Jelena Milovanović, Moja Babolat teniska priča, sajt o dečjem tenisu Mali igrači

Моја Баболат прича: Јелена Миловановић

Са лакоћом могу призвати осећања која су обузимала моје тело када сам као несигурна, седмогодишња девојчица први пут узела рекет у руке. Сећам се маминог поносног погледа, тренерове ведрине и страха који уместо да спласне, све више и више је растао. Међутим, сваком удареном лоптицом моје самопоуздање бивало је веће, страх је у потпуности ишчезао, а у мени се родило ново осећање – угрејало је срце и пробудило страст. Схватила сам да волим да играм тенис, те он постаје незаменљива ставка у мом животу.

Тенис беше моја прва љубав. Тешкоћа коју ми је задавало рано устајање и умор после тренинга није ни могла да се мери са осећањем испуњености и задовољства које ми је придавало бављење овим спортом. Врата –тениса– отворила ми је сестра, кроз њих су ме гурнули дивни млади тенисери и тренер баршунасто плавих очију, а кључ држим ја. Упркос обавезама у школи и испуњеном друштвеном животу, увек проналазим време које ћу провести на терену. Обожавам мелодију када лоптица удари о рекет, звук проклизавања, волим грашке зноја које се сливају низ чело, убрзане ударце срца, упорну особу са супротне стране мреже, као и раздрагану особу заробљену у мојој души. Оно што највише волим код овог спорта је што се осећам слободно; линије које одређују границе терена не представљају крајњу црту мојих могућности, већ моме уму дају посебну снагу која ме води даље, а враћа снажнију. Срећа коју осећам само и на помен овог величанственог спорта представља главни састојак мог живота, преовлађујућу шару на таписерији. Бавећи се тенисом сазрела сам и одрасла. Научила сам доста о борбеном духу; научила сам да понекад треба прећутати и дигнуте главе наставити даље, иако је тешко. Данас не могу да замислим свој живот без тениса. Он ме је учинио особом каква сам сада и открио да у мени постоје вредне особине. Имам дивне успомене како са тренинга, тако и са турнира, и почаствована сам том чињеницим; знам да се те успомене неће понашати попут плашљиве птице у шаци – када опустим стисак, знам да неће одлетети. Сваки успех и пораз слатки су ми као мед.

Душа увек зна да изабере најбољи тон. Моја душа и моје срце изводе најлепше композиције када се препустим ужитку које играње тениса пружа. Када остарим остаће ми сећања – сећања која се неће угушити у лавиринту времена.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *