Јован Вучић

Портрет Малог Играча

---

Јован Вучић (Нови Сад 2002, годиште 2001) је победник Купа Србије, турнира I категорије за дечаке до 14 година, одржаног почетком фебруара у ТК Victoria, а само недељу дана касније био је финалиста Дворанског првенства Војводине за дечаке до 14 година, турнира B категорије, одржаног у ТК Elite у Новом Саду. Када се томе дода и четвртфинале Дворанског првенства Србије до 14 година, може се слободно рећи да је за Јована ово несумњиво фантастичан почетак године!

 

 

Јоване, Мали играчи ти честитају на одличним резултатима! Какви су твоји утисци после ових турнира?

Задовољан сам како сам стартовао ове године. То је резултат напорног менталног и физичког рада и циљева које смо мој тренер Ђорђе Најданов и ја поставили.

 

 

Које досадашње резултате би издвојио као најзначајније у својој досадашњој такмичарској каријери?

Турнире играм од 10. године, а истакао бих полуфинале летњег Државног првeнства, финале Ниша I категорије, финале Златибора I категорије, прво место на Купу Србије, два финала Првенства Војводине… Освојио сам заиста много пехара, али мени је најдражи онај који ми је мој клуб доделио као најуспешнијем такмичару 2012. године. Тада сам био много поносан!

 

 

 

 

 

 

Када си почео да тренираш тенис и да ли си тада размишљао о још неком спорту?

Станујем у близини тениског клуба, играо сам се на игралишту које се налази уз саме терене и посматрао црвену шљаку и жуте лоптице од када знам за себе. И тако је почело, са 4 и по године у мају 2005. године стао сам на терен, нису могли да ме скину са њега и ево ме и данас на теренима свакодневно. Никада нисам пожелео неки други спорт.

 

 

 

Да ли можеш да нам представиш свој клуб, тренера и другаре са којима најчешће спарингујеш?

У мају ове године биће 10 година како тренирам у ТК „Нови Сад 2002“. Волим мој клуб, одрастао сам у њему, све своје слободно време проводим у клубу.

Тренира ме Ђорђе Најданов, са којим имам посебно добар однос, много ми значи његова подршка и начин на који радимо на мојој техници, развоју игре и менталној спремности. Мислим да смо нас двојица на добром путу да остваримо циљеве које смо поставили.

 

Ово су моји другари из клуба – слика ће рећи више од речи:

 

 

 

 

 

 

Колико радиш на кондицији и ко је твој кондициони тренер?

Кондицију тренирам код Леа Херенчића и његовог асистента Аце, радимо свакодневно, добро ми је друштво на кондицији, помаже ми и Срђан Јаковљевић који тренира тамо.

 

 

Шта сматраш својим најјачим адутом у игри, а у чему видиш још доста простора за напредовање?

Мој адут је мој форхенд. Бекхенд сам ове зиме много поправио, а на сервису треба доста да радим. Још треба да радим и на менталном плану и самопоуздању, недостаје ми и мало спортске дрскости.

 

 

 

Каква су твоја искуства са међународних турнира?

Нисам ишао на много европских турнира, мислим да сам играчки сада сазрео и мој тренер планира да ове године одиграмо неколико међународних турнира.

 

 

 

Који рекет користиш?

Wilson Blade тренутно, a раније Wilson BLX, углавном Wilson увек 🙂

 

 

Познато нам је да си одличан ђак, па нас занима: како усклађујеш обавезе у школи са тренинзима и путовањима на турнире? Да ли ти остаје довољно времена за дружење, фејсбук или неки добар филм?

Да, до сада сам имао све петице, али нисам могао много да се дружим ван тренинга и школе. Мој дан је прилично испрограмиран, кондиција, тенис, школа, учење, часови енглеског и немачког. Понекад одем у биоскоп са друговима из школе.

Желео сам да свирам гитару и издржао две године, а онда сам морао да прекинем, нисам могао све да стигнем…

 

 

Шта би поручио најмлађима који тек улазе у свет тениса?

Поручио бих им да сам стекао другове из целе Србије и да се ми лепо дружимо на турнирима. Волим и да путујем и да се дружим са њима… Прокупље, Ниш, Јагодина, Крушевац, Крагујевац, Аранђеловац, Пожаревац, Шабац, Београд, Вршац, Панчево, Суботица,Сомбор и наравно Нови Сад… свуда живе и тренирају моји другари, тај осећај да свуда имам другове ме испуњава и чини срећним.

Једва чекам да путујем и на међународне турнире и стекнем другове из целог света.

 

Ко заиста воли тенис, као ја, он живи тенис и није му тешко да преко летњег распуста устаје у 6,30 и иде на кондицију од 7 сати, па доручкује, па тренира тенис од 9 до 11 кад се другари буде… па једва чекам после подне да опет идем на терен… никада ми ништа везано за тенис није представљало напор, увек сам бирао тенис, и пре игре, и пре школе и пре биоскопа и рођендана, увек, увек…