену друштвену платформу у том тренутку, али то не мења чињеницу да тенис постаје финансијска одлука за многе играче у истом оном тренутку у којем постаје друштвена одлука. Рекламирање тениса као забавног, друштвеног спорта који може да донесе пријатеље и успомене за читав живот је кључно да би се постојећи играчи задржали у том спорту, као и за привлачење нових играча.

 

Упечатљиво је да су нашим истраживањем идентификовани разлози за престанак играња тениса у Европи, а најчешћа три су:

  • Више волим друге спортове/активности – 30%
  • Више није забаван – 24%
  • Све већа посвећеност послу – 24%

 

Перцепција тениса као „не више забавног“ треба овде да представља највећу бригу, јер обухвата распон фактора око структура за тренирање и играње, као и проблем око налажења људи са којима је забавно играти.

Са тим на уму, важно је да клубови и федерације дођу до школа, универзитета и радних места, да би охрабрили људе да се придруже и да играју у групама, пре него као појединци.

Због тога треба бити с опрезом охрабрен чињеницом да је Извештајем о европском тенису забележено укупно 5,41 милион чланова клубова у Европи, што је скок у поређењу са 5,27 милиона 2015. године. Ово повећање од готово 150.000 чланова клубова односи се највише на старосне групе јуниора и сениора – обе показују здрав раст. Укупан број одраслих чланова клубова још увек је гледано у процентима мањи од броја јуниора и сениора који су чланови клубова. Иако је ово цифра која флуктуира, извештај показује да се у 13 држава ова цифра повећава за одрасле играче, а у 14 се приказује смањење. Одржавање равнотеже играча из свих старосних група је кључно за здраво клупско и тениско окружење.

 

Продаја опреме

Стално истраживање SMS INC. о испорукама прати продају лоптица, рекета и жица на 16 европских тржишта. Ове цифре настављају да сугеришу неповољну климу за тенис. Резултати од 2009. до 2016. године показују опадање сваке године у погледу броја продатих рекета, које кулминира цифром од 2,1 милион рекета продатих током 2018. године.

Иако су постојале неке светле тачке у 2017. години, нарочито у Шпанији, Русији, Француској и Белгији, укупан тренд иде према дуготрајном опадању куповине рекета. Ипак, треба нагласити да је ово глобални феномен и да су цифре о европској продаји боље укупно гледано од цифара о продаји у САД, где је од 2009. до 2017. године пад продаје рекета 42%.

Продаја лоптица је традиционално представљала добар барометар учесталости играња и те бројке пружају више разлога за оптимизам. У поређењу са 2005. годином, цифре из 2016. године из Европе представљају повећање од 16%. Међутим, после врхунца у 2013. години, продаја лоптица је опадала у годинама после тога.

Неопходан је прилив нових играча у игру да би се повећала све нижа вредност тржишта рекета и лоптица, а истовремено, ако федерације и клубови успеју да повећају учесталост играња међу постојећим играчима, то ће генерисати додатну продају тениских лоптица.

 

У Србији постоји 16.150 тенисера (на 34. месту у Европи), од тога 1.695 регистрованих јуниора. Клубова, регистрованих и нерегистрованих, је 300. Просечан број чланова клубова по клубу је 53,83, по чему је Србија на 1. месту у Европи (просечан број чланова клуба у Европи је 645,59); укупан број чланова клубова у Србији је 2.110 (у Немачкој је 1.391.986). Тениских терена у Србији има 1.503. Просечан број чланова клубова по терену је 10,75, по чему смо 2. у Европи (у Русији их је 4.432). Србија има укупно 46 тениских професионалаца: 29 мушкараца и 17 жена.

 

European Tennis Report 2018, Izveštaj o evropskom tenisu 2018, Tennis Europe
Подаци о српском тенису у 2018. години

 

Имиџ тениса

Што је кључно за његову дугорочну будућност, имиџ тениса остаје јак. У предговору за извештај из 2015. године, поделили смо ставове из Француске у којима је показано широко одобравање тврдње да је тенис добар начин вежбања, али више помешаних реакција, нарочито међу неиграчима у погледу привлачности професионалног играња, или према идеји да је тенис „cool“/модеран спорт или да постаје све популарнији. Када смо се после две године вратили да истражујемо, охрабрили смо се што смо видели да постоји виши ниво позитивности у погледу имиџа тениса.

Не само да се играчи и неиграчи слажу да је тенис сјајан начин да стекнете добру форму, него постоји и широко распрострањено уверење да тенис постаје све популарнији и да је он „cool“ спорт. Док су неиграчи били подељени у погледу тога да је тенис привлачнији него пре пет година, охрабрујуће јасна већина играча слаже се с том тврдњом.

 

УЧЕШЋЕ У ТЕНИСУ/ИМИЏ ТЕНИСА

У ФРАНЦУСКОЈ

До које мере се слажете са сваком од следећих тврдњи?

European Tennis Report 2018, Izveštaj o evropskom tenisu 2018, Tennis Europe

 

 

Штавише, такву причу подупире и наш истраживачки програм Провера здравља уз тенис, који наглашава многе предности бављења тенисом. 74% анкетираних из Европе осећа да је играње тениса добро за њихово здравље. У истој пропорцији је установљено склапање пријатељстава преко тениса. Две трећине Европљана описују тенис као добар за њихово ментално здравље, а рекли су и да уживају у гледању професионалних мечева. Више од половине узорка осећа да је играње тениса добро за њихово самопоуздање.

Међугенерацијска привлачност тениса такође је наглашена сличним процентом анкетираних који описују тениску игру као драгоцен начин за провођење времена са својим партнером (17%) и са својом децом (21%).

Ово су изузетно позитивне приче за тенис и за његову будућност.

 

European Tennis Report 2018, Izveštaj o evropskom tenisu 2018, Tennis Europe

 

Тенис у будућности

Тениски клуб будућности ће изгледати другачије него тениски клуб данас, баш као што ће продавац сутрашњице изгледати другачије од данашњег. Као што се обрасци понашања крећу према прилагодљивим у свакој области, ни тенис неће бити изузетак.

Нова технологија доноси са собом нове начине за тенис да повећа број учесника у будућности. Све више догађаја користи апликације и персонализовани маркетинг да унапреди доживљај љубитеља тениса и да стекне додатни приход за власнике. Технологије као што су виртуелна реалност и проширена стварност вероватно ће постати уобичајене, јер догађаји и медији који их преносе покушавају да пруже имерзивније покривање збивања. И клубови проналазе нове начине комуницирања са играчима.

У сарадњи са осталим друштвеним трендовима који несразмерно утичу на младе људе (трендови као што су „gig“ економија (самостални рад/рад на захтев), превисоки трошкови у домаћинству итд.), тренутна доступност медија, и нарочито друштвени медији, отежали су традиционална средства контактирања и вежбања. Као последица тога, многи људи, нарочито млађи, удаљили су се од организованог спорта и од обавезивања у погледу трошкова и времена. Апликације као што су Deuce, коју подржава Енди Мари, или Ea-sytennis, коју подржава оснивач Easyjet-а Stelios Ha-ji-Ioannou, настоје да превладају двоструку препреку проналажењу играча сличних стандарда играња и терена за играње. Иако се обе апликације тренутно налазе у Великој Британији, ова врста технологије може само да повећа приступ овом спорту, нарочито у земљама у којима су мреже клубова мање развијене и у којима је приступ терену / одговарајућем играчу сразмерно већа препрека учешћу.

Истовремено, све већи број коментатора примећује све јаче антитехнолошке трендове који могу поново да преокрену обим онога што тенис има да понуди у предстојећим деценијама. Није тајна да многи директори из Силицијумске долине, који стоје иза успона Фејсбука, Гугла, WhatsApp-а и других платформи, одгајају своју децу без технологије. Ако потрага за здравијим односом са технологијом постане преовлађујућа, а да не говоримо ако аутоматизација послова буде имала предвиђени утицај на замењивање послова, тада и спорт може поново да доживи ренесансу „клуба“ као друштвеног места и места за бекство викендом. У том сценарију потрага за краћим форматима може бити замењена жељом да се буде што више укључен у спорт и у спортске установе.

Технологија неће нестати, и на краћи рок постоје огромне могућности за тенис да користи ове технологије да би таргетирао нове демографске групе и повећао учесталост играња.

Наравно, када меримо приход и интересовања учесника у тениском спорту у поређењу са националним просеком, јасно је да постоји нова демографија коју треба таргетирати. Тенисери из свих држава имају више просечне приходе у домаћинству и обављају послове за које су потребне веће вештине од просека. Важно је напоменути да је ово тачно за све главне спортове, али очигледно постоје нова тржишта у која тенис треба да се укључи, и ако технологија може да се искористи за савладавање финансијских препрека и за изградњу имиџа који привлачи нове играче, тенис треба то да искористи.

 

ЕДВАРД ВИЛИС

СПОРТСКИ ДИРЕКТОР MANAGER SPORTS MARKETING SURVEYS INC.

 

 

Извор:

Tennis Europe

Извештај о европском тенису

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *