Tenis i moda u predratnoj Jugoslaviji, prašak Radion

Тенис и мода: Радион прашак

 

Сматрала је свој тенис дрес белим…

док га није успоредила са Мирковом Радион белом кошуљом.

 

Преносимо текст Чедомира Шошкића о популарности тениса у међуратној Југославији и о тенисерима као „трендсетерима“, из књиге „Тенис без граница, 1922 – 2012.“

 

 

Тениска репрезентација Југославије постала је у јулу 1939. године првак Европе, победивши у Загребу у зонском финалу Дејвис купа Немачку 3-2. Јунак победе био је Фрањо Пунчец, а тај тријумф додатно је учврстио популарност тениса у Југославији. Две слике које преносимо сјајно илуструју текст.

 

Популарност „белог спорта“ је још од раних двадесетих година у целој Југославији, па тако и у Београду била изузетна и видљива у свим „фетишима модерне свакодневице“. Бављење спортом се начелно вредновало као одлика модерног и напредног, а дневна штампа је редовно извештавала са свих већих домаћих и међународних такмичења. Поред резултата са тениских мечева, јавност се обавештавала и о детаљима из приватног живота тенисера, као и о афинитетима и модном укусу тенисерки. Поред текста о Кошеовом програму боравка у Београду, непосредно после гостовања „црне плесачице“ Џозефине Бејкер, „Политика“ објављује и фотографију америчке тенисерке Елен Вилс, уз најаву њеног предстојећег учествовања на турниру у Берлину. Хаљине без рукава или трака око главе трендсетерке и кокете Сузан Ленглен постају модни детаљи не само у женском тенису, већ у спортској гардероби начелно. „Политика“ не пропушта да објави резултате сусрета Вилсове и Ленгленове, и на илустрованој страни доноси портрете обе тенисерке. Одмах испод њих објављена је и фотографија књижевника Иве Андрића, који је изабран за допис ног члана Академије наука.

Крајем тридесетих, тачније 1939. године, после успеха Дејвис куп репрезентације Југославије и освајања првог места на континенту, долази до видне експанзије тениса на нашем простору и свега оног што он са собом носи. Реклама прашка за веш „Радион“ или насловна страна „Југословенске спортске ревије“, где је приказан Краљ Петар II Карађорђевић како игра тенис, сведочанство су времена у којем је тениски спорт имао своје место у друштву.

 

Tenis i moda u predratnoj Jugoslaviji, Kralj Petar II Karađorđević, Jugoslovenska sportska revija
Краљ Петар II Карађорђевић
Насловна страна „Југословенске спортске ревије“, август 1939. године

 

 

 

Извор:

Чедомир Шошкић

Тенис без граница

1922 – 2012.

90 година историје Тениског савеза Србије

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *