Мајкл Бејн, Брус Елиот и Мачар Рид (AUS)
Број 68, април 2016.
ITF Coaching and Sport Science Review 2016; 68 (24): 15 – 17
САЖЕТАК
Замислите да сте управо освојили Вимблдон и прво место на светској ранг-листи, све то пре 18. године. Звучи прилично невероватно, али догађа се чешће него што мислите – у међународном јуниорском тенису, додуше. Али шта ова врста успеха значи у вези са игром на професионалном нивоу? Да ли елитни јуниори постају елитни професионалци? У овом чланку пружићемо неке доказе о овом питању, представљањем специфичног тениског истраживања спроведеног у претходних неколико година.
УВОД
Да ли ће добар јуниор постати професионалац светске класе?
Детаљније Да ли постоји веза између успеха у јуниорском и у сениорском тенису?
У многим студијама истраживана је веза између јуниорских и професионалних успеха у тенису, а ипак не постоји универзално прихваћени критеријум за предвиђање талента јуниора. У једној недавној студији установљено је да су такмичари (мушког и женског пола) који су наступили на три турнира која се сматрају једним од најважнијих међународних турнира за тенисере до 14 година – Les Petits As (Тарб), Отворено првенство Француске и Првенство Европе – касније постизали знатно бољи професионални ранг ако су прошли у финале једног од ова три турнира (Brouwers, De Bosscher & Sotiriadou, 2012). Заправо, око 18% победника и 22% победница ушло је међу најбољих 20 на ATP и WTA ранг-листи, тим редом.
Слична открића установљена су за резултате ITF јуниорских турнира (до 18 година). У засебно рађеним студијама о ITF такмичењима дечака и девојчица (Reid, Crespo, Santilli, Miley & Dimmock, 2007; Reid, Crespo & Santilli, 2009), откривена је значајна повезаност између јуниорског ренкинга и каснијег професионалног ранга спортиста који су на крају године били међу најбољих 20 на ITF ранг-листи. Међутим, велика већина варирања у професионалном рангирању остала је без објашњења у овим студијама, па јуниорски ранг треба сматрати индикатором успеха на професионалном нивоу, пре него његовим претходником. Сирове бројке указују на то да приближно 45% дечака и девојчица који уђу међу Top 20 на ITF јуниорској листи касније уђе у првих 100 на ATP/WTA ранг-листи, а 16% дечака и 11% девојчица уђу у Top 20 на ATP/ WTA листи. (Bowers и други, 2012) Ово је у сагласности са подацима тениског тура на америчким колеџима (за мушкарце), према којима је стопа конверзије 18% – од играча који су у Top 10 на колеџу, толико њих уђе у Top 100 на ATP листи (Reid и други, 2007).
Јуниорски успех
Успех на јуниорским гренд слемовима може бити индикатор будућег ATP/WTA ренкинга. На пример, сваки победник ОП Француске у синглу између 1980. и 2000. године ушао је у Top 100 на ATP листи, а 81% је ушло у ATP Top 50. Дечаци који су освојили US Open (35%) имали су највише шанси да касније уђу у Top 10 на ATP ранг-листи. Још уопштеније гледано, 82%, 62% и 28% мушких победника гренд слемова (1980-2000) ушло је у ATP Top 100, 50, и 10, тим редом. Победница ОП Француске је још бољи показатељ успешности на професионалном нивоу: 100%, 90% и 62% победница ушле су међу Top 100, 50, и 10 на WTA листи, тим редом. Од свих девојчица победница гренд слемова (1980-2000), 91%, 80% и 35% ушло је у WTA Top 100, 50 и 10, тим редом, што указује да се успех на овом нивоу лакше претвара у успех на професионалном туру у женском тенису.
Домаћи терен
Успех на професионалном туру повезан је са више ствари, а не само са рангом и резултатима постигнутим на јуниорским турнирима – он је у вези са подлогом на којој играчи претежно развијају своју игру. Истраживачи (Reid, Crespo, Santilli, Miley & Dimmock, 2007; Reid, Crespo & Santilli, 2009) су установили да и играчи и играчице који потичу из земаља у којима се већина јуниорских турнира игра на шљаци, достижу знатно виши ренкинг у професионалном тенису.
Успех у вези са подлогом
У овим табелама приказани су победници женских и мушких јуниорских турнира на Вимблдону и US Open-у од 1990. до 2000. године, њихова националност и подлоге на којима су научили да играју тенис. Шљака очигледно преовладава.
ЗАКЉУЧАК
За игру са тако богатом историјом, тенис је изузетно слабо обрађен у смислу систематичног и објективног увида. Изненађујуће је за многе који су изван ове области да тенис заостаје за другим спортовима у разумевању сопствених трендова. Тенис споро усваја драгоцене анализе учинка, и то умањује могућност да актери ове игре (а то су играчи и тренери) доносе одлуке на основу добијених информација, на терену и изван њега. Недавна одлука ITF-а о промени правила, којом дозвољава да се технологија користи за прикупљање података током игре, показује да институција која руководи овом игром прихвата технологију као део тениса, и тај спорт је заиста почео да извлачи корист из коришћења технологије на стратешки начин, да би обогатио сазнања у вези са игром. Начин на који ове инфомације могу максимално да се искористе за унапређивање процеса тренирања представља све значајнију конкурентску предност у овом спорту.
Извор:
Novi komentari