Губити је без везе! Како да се носите са тим?
Прошле среде смо писали о томе како се носити с радошћу победе, а сада бисмо да се позабавимо другом страном „медаље“…
Спортисти се веома разликују по начину на који реагују на пораз. На неке спортисте ће пораз једва утицати, или ће на њега чак заборавити скоро истог тренутка. Други ће бити потпуно скрхани и можда ће данима остати утучени. Када приметите да је мали спортиста утучен након пораза, потребно је да му/јој дате прилику да осети и изрази своје емоције. На пример, ако дете плаче након пораза, то је реалистичан израз дубине његових осећања и треба га прихватити као таквог. У таквим тренуцима, детету је потребна подршка од особа које су му битне, пре него наређење да „буде чврст/а“.
Детаљније Како да се носите с „агонијом пораза“
Уважавање и прихватање осећања захтева да родитељи и тренери не негирају и не искривљују оно што дете осећа. Ако, на пример, играчица софтбола (верзија бејзбола за децу, са меканом лоптицом, прим. прев.) промаши лопту три пута (након чега аутоматски излази из игре, прим. прев.), не жели да чује „Била си одлична“. Зна да није, и ваши покушаји да је утешите лако могу бити схваћени као недостатак искрености и разумевања. Исто тако, неће баш много помоћи ни да детету кажете „Није битно“. Чињеница је да у том моменту јесте веома битно!
Које су препоруке за понашање родитеља и тренера малих спортиста након меча у коме су изгубили?
- Похвалите све спортске званичнике на добро обављеном послу и захвалите им на њиховом доприносу.
- ПРЕСТАНИТЕ да се фокусирате на то да ли је ваше дете/његов тим победио или изгубио.
- ТРАЖИТЕ знаке који показују како се деца осећају (изрази лица, сузе, говор тела).
- СЛУШАЈТЕ шта малишани говоре пре него што им дате своје савете. Почните са охрабрујућим коментаром, а затим им поставите тзв. отворена питања:
„У ком делу меча си највише/најмање уживао/ла?“
„Која је била најбоља/најлошија ствар у твојој игри“
„Да ли си задовољан/на трудом који си уложио/ла?“ Ако није, „Шта намераваш да урадиш у вези са својим трудом убудуће?“
„Шта је најважнија ствар коју си научио/ла из овог меча?“
Неколико савета да помогнете малим спортистима да се носе са поразом:
- Немојте да окривљујете или да се љутите на своје дете/његов тим. Детету је ионако већ тешко.
- Избегните искушење да поричете или изврћете осећање разочараности. На пример, не помаже ако кажете „Није битно“.
- Укажите на позитивне ствари које су се догодиле током меча. Ево неких од ствари које можете да кажете:
„Дао/ла си све од себе и много си напредовао/ла. Настави да вредно тренираш, и победе ће доћи.“
„Овај пораз је баш болан, али твоја игра у одбрани је много напредовала. Само настави тако, и исплатиће ти се.“
„Заиста си се потрудио/ла. Нико не може да захтева више од тога. Поносан/на сам на тебе.“
„Нико не воли да губи, али си показао/ла изузетан спортски дух. Свака част!“
- Ако дете није уложило максимум труда, реците му да сте незадовољни, али на начин који га неће унизити као особу. Фокусирајте се на будућност и нагласите то да спортисти дугују себи и свом тиму да уложе максималан труд.
- Питајте своје дете/његов тим „Да ли си из овога научио/ла нешто што можеш да примениш у школи или другим областима живота?“
Извор:
Сајт „Психологија данас“
Novi komentari