Nick Bollettieri, Nik Boletijeri

Ник Болетијери: Родитељи и њихова улога у развоју тенисера

Објављено 4. децембра 2013.

 

Ник Болетијери је написао текст „Држати се подаље“, који је објављен на сајту tennisrecruiting.net 4. децембра 2013. године

 

Ник Болетијери

 

Почео сам друге да подучавам тенису средином 50-их година прошлог века.  И не прође ниједан дан а да не помислим „идемо опет“.  Најтежи часови ми нису са мојим ученицима – већ са њиховим родитељима.

Многи родитељи тенисера који буду читали овај текст ће помислити да се он не односи на њих.  Молим вас, прочитајте га неколико пута и будите искрени према себи, па ако се препознате у њему, „олабавите“ мало и једноставно будите мама или тата свом детету.  Пустите тренере да раде свој посао.

 

Ево једног одломка из књиге коју сам написао са др. Џули Ентони, под називом „Добитна комбинација“:

 

„Највећа грешка коју родитељи могу да направе јесте да искажу шта очекују од свог детета, осим да се дете добро забави.  Чим дете почне да игра да би задовољило родитеља или да би се одржао „мир у кући“, његова мотивација и уживање ће се значајно смањити истог тренутка, без обзира колико је дете талентовано.  Многим младим играчима који су имали потенцијала, тенис је пресео због њихових родитеља, а неки велики таленти су чак и уништени на овај начин.  Нажалост, на турнирима често можете да чујете да је „Сузи суперталентована, али њени родитељи врше превелики притисак на њу, и она једноставно постане исувише стегнута и нервозна да би могла да победи“.

 

Родитељски притисак може да се јави у много облика.  То може да буде терање детета да тренира, иде на додатне часове или да се такмичи против своје воље.

Притајена нуспојава родитељских очекивања такође може да буде и претерано критиковање труда који дете улаже.  Дете не би требало да се осети као да ће му свака грешка бити „набијена на нос“.  Већ му је довољно тешко због тога што игра лоше.

 

Психолошки посматрано, људи уче подједнако ефикасно, ако не и ефикасније, из позитивних него из негативних инпута. Корисније је детету рећи шта је то што је добро урадило и предложити шта да покуша убудуће, него се стално враћати на то шта није било у реду и шта не треба да ради. Чак и када има катастрофалан дан, може да се каже нешто позитивно, као нпр. „Ниси баш играо добро данас, али ми се свиђа што си се трудио,“ уместо „баш си лоше играо данас“. Тренер детета је одговоран за његову тениску технику, али родитељи могу да помогну његовом менталном стању.

 

Прављење неповољних поређења између детета и његових вршњака такође може лоше да утиче на мотивацију детета.  Запамтите да је свако дете јединствено и да учи својим сопственим темпом; напредак сваког појединца уопште нема везе са напретком било кога другог, и треба га посматрати само у поређењу са самим собом.

 

Био сам на терену са неколико десетина хиљада ученика, чији се ниво кретао од почетника па до најбољих на свету.  Имајте на уму да је сваки ученик различит и ментално и физички, и да је од суштинске важности да тренер открије шта је свакоме од њих потребно.

 

Моника Селеш и Арон Крикштајн су волели да тренирају „до бесвести“.  Андре Агаси и Борис Бекер су се фокусирали на одређене елементе своје игре.  На крају сваког тренинга, Борис би одсервирао 30 лопти у свако поље.

 

Специјалисти за спорт су утврдили да младићи и девојке пролазе кроз периоде наглог раста, и ако се током тих периода исувише захтева од њих, може да дође до озбиљних повреда.

 

Идите корак по корак.  Увек имајте на уму да треба да прихватите да ће сваки ученик бити различит током својих тренинга.   Не поредите своје дете са другом децом.  Пронађите начин да тренинг буде најкориснији за ваше дете.

 

 

Nick Bollettieri, Iva Divac, Eddie Herr Junior Championships 2015
Ива Дивац са власником ИМГ Академије Ником Болетијеријем

 

 

Извор:

www.tennisconsult.com

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *