Tata to mi ne pomaže, roditelji u sportu, ponašanje roditelja u sportu, podrška roditelja sportisti

Тата, то ми не помаже!

16. децембар 2016.

Марк Maгуајр

Родитељ и члан управе једног аустралијског бејзбол тима

 

Током сезоне 2014, упитао сам свог 11-годишњег сина: „Шта деца која седе на клупи за резервне играче мисле када родитељи навале на њих својим ‘саветима’ и ‘охрабрењима’ током утакмице?“ Рекао је искрено: „Они то не воле“.

Нисам одустајао: „А шта се догађа када ти упутим последње подсетнике пар секунди пре него што удариш, знаш – оне ствари о којима смо разговарали током недеље, да бих ти помогао да запамтиш шта треба да радиш?“ Ни овог пута није ублажио своје речи: „Тата, то ми не помаже!“

Тада је наставио: „Када сам у ударачком пољу, следим упутства мог тренера за трећу базу и постављам се у зону да блокирам сваки други звук. Не помаже ми, као ни другој деци, када нам родитељи довикују.“

 

Запањила ме је његова самоуверена процена ситуације.

 

Детаљније Тата, то ми не помаже!

 

Отишао сам и разговарао са неколико играча из нашег клуба који су играли за Аустралију и у мањим MLB лигама. Они су рекли да су их њихови очеви увек посматрали у тишини, и да никада нису рекли ни реч. Рећи ћу то још једанпут: никада нису рекли ни реч. Можда би клицали када су њихов син и његови саиграчи извели добар ударац или потез, али никада не би истицали свој его толико да би помислили да би њихове речи направиле неку разлику у погледу успеха или неуспеха њиховог сина, у последњим тренуцима утакмице.

Једног дана сам на утакмици Sydney Blue Sox угледао на трибинама оца Зека Шеперда — Зек потиче из округа Хилс у Сиднеју, и игра у франшизи клуба Detroit Tigers. Посматрао сам га изблиза, из велике близине, тражећи било какав наговештај извикивања порука подршке или исказивања фрустрације са трибина. Ништа од тога. Чак и када је његов син направио грешку у пољу или је био избачен из игре — ништа. Посматрао сам тог тату и док је гледао свог тринаестогодишњег сина како игра — и понашао се на исти начин. Изгледао је једноставно задовољно што је тамо и пуштао је тренере да раде свој посао, не мешајући се у њега.

Изнова и изнова читам о играчима који су догурали далеко у том спорту и, без изузетка, понавља се иста прича. Родитељи су посматрали и уживали у утакмици у тишини. Пустили су спортисте да играју и да сами уживају, не стављајући на њих тежак терет у виду потребе да задовоље своје родитеље.

 

Можда ћете помислити: али ја познајем своје дете и знам како му/јој могу помоћи. Стварно? Познајете ли?

 

Бејзбол је игра у којој је предвиђено да не успете. Постоји огромна количина притиска на нашој деци када изиђу да ударе или када се налазе сами на месту за бацање. И овде сам помислио да бих могао да учиним свом сину тако што бих се прикрао иза клупе за резервне играче да бих му рекао неколико ‘инспиративних’ речи; или да установим посебну шифру коју бих му довикнуо, коју би само он могао разумети; или, када би он замахнуо и промашио, та моја ‘мудрост’ док се он налази у положају за ударац, учинила би разлику у погледу тога хоће ли он доћи до базе или неће.

Речи мог сина одзвањају гласно и истинито чак и док куцам овај блог: „Тата, то ми не помаже!“ Али мислио сам да помажем, а у стварности, једино чему сам помагао били су мој его и мој понос. Да, мој его и мој понос били су они који су јездили на сваком успеху и неуспеху који је мој син постизао. Знам да волимо да кривимо судије, да кривимо тренере, да окривимо било шта да бисмо објаснили због чега наше дете није урадило оно за шта смо се надали да би могло да уради. Зашто не престанемо да окривљујемо било шта друго и не пустимо нашу децу само да се тамо забављају са својим саиграчима — и пустимо тренера да прича с њима.

Чак и тада, тренер може да отежа ствари када мисли да може да пружи технички савет док се спортиста припрема за ударац. Рећи ћу вам – ни то им не помаже. Време за технички савет од тренера или родитеља је када је играч у правом душевном стању, на пример док тренира.

 

Bidi Badu Sportska odeća Bidi Badu, teniska odeća Bidi Badu, Bidi Badu Play Wild, Teniski klub Haron

Биди Баду спортску одећу можете купити у нашем веб-шопу!

Одећу можете испробати у Haron Show Room-у!

 

Током божићних празника прочитао сам књигу под насловом „Манифест Матенија“. Ако вам је тешко да разумете колико ми родитељи можемо да засметамо деци, само прочитајте ову књигу. Његово писмо родитељима деце из тима у Малој лиги проширило се попут вируса, и то је представљало инспирацију за настанак ове књиге. Потражите је. Трагајте за њом. Она вам отвара очи, а написао ју је актуелни тренер тима St Louis Cardinals.

Данас, на крају утакмице или тренинга, када возим сина кући, рећи ћу му да сам уживао да га гледам и споменућу неколико добрих ствари које су он и његов тим урадили. Покушаћу да се са њим насмејем неким грешкама или аутима које је направио. А ако је спреман, и ако имам његову пажњу, можда ћу покренути тему о проблему који сам увидео током утакмице… Можда.

 

Међутим, формулисаћу је на прави начин, да он не би помислио да то говоре мој его и фрустрација. Јер није реч о мени; није реч ни о коме од нас родитеља. Зар не желимо да наше велике, дебеле сујете једноставно умукну? Ја сам пожелео то за своју.

 

Немојте ме схватити погрешно, још увек осећам да довикујем нешто што је ‘корисно’. Још увек мислим да могу да направим разлику. Они који ме познају, знају да сам прилично гласан навијач, а на неким утакмицама се понашам скоро као кловн. Чак и недавно у Тајвану, током Светског купа до 12 година, био сам гласан и добро сам се забављао на трибинама. Али, научио сам да се зауставим кад пожелим да кличући дам савет… јер, наравно, „Тата, то ми не помаже!“

 

Tata to mi ne pomaže, roditelji u sportu, ponašanje roditelja u sportu, podrška roditelja sportisti

 

И да, ако схватите да ваш спортиста увек гледа у вас када уради нешто погрешно на терену, то је вероватно због тога што мисли да сте незадовољни због њега. Зашто се следећег пута не бисте преместили, тако да ваше дете не зна где сте? Наши спортисти већ толико жарко желе да нас учине задовољним, и заболи их још јаче када увиде да наш его и понос преузму примат.

Озбиљно, претворите себе и свој глас у духа. Скините притисак са њих и дозволите им да буду спортисти који воле ту игру. Ову игру која је предвиђена да у њој не успеју, али ће им омогућити и да науче неке сјајне животне лекције.

 

Škola tenisa Zvezdica, klupski turnir crvenog nivoa, Teniski klub Crvena zvezda

 

Научио сам своју лекцију од мудрих и талентованих људи који су ту игру играли на највишем нивоу, гледајући тату чија два талентована сина су играла ту игру, и из искрених речи мога сина. То је тешка лекција, једна од оних које раздиру наша срца. Дозволимо својој деци да нам кажу, када се буду присећали тога колико су уживали у игри: „Тата, био си од велике помоћи!“

 

Извор:

www.coachup.com

 

* Слике су дате у циљу илустрације текста

 

Једно мишљење на „Тата, то ми не помаже!“

Оставите одговор на Slobodan Grkovic Grga Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Једно мишљење на „Тата, то ми не помаже!“

Оставите одговор на Slobodan Grkovic Grga Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *