Marija Mišić, Blog Na Svom Terenu

НаСвомТерену: Нулта граница

ГДЕ ПРОНАЛАЗИМО НУЛТУ ГРАНИЦУ, ИЛИ, КАКО СЕ ОСЕЋАМО ДОК РАДИМО ОНО ШТО ВОЛИМО?

 

Неко раније, неко касније, важно је пронаћи је. То је она, Нулта граница како је назива John Wiley у истоименој књизи.

Да ли је у питању само окружење у којем се налазимо, хоби који упражњавамо, посао којим се бавимо, једно је важно-осетити ту танану нит која нас чини срећним.

Али не у класичном смислу, већ слободним од свих ствари које нам ометају свакодневицу.

За то је на првом месту потребно нешто што нас што нас мотивише.

 

Где смо сад, а где би могли бити?

Почнимо од тога да је данас 1. јануар и да смо донели одлуку да кренемо са вежбањем. Да ли имамо визију какви желимо да будемо за шест месеци? Или је у питању само концепт здраве навике коју желимо да уврстимо у свакодневицу, и ту се заустављамо?

Шта је оно што нас испуњава?

Реално гледано, универзалног рецепта – нема. Неком прија боравак у природи, бављење спортом, читање књиге, ручни рад, хортикултура, одлазак на wellness. У мом случају ради се о пливању, писала сам о томе. Осећај док се пробијам кроз воду, сваки удисај и издисај. Сама сам, опуштена, не журим. Лупање о тениски зид има исти ефекат.Искључим се.

Размишљајући на ту тему, а пре читања књиге Нулте границе, ухватила сам себе у ситуацији када ми идеје саме навиру, постајем креативна, осмишљавам нове пројекте/идеје.

Одакле то? Једном речју-умирио се ум. Бави се неким другим стварима, буди се креативност. Драгоцено. Недавно ми је на базену пришао један господин и рекао: „Види се да уживате“…

 

Marija Mišić, Blog Na Svom Terenu, Nulta granica
Чишћење ума и тела

 

Једно је важно – ОСЛОБОДИТИ МИСЛИ

Како каже аутор с почетка текста – Када сте нула, све вам је на располагању. Шта то значи?

Ситуације које нас окружују су заправо играчке са којима се игра наш ум да би смо били у уверени да смо МИ главни креатор сопственог живота. Истина је, ми нисмо главни, и права чуда се дешавају онда када оставимо те играчке и почнемо да верујемо у једно место унутар нас у којем нема граница.

Недавно сам читала интересантан текст о младој хрватској тенисерки Дони Векић. Девојка потиче из спортске породице, бака Лидија била је професорица физичког васпитања, „лансирала“ је Давора Шукера, деда Бранко фудбалер, мајка атлетичарка, брат Бруно фудбалер. Одгајана у спортском маниру, Дона је пре тениса тренирала гимнастику. Повреда ју је удаљила од прескакања козлића. Била је тужна.

У једном тренутку, замолила је оца да је одведе на тенис. Била је то љубав на први поглед, баш онаква каквом истинска љубав мора бити – болна! И с тако повређеном ногом, и без обзира на то што је рекет био тек нижи од ње, а она имала само шест година – рекла је родитељима: ‘Мама, мама! Тата, тата! То је то’!

 

Dona Vekić, Marija Mišić, Blog Na Svom Terenu
„То је то“ – Дона Векић

 

А, да ли сте ви нашли своју Нулту границу?

Сви је имамо, треба је пронаћи. Није једноставно, али ту је, на прагу.

 

 

Поздрав,

ЈаМарија

 

 

Извор:

http://www.tkpetarmisic.com/blogjamarija/

 

 

Teniski trener Marija Mišić, Teniski klub Petar Mišić Novi Sad
Марија Мишић

 

Мој мото: „Буди упоран и издржи, успех је пред вратима. Кад год је тешко имај на уму да без напорног рада на себи нема напретка и размене добре енергије са окружењем“.

 

Марија Мишић је дипломирани професор спорта и физичког васпитања.

Лиценцирани је тениски тренер од стране Тениског савеза Србије.

Прве тениске кораке направила је на теренима новосадске Војводине. Воли рад са децом, нарочито почетницима – девојчицама и дечацима предшколског и школског узраста. Поседује дозволу за рад као и лиценцу за међународни програм Tennis 10’S.

 

 

О ТК Петар Мишић

http://www.tkpetarmisic.com/

 

Љубав према тенису породице Мишић датира од средине прошлог века, када је Петар Мишић (1940-2009) почео да се бави белим спортом. Прво у сингл, па у дубл конкуренцији.

Тренинзи, такмичења, победе и порази део су свакодневне спортске приче. Тако је било и онда.

У пару са Миленком Хабеншусом, Петар је освајао најзначајне турнире тадашње Југославије. Био је председник Тенис клуба Војводина, организатор важних турнира, врховни тениски судија егзибиционих мечева.

Дуго година преносио је своје знање и искуство на младе тенисере. Радио је и као тениски тренер у Немачкој.

Његове ћерке, Александра и Марија, (на слици) настављају породичну спортску причу. Оснивају тенис клуб Петар Мишић и раде као тренери.

Клуб је изузетно поносан што сваке године, у сарадњи са Тениским савезом Војводине и Тениским савезом ветерана Војводине, организује Меморијални турнир “Петар Мишић”. Дводневни Меморијал одржава се у знак сећања на познатог тенисера бивше СФРЈ, спортског радника и тениског тренера. Јуниорски шампион велике Југославије у дублу са Миленком Хабеншусом, шездесетих година прошлог века, владао је у конкуренцији чувених Сплићана Николе Пилића и Жељка Франуловића.

„Меморијал Петра Мишића“ има за циљ промоцију тениса као идеалног спорта за све узрасте, и окупља велики број љубитеља белог спорта који кроз рекреацију склапају пословна и лична пријатељства.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *