Iz maminog ugla – Ljubica Mitić, mama Višnje Mitić – Mali igrači ćaskalica

Višnja Mitić pobednica je ovogodišnjeg Lemon Bowl-a za devojčice do 12 godina.

Dvanaestogodišnja Višnja Mitić osvojila je ovogodišnji Lemon Bowl turnir i sa sobom kući iz Rima donela pobednički pehar.

Kada je pobednički pehar iz Rima stigao kući, Ljubica Mitić, Višnjina mama je na ovaj šarmantni način najavila komšijama proslavu i zahvalila se unapred na razumevanje zbog galame i glasne muzike. Jer pehar jednostavno tako i mora da se proslavi.

Na našu anketu, Iz maminog ugla, odazvala se brzo i odgovarala je na naša pitanja, ozbiljno, duhovito i šarmantno. Prenosimo vam njenu priču i sigurni smo da ćete uživati.

Kako ste ušli u svet tenisa?

U proleće, 2020. godine, sa željom da se trenira „snažan“ sport, ali u haljinici.

Sa kakvim ste predznanjem ušli u ovaj proces?

Iako sam se skoro deceniju rekreativno bavila tenisom , nisam mogla da zamislim koliki je nivo razvoja ostvario dečiji tenis, tako da moje predznanje i nije bilo od neke koristi.

Na koji način pratite razvojni put i program vašeg deteta?

Pratim gotovo svaki trening i turnir u zemlji, neretko uspem da odem i na neki internacionalni. Program i plan prepuštam stručnjaku, odnosno Višnjinom tati. 🙂

Kako biste opisali svoju ulogu u tom procesu kao majka?

Jedinstvena i nezamenjiva. Dovoljan je samo pogled, kako Višnja kaže.

Kako i koliko tenis utiče na vaš porodični život?

I velikoj meri ga oblikuje na veoma lep i poučan način.

Da li pratite mečeve vašeg deteta? Kako kontrolišete svoje emocije?

Pratim i uživam. Reklo bi se da emocijama vladam uspešno, premda je unutrašnja borba teška.

Čemu se najviše radujete?

Onom pogledu kada uspe u nameri i okrene se prema našoj loži, njenim fanovima, odnosno porodici na klupici. 🙂

Čemu ste najviše ponosni?

Kakva je snažna, oštroumna, fokusirana i zgodna devojčica postala na tom putu.

O čemu sanjate? Kako se vaš san promenio od početka procesa?

Prvo sam sanjala o nekom gemu, nakon toga o pobedi, onda su mi apetiti porasli pa sam želela medalju, nedugo zatim i pobednički pehar. Sada sanjam da sve to zajedno traje što je duže moguće.

O čemu brinete?

Za sada o tome da ona ne brine previše oko rezultata, a u budućnosti da što duže budemo u mogućnosti da se time bavimo.

Najdraži teniski momenat

Prvo osvajanje Teniskih nada u kategoriji U9 i forhend dijagonala za pobednični pehar na Lemon Bowlu U12.

Anegdota

Umorni od celodnevnog čekanja i puno mečeva u Beogradu, svratili smo do objekta Ikea koji je na putu do Niša po kafu i užinu. Dok su se njih troje svadjali ko će da nosi pehar, ko će da kuca na samouslužnoj kasi, a ko će da pridrži povodac, a muž i ja bili sudije kome će šta da pripadne, zaboravili smo psa Čedu, koji takodje prati treninge i mečeve. U medjuvremenu smo na autoputu shvatili da Čede nema i ustanovili da ga je sin zakačio pored kase (jedva smo ustanovili ko je od dece odgovorno lice) pa smo se vraćali po njega dok su nas radnici čekali nakon zvaničnog zatvaranja objekta. Sada svaki put kada pročitamo na njihovom objektu rečenicu „Vaš ljubimac je dobrodošao kod nas“ kroz smeh kažemo „znamooo“.

Ako biste morali da izaberete slogan, koji slogan bi najbolje opisao vašu dosadašnju priču?

Tata joj uvek govori staru narodnu „Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred“! Mada ja uvek krišom dodam namaži sjaj za usta i daj spektakl. 🙂