Ray and Livinia Wood, dečji tenis, sajt o dečjem tenisu Mali igrači

Реј Вуд: Отац који покушава да од своје седмогодишње ћерке направи шампионку

 

Расел Фулер

Тениски дописник BBC-а

 

Ливинија Вуд одаје утисак сасвим обичне седмогодишње девојчице. Има четири најбоље другарице и воли да учи о деловима тела.

 

Али скоро сваког дана у 6 сати ујутру она започиње са тренингом и каже да јој је амбиција да буде боља од Маргарет Корт, која има више гренд слем титула у синглу него једна Серена Вилијамс.

 

Њен отац је Реј, дугогодишњи навијач Ливерпула, који је радио као тренер у Лестер Ситију и у Пари Сен-Жермену.
Он има сан – да створи „две највеће тенисерке које је свет икад видео“.

Реј, који на левој руци има тетоважу „You’ll Never Walk Alone“, живи у Бризбејну са својом супругом, Аустралијанком Анђелом, Лив и њеном двогодишњом сестром Паломом.

 

Када сам се сусрео са њима у Мелбурну током овогодишњег Отвореног првенства Аустралије, Реј је одавао утисак допадљивог и скромног породичног човека.

 

Али, док смо разговарали, убрзо сам схватио да он износи неке тврдње које вас оставе без текста.

 

„Мислим да бих са лакоћом могао да, у року од 10 до 15 година, створим шампиона у било ком спорту,“ каже ми док разговарамо поред спољних терена током 2. кола.

 

„Таленат је нешто што се ствара, не нешто што се добија рођењем. Мислим да бих, да је мој отац проводио време са мном док сам био у тако малом узрасту, играо за Ливерпул.  Сигурно бих играо за Енглеску, без трунке сумње.“

 

Овај тридесетшестогодишњак каже да је могао да изабере и неки други спорт за своје ћерке. То није морао да буде тенис.

 

„Могли смо за Ливи да изаберемо клизање, и Ливи би била шампионка у клизању, али смо изабрали тенис, и она ће бити шампионка у њему,“ каже он.

 

„Смео бих да је пустим да игра против било које седмогодишњакиње у свету и био бих сигуран да би је Ливи  победила.“

 

Ray and Livinia Wood, dečji tenis, sajt o dečjem tenisu Mali igrači
Реј (горе) верује да може да направи светског шампиона у било ком спорту у року од 10 до 15 година

 

Лив, чији су омиљени играчи Серена Вилијамс и Новак Ђоковић већ број 1 на свету, први пут је узела рекет у руке када је имала три године, а тренутно се бави спортом 12 сати недељно.

 

Око две трећине тог времена проведе на тениском терену, док је остатак посвећен гимнастици и атлетици, како би побољшала агилност, равнотежу и координацију.

 

Тренинг почиње док њени другари још увек спавају, и наставља се после школе – па чак и на Божић.

 

„Мени је то нормално,“ каже Лив.

 

„Ударам лоптицу скоро на сваки празник. Осећам се помало уморно, али када крене нека дужа размена удараца, осећам да имам више енергије да почнем да се крећем по терену.“

 

Празници без тениса, рођенданске журке и лилихипи су такође део Ливиног живота, а једном недељно Реј организује „забавни“ тренинг током којег његова ћерка покушава да пробуши балоне својим сервисом.

 

„Понекад покушава да тренинг буде забаван, а понекад и не,“ каже Лив.

 

„Понекад он мени шаље необичне ударце, а понекад их шаљем и ја њему. Понекад ми сервира десном руком – он је леворук, а ја сам деснорука – а понекад ја ударам лоптицу левом руком.“

 

 

Најмлађе освајачице гренд слем турнира

 

Име Старост Турнир
Мартина Хингис 16 Australian Open 1997
Моника Селеш 16 French Open 1990
Трејси Остин 16 US Open 1979
Марија Шарапова 17 Wimbledon 2004
Аранча Санчез 17 French Open 1989
Серена Вилијамс 17 US Open 1999
Штефи Граф 17 French Open 1987

 

Реј, који такође ради као консултант за велику компанију за развој спорта, направио је план за обе своје ћерке на више од 100 страница.

 

Он верује да ће прилика и тренинг који он може да им пружи – он сада има квалификације и у тенису, поред радног искуства у врхунском фудбалу – у комбинацији са окружењем у Аустралији и уз много напорног рада, од њих да створи шампионе.

 

Ричард Вилијамс је са Венус и Сереном поставио лествицу прилично високо, али Вуд верује да својим ћеркама може да пружи квалитетнији тренинг у њиховим раним годинама.

 

„Мислим да 99% људи верује да, ако ти је тата возач камиона а мама ти ради у продавници флаша, онда је то отприлике оно чиме ћеш се бавити у животу,“ каже он.

 

„Нема ничег лошег у канцеларијском послу, али ми не желимо да Лив има канцеларијски посао. Не желимо да ради 14 или 15 сати дневно. Не могу да замислим бољи живот него да си негде напољу и бавиш се спортом. Био сам повезан са фамилијом у којој је било много болести, разних карцинома, пушења, пијења, и желимо да заштитимо девојчице од тога.“

 

Лив, која је сада званично у аустралијској агенцији за таленте која је радила и са Лејтоном Хјуитом, тренутно игра против деце која су од ње старија три године, и много чешће побеђује него што губи.

 

Ray and Livinia Wood, dečji tenis, sajt o dečjem tenisu Mali igrači
Ливинија Вуд
Њен отац Реј каже да је уверен да његова ћерка може да победи било коју девојчицу истог узраста.

 

У наредних неколико година породица Вуд ће живети у Аустралији, али њихов дугорочни план је да испишу децу из школе, унајме приватне учитеље и евентуално се преселе у Шпанију.

 

Послали су снимке Ливине игре у Академију Рафе Надала у Мајорци.

 

Иако су шансе да обе девојчице стигну до врха изузетно мале, Палома је већ почела да се бави гимнастиком, а почеће да тренира тенис у децембру, када буде имала две и по године (биће 18 месеци млађа него што је била њена сестра).

 

Сигурно је да концепт тако строгог форсирања деце у одређеном смеру од овако раног узраста неће наићи на одобравање код свих.

 

Али, Реј тврди да ниједну ћерку неће терати да тренира ако она то не жели, и верује да све то ради у њиховом најбољем интересу, а не зато што је фрустриран због своје неостварене каријере професионалног фудбалера.

 

„Она жели да удовољи оцу, ту нема ни трунке сумње,“ признаје он.

 

„Али ако одете у Ливину собу, ми тамо не утичемо ни на шта. Тамо су постери свих играча. Заправо, једном смо правили паузу од шест месеци, само да бисмо видели да ли ће тражити да поново тренира. Фокус нам је на томе да, ако није забавно, онда девојчице то неће радити.“

 

„Она је свесна да мора вредно да ради, и да ће у раном узрасту морати понешто да жртвује, али она већ разуме да ће, буде ли вредно радила, добити од живота све што пожели.“

 

 

Извор:

BBC

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *