Featured Video Play Icon

Моја Баболат тениска прича: Богдан Букарица

Ја се зовем Богдан, али сви ме од малена зову Боца. Не знам да ли сам име добио по мом прадеди Богдану Букарици или по народном јунаку Љутици Богдану, али знам да сам добио надимак по бодљикавом јежу због своје косе.

Рођен сам 19. марта, пред почетак пролећа, и одувек сам волео тај период дугих, топлих дана које сам проводио у игри са децом или на тениском терену.

Управо тако сам заволео тенис више од свега. Тренирам тенис већ осам година. Регистрован сам за клуб Црвена звезда и мој тренер је Марко Савић. Имам и много другара из клуба, али права истина је да волим  тениске мечеве не да бих победио, него да бих извукао оно најбоље из себе. Некад ме ухвати трема, ноге ми се укруте, а рука ми се стегне и тада знам да морам да победим свој страх. Најстрашније је кад ми срце лупа као лудо, а треба да погодим први сервис. Онда покушам да замислим како сам добро сервирао у неком мечу и пустим руку. Знам да је тако у сваком спорту, али је ипак тенис мени посебан јер осим противника имам и тог малог уплашеног дечака у себи.

Из сваког меча и из сваке тешке ситуације покушавам да изађем јачи и бољи, јер како је Роки рекао: „Није важно колико јако удараш, већ колико год јако да си ударен, да можеш да устанеш.“

 

 

Bogdan Bukarica, Sajt o dečjem tenisu Mali igrači

 

Богдан има 13 година, члан је Црвене звезде, воли тенис, музику и филмове, обожава Рокија

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *