Oве среде вам доносимо наставак текста о фази „Активан почетак“ у оквиру метода Дугорочног развоја спортиста (Long-Term Athlete Development – LTAD), у којем ћете сазнати зашто је активна игра толико важна, шта све спада у физичку активност код деце, колико је често треба упражњавати, када треба почети и каква треба да буде улога одраслих у активној игри код деце.

 

Зашто је активна игра толико важна

Малој деци је потребна активна игра да би се правилно развијала и да би остала здрава током целог живота. Са физичком активношћу би требало почети што је могуће раније, и њоме би деца требало да се баве сваког дана. Охрабрите их да развијају многе вештине у различитим безбедним окружењима за игру.

Детаљније Дугорочни развој спортиста (LTAD) – Активан почетак (2. део)

Малој деци су потребне редовне и живахне физичке активности – активна игра – да би се правилно развијала и расла. Физички активан начин живота је од суштинске важности за дугорочно здравље и физичку и емоционалну добробит.

Под физичком активношћу се сматра учествовање у активној игри током које се користе велике мишићне групе. Кад год је могуће, деца би требало да буду напољу и да учествују у већем броју активности и игара. Ове активности не морају да буду структурисане, али би требало да буду живахне.

Почните да подстичете физичку активност већ у најранијем детињству. Користите играчке како бисте навели дете да се креће. Осим кад спавају, деца млађа од шест година не би требало да буду неактивна дуже од 60 минута непрекидно. Смањивање времена које проводе испред екрана ће помоћи у спровођењу овог плана.

Пошто деца треба да развију читав низ вештина везаних за контролу тела, локомоторних вештина и вештина слања и примања, обавезно је да учествују у разноврсним активностима. Понекад је потребно да и ви учествујете заједно са дететом, а понекад је потребно да их пустите саме. Битно је да се уверите да је активност безбедна за дете.

Будући да ће позитиван узор помоћи у њиховом развоју, будите и ви активни!

 

Зашто је активна игра толико важна

Кључ здравог живота је физичка активност у раном узрасту. Активности би требало да садрже мноштво различитих вештина у разним облицима, и требало би да буду распоређене током целог дана. Безбедно и стимулативно окружење је веома важно, као и позитивни узори.

 

Обезбедите да деца буду активна

Малој деци су потребне редовне и живахне физичке активности – активна игра – да би се правилно развијала и расла. Активна игра ојачава кости, мишиће и мозак, и успоставља везе између њих.

Физички активан начин живота је од суштинске важности за дугорочно здравље и физичку и емоционалну добробит. Да би се развиле добре навике, деца би требало да буду физички активна сваког дана.

Ако деца не развију добре навике везане за физичку активност док су још мала, повећава се ризик да ће имати прекомерну тежину или бити гојазна касније током живота.  Гојазност се повезује са великим бројем здравствених и психичких проблема.

 

Шта се сматра под физичком активношћу?
Под физичком активношћу се сматра учествовање у активној игри током које се користе велике мишићне групе. Игре било које врсте у којима се користи цело тело, а нарочито играње напољу, обезбеђује покрете који су потребни деци. Игре у којима се користе руке и прсти су важни за развој фине моторике.

Активна игра се може сматрати довољно интензивном уколико деца током ње дишу брже и дубље, почну да се зноје и постане им топло, могу да осете да им срце брже куца и зарумене им се образи.

 

Колико физичке активности?
Деца испод шест година старости би требало да буду физички активна један кратак временски период током сваког сата када су будни.

• За одојчад (до једне године старости): Важна је активност на дневном нивоу. Обезбедите играчке и једноставне предмете да бисте их подстакли на покрет.
• Мала деца (1-3 године): Дневно се препоручује најмање 30 минута неке активности у организацији одраслих, и од 60 минута до неколико сати неструктурисане физичке активности – нарочито напољу.
• Деца до предшколског узраста (3-5 година): Дневно се препоручује најмање 60 минута структурисане физичке активности, и од 60 минута до неколико сати неструктурисане физичке активности – нарочито напољу.

 Такође је важно и смањити време које деца проводе испред екрана

Деца старости до две године уопште не би требало да гледају телевизију, а деци узраста од три до пет година би време које проводе испред екрана требало ограничити на један до два сата дневно.

 

У ком узрасту треба почети са физичком активношћу?
Што је раније могуће! Подстакните бебу да се окреће и пузи тако што ћете ставити играчку ван њеног домашаја. Немојте да ставите играчку предалеко. Када беба дохвати играчку, пустите је да се игра са њом.

Запамтите да је неопходно да створите безбедно, стимулативно и занимљиво окружење у коме деца могу физички да истражују свој свет.

 

Врсте активности

• Вештине контроле тела – равнотежа, покретање руку и ногу у ритму музике, и развој координације покрета.
• Локомоторне вештине – пузање, ходање, трчање, прескакање препрека, скакање, превртање.
• Вештине слања и примања – котрљање лопте, бацање, хватање, шутирање и ударање предмета палицом или штапом.

Деца треба да науче да буду активна у затвореном и на отвореном, на леду, на снегу и у води. Она уче од позитивних узора.

 

Помозите деци да се играју – улога одраслих

Ангажовање детета у игрању и у физичкој активности зависи од утицаја његових родитеља и васпитача. Ови узори не само да обезбеђују неопходна средства да би деца била активна, они својим понашањем и ставовима такође утичу и на дечије размишљање о активности. Важно је и да се играте заједно са децом, али и да их пустите да се сама играју. Обавезно обезбедите да окружење за игру буде безбедно.

 

Активни примери од стране одраслих су веома важни. Када деца виде да се одрасла особа бави неком активношћу, њихове мождане ћелије почињу да копирају ту активност. То временом помаже деци да науче да раде оно што ради та одрасла особа. Када родитељи или васпитачи изведу децу напоље, добро је да буду активни заједно са њима. Тиме уче децу да је забавно бити активан.

 

 

Како да помогнете

Рано детињство је доба када деца уче кроз обављање неке радње. Она могу да науче неку „радњу“ само ако имају прилику за активну игру. Родитељи и васпитачи могу да помогну деци на различите начине:

Припрема терена: То значи да обезбедите безбедан простор за игру и безбедне играчке за дете.

Простор: Деци је потребно довољно простора да могу да трче унаоколо. Чак и онда када у затвореном нема превише простора, померање намештаја да би се ослободио простор често делује. Тиме дајте сигнал да је дошло „време за игру“.

Ознаке: Једноставан и јефтин начин да повећате физичку активност детета је да поставите ознаке на под. То могу да буду ознаке које нацртате кредом на тротоару, или украсне траке које поставите на тепих. Праве линије, неправилне линије или четровоуглови – све може да прође. Деца ће видети ознаке и провести време ходајући по њима, прескачући их или ће их користити као део своје игре.

 

Играчке / опрема: Једноставна, основна опрема је најчешће и најбоља. Неколико лопти, пластична палица или штап за хокеј, или играчке са точкићима су више него довољни. Картонске кутије су такође корисне. Користите играчке које деца могу да гурају или вуку. Јарке боје могу да помогну, али нису неопходне. Често је боље користити неколико играчака, и мењати их сваког дана, него извадити све играчке одједном.

Прикључивање игри: Од суштинске је важности да будете активни са децом и да се забављате са њима!

Будите сакупљач: Деца уче кроз понављање – ако дете шутне лопту, вратите му је.

Понављање је добро: Деца воле понављања. Будите спремни да се више пута играте истих игара.

Јурите и пустите да вас јуре: Мењајте се са децом, јурите их и пустите их да она јуре (и ухвате) вас. Схватање да треба да се мењате у обављању неке активности је важна социјална вештина која се најбоље учи кроз физичку игру.

Оставите их на миру: Када је дете само од себе прилично заокупљено игром, пустите га. Игра не мора увек да буде усмерена од стране одраслих.

Активно их надзирите: Будите близу, обратите пажњу и предвидите ризике.

 

Следеће среде ћемо писати о другој фази у оквиру метода Дугорочног развоја спортиста која је названа „Основе кроз забаву“. Сазнаћете више о физичким активностима које треба да упражњавају деца узраста од 6-9 година у наставку стицања онога што аутори овог метода називају „физичком писменошћу“. Останите уз Мале играче!

 

 

Извор:

http://canadiansportforlife.ca/ltad-stages/active-start