Dečji tenis, Sajt o dečjem tenisu Mali igrači

О таленту у тенису

Мигел Миранда (International Tennis Federation)

ITF Coaching and Sport Science Review 2008; 15 (44): 7 – 8

15. година, издање број 44, април 2008.

 

ОПИС

У овом чланку износе се разматрања о таленту у тенису. У њему се углавном наглашава значај диспозиције (предодређености) као основне карактеристике за одговарајући развој талента, уз неке примере током развојних фаза тенисера.

 

УВОД

Таленат у спорту, нарочито у тенису, увек је у средишту пажње. Свако жели таленат. Играчи желе да га имају, тренери желе да га открију, а играчи-аматери желе да уживају у њему. Аутори попут Хопфа (2000), када анализирају таленат у спорту, тврде да је немогуће недвосмислено утврдити да неко поседује таленат.

 

Детаљније О таленту у тенису

 

Уопштено, на основу ове или других претходних строгих студија, можемо тврдити да упркос свим напорима још увек нема поуздане научне теорије о обимној теми талента у спорту (Joch, 1997). Селектовање, откривање, порекло, карактеристике и развој спортских талената су нажалост често коришћене речи, а за које је, имајући у виду истраживања о тенису (Hoare, 2001; Muller, 1989; Rowley, 1993), још увек потребно разјашњење, које може да пружи само спортско научно истраживање.

Дефиниција талента као природног дара је наивна и није баш научна, јер занемарује значај оних фактора који утичу на развој самог талента. Због тога се слажемо са неким ауторима који схватају таленат као предодређеност за добар резултат у одређеном животном окружењу појединца (Hopf, 2000).

Ова дефиниција подразумева посебну представу о таленту, тако да је њена усмереност према резултату на снази све док постоји у одређеном окружењу; јер, различито животно окружење за резултате (нпр. спорт, музика, студије, посао, итд.) захтева различите квалитете и развој појединца (Bloom, 1985). Према томе, неко ко је поседовао таленат да постане добар тенисер, може и не мора имати таленат да постане добар тренер, или неко ко је успео у одређеном пословном окружењу може и не мора бити  успешан у политици, култури или у спортском менаџменту (Stojanovic, 2006).

 

Kanađanke Stasia Kryk and Claire Podolsky during semi-final doubles at Little Mo Florida

 

ЗНАЧАЈ ПРЕДОДРЕЂЕНОСТИ

Због тога напомињемо да је ова предодређеност за резултат кључни елемент за дефинисање и развој талента. Како се та предодређеност манифестује? Пре било какве анализе, узмимо у обзир да је тенис спорт „отворених вештина“, да се непрестано морају доносити различите одлуке у зависности од различитих перцепција ситуације у којој се играч налази. Предодређеност (диспозиција) тенисера може се описати према различитим фазама развоја играча (Crespo & McInerney, 2006).

 

У почетним фазама

У овој фази могу се приметити различите „предодређености“:

  • Предодређеност да се забавља и да му/јој буде лепо када игра тенис
  • Предодређеност да буде истрајан/истрајна у кретању по терену и у ударању лоптице
  • Предодређеност да остаје дуже и по завршетку тренинга
  • Предодређеност да открива нове путеве који пружају боље „алате“. Као што можемо видети, наш играч практично није задовољан само тиме да пребацује лоптицу преко мреже. Он/она жели да је удари јаче, да је усмери боље, и слично.
  • Предодређеност да захтева и прихвата више од свог тренера, од својих родитеља и, што је најважније, од себе. Тада је то очигледан пример који показује да та деца превазилазе почетну иницијативу својих родитеља. Не смемо заборавити да је врло чест случај да ова иницијатива која потиче од родитеља, пре постаје пре извор притиска него што представља помоћ. (Предлажем вам да прочитате недавну публикацију Развојног одељења ITF о овој теми). У неким недавним студијама стављен је нагласак на кључну улогу породице у процесу развоја талента (Côté, 1999).

 

Dečji tenis, sajt o dečjem tenisu Mali igrači

 

У прелазним фазама

Када играч стекне више искуства и прогресивно развија своје вештине, постају очигледне нове предодређености:

  • Предодређеност да посвети више сати игрању и тренирању
  • Предодређеност да се мења и да настави да напредује. Да својевољно прихвати ово: „То ће бити много боље за мене, јер ћу осим тога бити у стању да ударам лоптицу на другачији начин, али ћу такође постићи и нешто друго“
  • Предодређеност за такмичење као изазов и као уживање, спремност да се суочи са фрустрацијом пораза.
  • Предодређеност да прихвати правила која садрже више дисциплине, која трансформишу играње у тренирање, понављање и теже захтеве

 

 

У напредним фазама

У овој фази играч је већ професионалац и тенис игра кључну улогу у његовом животу. Најважније предодређености у овој фази су:

  • Предодређеност да прихвати преоптерећеност тренирањем, такмичења, узбуђења која доносе резултати, менталну преоптерећеност услед интерних и екстерних очекивања
  • Предодређеност да започну нове потраге за више и за боље алатке за извршење циља, које ће им помоћи да оду даље од оног што су замислили или што је доступно
  • Предодређеност да буде непопустљив (с поштовањем непопустљив) када се суочи са концептима за које играч осети да су непримерени (можда технички или тактички), а и (и нарочито тада) када се суочава са противницима

Hopf (2000) тврди да „спортиста који ради активно и аутономно постиже боље резултате од оног који пасивно ради под заштитом тренера.“

 

Sajt o dečjem tenisu Mali igrači, dečji tenis, kids tennis
Слика: @tennisshkola инстаграм

 

УЛОГА ТРЕНЕРА У ПОГЛЕДУ ПРЕДОДРЕЂЕНОСТИ

Разумевањем предодређености као концепта који је близак мотивацији, наша улога (или боље речено наша обавеза) је јасна и прецизна: висок степен мотивације и подршке оним „талентима“ који су такви рођени, као и оним који су „направљени“, како је истакао Shonborn (1984).

Изјава као што је ова: „овај играч је стигао на врх упркос свом тренеру“, све се чешће може чути. Тада морамо да преиспитамо своју методологију, своје знање, и да га ускладимо са временом, да помогнемо својим играчима да откривају више бољих алтернатива својој игри, да дубински анализирамо њихове индивидуалне карактеристике, да анализирамо како се оне прилагођавају њиховом стилу и изнад свега, да поштујемо интересе спортиста. (Stojan, 1984).

 

ЗАКЉУЧАК

Joch (1997) је већ истакао да је већ објављено више од 1.500 радова о теми талента у спорту. Тиме можете стећи представу о томе колико је широка ова тема, којом треба да се позабавимо у кратком чланку од неколико редова. Да закључимо – никада не смемо заборавити да се посао тренера између осталог мора усредсредити углавном на следеће:

  • Да ствара услове, поседује средства и негује одговарајуће окружење за развој талента.
  • Да буде свестан посебних карактеристика процеса учења талентованог детета; не само у погледу мотивације, него и у погледу оних техничких аспеката на које је неправилно или делимично обраћана пажња.
  • Да узме у обзир важност одговарајућег техничког и тактичког рада приликом развијања талента.

Важан је изазов почети са припремањем специфичних програма ради ефикасне контроле и праћења нашег рада са талентованим играчима, помоћу осмишљавања и коришћења алатки које нам помажу да преточимо у праксу идеје које смо изнели у овом чланку.

 

Извор:

ITF Coaching and Sport Science Review 2008

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *