Dotaći zvezde ili udaviti se u sopostsko blato – kako je jedna obična kiša otvorila pandorinu kutiju – revolt jedne mame

Povodom jučerašnjih događaja sa turnira do 12 godina, 1. kategorije u TK Sopot iz kalendara Teniskog saveza Srbije, objavljujemo reči revolta jedne mame (ime je poznato redakciji) sa ciljem da pokušamo da se ova priča ne zataška i da otvorimo pitanja koja traže odgovor već duže vreme.

Ko je odgovoran u Teniskom savezu Srbije za organizaciju turnira 1. kategorije?
Ko je odgovoran za update rang lista?
Ko priprema turnir i kako se to radi?
Koje su obaveze kluba organizatora?
Koji su zadatci sudije na turniru?
Ko koordinira realizaciju turnira?
Ko se meša gde mu nije mesto u strukturi saveza?
Ko od pouzdanih izvora dobija informacije i deli ih okolo?
Ko donosi odluke važne za tekući turnir?
Kome se obratiti ako ima problem?
Ko pravi update sajta saveza?
Ko redovno mudro ćuti ili odgovara ljubazno na mailove bez nikakve obaveze i odgovornosti?
Ko će platiti troškove roditeljima koji su nastali zbog neodgovornog odnosa?
Ko će urediti haos koji je nastao?
Ko će deci objasniti da je sve ipak ok?
Ko će deci objasniti da na terenu treba da daju sve od sebe, kad odrasli ne rade tako?

……. beskonačni je niz pitanja, a priča je juće krenula jednom objavom koju smo podelili na story instagram profila Malih igrača. Tagovali su nas. Nažalost mnogi nisu ili su kasno videli ovu objavu. I krenula je priča koja se iz časa u časa još više zapetljavalja i nigde kraja.

Jutros smo pokušali dati tačnu informaciju sa nadom da će danas ipak biti malo bolje. Screen shot strane Teniskog saveza srbije, nespretno ukucane informacje, linkovi koje se ne otvarajua, ali bar ima broj telefona na koji se mogu dobiti informacije od sudije.

Dobili smo odgovor mame koji vam prenosimo

Bilo je i previše komunikacije ova dva dana.

Nadamo se da će se turnir konačno odigrati, da ćemo dobiti i oficijalno saopštenje saveza u vezi ovog turnira i da će konačno stvari početi da se uređuju sistematski kako jedna obična kiša i blato od šljake ne bi otvorili pandorinu kutiju koji neko ne znamo iz kojih razloga, pretpostavlajmo ličnih, uporno je čuva zatvorenom.

Na kraju, HVALA deci što još uvek sanjaju da dotaknu zvezde, što vole ovu fantastičnu igru i roditeljima koji ih neumorno prate i brinu možda i više nego što bi trebalo, upravo zbog nejasnog sistema i različitih prava za pojedince.