Уживање: најновија сазнања за тренере

Џанет Јанг (AUS)

ITF Coaching and Sport Science Review 2016; 68 (24): 21 – 23

24. година, издање број 68, април 2016.

САЖЕТАК

„Никада ме нису притискали, мама није знала ништа о тенису; када бих одлазила на турнир, она би рекла ‘Ћао, диван дан ти желим’, а кад бих се вратила рекла би ‘Здраво, јел ти био леп дан?’ То што ми је било забавно била је једна од ствари које су ми највише помогле (да постанем шампион).“ (Ивон Гулагонг Коли) У овом тексту представљена је Чиксентмихаљијева концептуализација уживања као процеса до којег долази када се подударе велики изазови и вештине. У тексту се истражују последице по тренере заједно са предностима до којих може доћи када је тенис забаван.

 

Мали играчи вам овог викенда препоручују (кликните на сваку слику за више детаља):

 

УВОД

Горенаведени цитат Ивон Гулагонг Коли потиче из интервјуа који је Коли дала када је водила тренинг камп за аустралијске домороце-јуниоре, када су је питали за савет који би упутила будућим играчима. Сасвим једноставно, њен савет био је ‘забављајте се и уживајте у тенису’. Па, сви знамо шта су забава и уживање, зар не? Занимљиво, одговор се врло вероватно значајно разликује у зависности од играча. Забава и уживање вероватно значе различите ствари за различите појединце. То заиста не представља велико изненађење, имајући у виду различите дефиниције појмова „забава“ и „уживање“, које се могу наћи у спортској литератури. Оно око чега постоји сагласност је да се те две речи углавном сматрају синонимима и, као такве, користе се наизменично у спортској литератури (Бергер и други, 2006). Узимајући у обзир кључни значај забаве и уживања за разумевање разлога због којих многи од нас играју тенис, у овом раду се апострофирају ови кључни концепти и представља нова перспектива погледа на уживање. Он би требало да буде посебно занимљив тренерима који често трагају за предлозима како да учине да тренинзи пруже више задовољства. Прво се позабавимо дефинисањем појмова забаве и уживања.

Детаљније Уживање: најновија сазнања за тренере

 

Turnir crvenog nivoa Igram, učim, sakupljam, Dečiji svet tenisa, Teniski klub Banjica Beograd, 2. Memorijal Vuka Bojovića

 

Дефиниције

Обично се забава дефинише као „оно што пружа разоноду и уживање“ (Бергер и други, 2006). Од многих дефиниција које се могу наћи у популарној литератури, популарна дефиниција гласи „позитивни афективни одговор на спортско искуство који одражава осећања и/или перцепције какве су задовољство, допадање и доживљај забаве“ (Скенлан, 1989). Из ових дефиниција лако је видети због чега се појмови забава и уживање често користе као синоними – реч „уживање“ се користи да дефинише реч „забава“ и обрнуто! У складу с тим, забава и уживање ће се у овом раду користити наизменично.

 

Извори уживања

Истраживањем је установљен распон извора уживања за спортисте, укључујући јуниоре, одрасле и елитне спортисте (Скенлан, Симонс 1992; Скенлан и други, 1989). Упркос индивидуалним разликама, главни извори уживања за спортисте обухватају конкурентно достигнуће, развој добрих односа породица/тренер, узбуђење игре, лично испуњење, кинестетски покрет/осећај играња, друштвено признање од стране значајних појединаца, склапање пријатељства, стицање могућности путовања и стицање осећаја компетентности.

 

Предности уживања у спорту

Постоји обимна истраживачка подршка у погледу кључног значаја уживања у спорту (Скенлан, Симонс 1992; Скенлан и други, 1989). Као прво, постоји већа вероватноћа да ће појединци учествовати у спортским активностима ако су оне забавне и ако пружају задовољство, и да ће напустити спорт кад више не буде забаван и не буде пружао задовољство. Такође, већа је вероватноћа да појединци који уживају у спорту којим се бавe, улажу више напора, буду посвећенији, учествују дуже и да им учинак буде добар. Када спорт пружа задовољство, постоји већа вероватноћа да ће појединци осећати испуњеност, еуфорију и срећу, који заузврат могу да унесу нова значења и нову енергију у свакодневни живот појединца (Берген, Вајнберг, 2006). С обзиром на то, постоји много добрих разлога да уживамо у свом спорту!

Пар цитата тениских шампиона илуструју значај уживања у тенису. Пре ОП Француске ове године, Серена Вилијамс је изјавила „Веома ми је забавно (кад играм)“. Ово осећање раније су понављали многи играчи, између осталих бивша шампионка из Шпаније Аранча Санчез-Викарио, „Волела сам да играм… тенис је био моја страст и уживала сам на терену“. Када је бивши број 1 на свету Џим Куријер најавио повлачење из тениса, изјавио је: „То је било поступно осећање, када је моје одушевљене тренинзима и припремама почело да нестаје. Нисам уживао у припремању за мечеве. Налазио сам се на тачки где сам готово  морао поново да пролазим кроз покрете потребне за играње“. Слична осећања изразила је и Штефи Граф када се повлачила из тениса. „Више ми се не игра. Већ извесно време сам се питала да ли излазим на терен из правих разлога, што значи да се потпуно препуштам игри и да се забављам“.

 

Нови приступ уживању

Традиционално се уживање поима као позитивно афективно стање које одражава осећања задовољства, допадања и забаве, као што је описано изнад. Другачији приступ, који наводи на размишљање, недавно је предложио (Чиксентмихаљи, 1990). Сада ћемо описати тај приступ, јер он представља алтернативну перспективу уживања, који би могао бити драгоцен тренерима ради унапређења својих часова и тренинга.

Према мишљењу (Чиксентмихаљи, 1990), уживање је доживљај или процес (насупрот позивном афективном стању) до којег долази „када особа не само да је задовољила нека претходна очекивања или потребу или жељу, него је и отишла даље од тога што је испланирао/испланирала да постигне, и када је постигла нешто неочекивано, можда нешто што је раније било незамисливо“. Као такво, уживање карактеришу доживљаји напора, новине и испуњења. Активност која пружа задовољство постаје суштински вредна и обавља се без очекивања неке будуће користи, него једноставно јер вршење те активности представља награду. Активности у којима се ужива врше се ради њих самих. Појединци доживљавају позитивна осећања по завршетку таквих активности, а углавном не док активности трају.

 

Елементи уживања

Како је предложио (Чиксентмихаљи, 1990), суштину концептуализације представља мисао да је уживање равнотежа између високог нивоа изазова и вештина. Ова концептуализација приказана је на следећем дијаграму.

 

 

Enjoyment in tennis, Fresh clues for coaches, Uživanje u tenisu
Слика 1: Равнотежа између високог нивоа изазова и вештина.

 

На Слици 1 види се да ће до анксиозности доћи када појединац спозна да изазови с којима се суочава надилазе његове/њене вештине. Слично томе, када појединац спозна да су његове/њене вештине веће од изазова пред којима се налази, последица је досада. ‘Канал’ уживања, као што је приказано на Слици 1, догађа се када постоји равнотежа између високог нивоа перципираних изазова и вештина. То међутим није статична ситуација – појединци не могу да уживају радећи исте ствари на истом нивоу, јер им или досаде или почну да их фрустрирају. Да би наставили да уживају, појединци морају да „прошире“ своје вештине или да открију нове могућности њиховог коришћења.

У остале елементе уживања спадају јасни циљеви и недвосмислене повратне информације, што значи да појединцима буде јасно шта треба да раде и да добијају повратне информације о успеху својих поступака. Те повратне информације заузврат пружају јасну представу о следећим поступцима и циклус специфичних циљева и јасних повратних информација се наставља. Осим тога, постоји потпуна концентрација, без напора, на тренутни задатак.

 

Mićo Miladinović, Teniski klub Haron Beograd, Haron kids

 

Како пронаћи уживање

(Чиксентмихаљи, 1990) сугерише да је уживање оствариво за све појединце. У том циљу он предлаже да појединци спроведу следеће кораке:

  • Да поставе јасне циљеве којима ће тежити и да развијају одговарајуће вештине
  • Да се препусте активности коју врше и да буду концентрисани на оно што раде
  • Да прате напредовање у остваривању изабраних циљева
  • Да се још више посвете тој активности ако почне да им досађује

Читаоци које занима више детаља и дискусија о корацима ка уживању, могу прочитати Чиксентмихаљијев рад Flow: The psychology of optimal experience (стр. 208­213).

 

ЧИКСЕНТМИХАЉИЈЕВ ПРИСТУП УЖИВАЊУ: КЉУЧНЕ СМЕРНИЦЕ ЗА ТРЕНЕРЕ

Ако тренери усвоје приступ (Чиксентмихаљи, 1990), имају улогу да воде играче тако да уживају у њиховим часовима, тренирању и такмичењу. То је улога донекле другачија од оне коју имплицира традиционална концептуализација уживања као једноставно позитивног афекта или осећања. Када је уживање једноставно позитиван афекат, тренери можда неће у потпуности ценити кључни елемент јединственог прилагођавања високих изазова на часовима, тренинзима и такмичењу играчевој перцепцији његових/њених могућности.

 

Enjoyment in tennis, Fresh clues for coaches, Uživanje u tenisu

 

Укратко, кључне смернице за тренере који усвоје (Чиксентмихаљи, 1990) приступ обухватају:

  • Уживање је достижно и динамично (није статично). Углавном се не догоди случајно, мада је и то могуће.
  • Главни предсказивач уживања је играчева перцепција равнотеже између високог нивоа изазова с којима се суочава и његових/њених вештина – осим ако изазови нису превелики, постоји вероватноћа да играчу буде досадно, или за разлику од тога превелики изазови могу да се испрече пред играчем и да проузрокују анксиозност.
  • Индивидуални приступ је неопходан приликом рада са играчима. Сваки играч је другачији и важно је разумети како сваки играч гледа на изазове и на своје способности да одговори на њих.
  • Играч мора да уложи напор и концентрацију у играње тениса да би он пружао задовољство.
  • Постављање циља са играчем представља важну активност, као и праћење играчевог напредовања у остваривању његових/њених циљева, уз истовремено давање редовних и конструктивних повратних информација.
  • Уживање је процес који непрекидно тече. Играчи морају да наставе да се суочавају са изазовима, и да наставе да развијају своје вештине. Уживање није доживотно или током читаве каријере ‘дато’.

 

ЗАКЉУЧЦИ

Вратимо се на савет који је Ивон Гулагонг Коли дала играчима да „се забављају и да уживају у тенису“ (цитиран у Уводу). Драгоценост таквог савета је што усмерава пажњу играча од опседнутости ‘побеђивањем’, која често ослабљује и оптерећује играча. Уместо тога, играч који се забавља склон је да игра инстинктивно, слободно, без напора и без страха. То је сигурно начин на који је сама Коли играла! Само када осећају испуњеност и задовољство у својој игри, играчи могу да постигну максимални учинак (Хиткоут, 1996). Парадоксално, ‘побеђивање’ је при руци када играч не размишља о ‘побеђивању’ и када се једноставно забавља на терену.

Овај рад пружа нека нова сазнања за тренере о томе како повећати уживање играча у игри. На основу концепцијски различитог гледишта на уживање у поређењу са традиционалном представом уживања које га доживљава једноставно као осећање или афекат, (Чиксентмихаљи, 1990) усмерава играче према приступу оријентисаном према процесу. Његово гледиште на уживање упућује на интуицију и упозорава тренере на критичне елементе какви су изазови, вештине, циљеви и концентрација. Чиксентмихаљи никада није наговестио да је трагање за уживањем лако, већ он јасно заступа тезу да је то трагање достижно и вредно труда. Све ово има смисла када се сетимо да је тенис игра и да мечеви треба да буду забавни и да пружају задовољство (а не трпљење и патњу). Нема ничег бољег од уживања у тенису. То је тако добра забава! У том циљу, не заборавимо да следимо Колин савет, који јој је дала њена мудра мајка.

 

 

Потражите рад Михаља Чиксентмихаљија: Csikszentmihalyi, M. (1990). Flow: The psychology of optimal experience. New York: Harper & Rowe.

 

 

Извор:

ITF Coaching and Sport Science Review 2016

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *