Kada se „kontrola nad sobom“ izgubi…

Kakva sve osećanja i posledice se javljaju kod dece kada su roditelji grubi prema njima u toku meča
Ljubica Jovanović – Tennis Mental & Motivation Coach

Grubost roditelja prema igraču tokom meča može se manifestovati na različite načine, a posledice mogu biti duboke i dugotrajne. Evo nekoliko primera:

Verbalna agresija: Roditelji mogu koristiti psovke, uvrede, kritike ili vređanje igrača tokom meča i to na vrlo glasan ili preteći način.
Kritičko ponašanje: Roditelji mogu neprestano kritikovati igrača, ukazivati na učinjene greške ili nedostatke na negativan način.
Fizička agresija: Iako vrlo retko, fizičko nasilje može biti prisutno u određenim, ekstremnim slučajevima. To može uključivati grubo povlačenje, udaranje, šamaranje ili nasilno ponašanje prema igraču. Najčešće se dešava u toaletu na pauzi između setova ili kod kuće nakon završenog meča, iako nije isključena ni situacija ulaska roditelja na teren u toku meča.
Emocionalno zlostavljanje: Grube reakcije roditelja mogu uključivati emocionalno zlostavljanje, kao što su manipulacija, pretnje ili šikaniranje. Često se desi da roditelji nisu ni svesni da emocionalno zlostavljaju svoje dete i misle da to rade iz ljubavi i za dobrobit svog deteta. No, ovo može ozbiljno narušiti mentalno zdravlje i dobrobit igrača.
Nedostatak podrške i ohrabrenja: Grubost roditelja može se manifestovati i kroz nedostatak podrške i ohrabrenja. Roditelji mogu biti negativno orijentisani, pesimistični ili nedostupni za igrača tokom meča. Igrači najčešće pogledom traže svoje roditelje u publici kako bi videli njihove reakcije, koje puno puta mogu biti negativne ili da šalju znak negodovanja, nezadovoljstva, razočeranja.
Izražavanje preteranih očekivanja: Roditelji mogu postavljati nerealna očekivanja i pritisak na igrača da ostvari određene rezultate, a onda kada se desi da u toku meča rezultat ne ide u korist, roditelji previše naglo odreaguju i prejako pokazuju svoje emocije.
Uslovljavanje ljubavlju: Roditelji mogu koristiti ljubav kao sredstvo ucene ili manipulacije. To znači da će ljubav i podrška biti uslovljeni postizanjem određenih rezultata ili ispunjavanjem roditeljskih očekivanja.

Ovde su navedeni mnogi primeri na koje sve to načine roditelji mogu ugroziti svoje dete. Većina od njih nije vidljiva, samo par možete uočiti poput verbalne i/ili fizičke agresije, kritikovanja, nedostatka podrške, no i ove druge koje se najčešće javljaju na putu do kuće ili kada se stigne kući pa sledi tortura nakon meča, nikako ne nose manje posledice po mentalni sklop igrača, ne samo u tenisu, već se odražava i na celokupni životni razvoj, jačanje karaktera u svim sferama života. Hajde da vidimo koje su to sve posledice ovakvog ponašanja i tretiranja sopstvenog deteta i koja to sve osećanja ovakvo ponašanje aktivira kod igrača:

Frustracija: Igrači mogu osećati frustraciju jer se osećaju nepodržano od strane svojih roditelja, bez osećaja razumevanja. To može ometati njihovu koncentraciju i samopouzdanje na terenu.
Anksioznost: Grubost roditelja može izazvati anksioznost kod igrača. Osećaju se napeto i pod stalnim pritiskom da zadovolje očekivanja svojih roditelja, što može negativno uticati na njihovu igru.
Samopoštovanje: Neprijateljski stav roditelja može narušiti samopoštovanje igrača. Mogu početi sumnjati u svoje sposobnosti, kvalitete i vrednosti.
Nepoverenje: Grube reakcije roditelja mogu dovesti do gubitka poverenja igrača u svoje roditelje kao podršku i izvor podrške, što prevazilazi granice tenisa, odnosno nepoverenje se dalje širi i na oblasti van tenisa, što može biti pogubno za njihov međusobni odnos.
Stres: Igrači mogu osećati dodatni stres kada su roditelji grubi prema njima tokom meča. Zar nije već dovoljan stres što su izašli na teren i imaju već jednog protivnika preko puta sebe, zar im je potreban još jedan od strane roditelja, čime se automatski aktivira i treći protivnik – kada počnu sami od sebe da ga prave, usled prevelikog stresa, pritiska i očekivanja. Stres samim tim negativno utiče na njihovu fizičku i mentalnu igru.
Tenzija: Javlja se tenzija i neprijateljsko ponašanje između roditelja i deteta, ali i između dece koja se takmiče na turniru.
Gubitak motivacije: Smanjenje motivacije i radosti koju tenis kao igra donosi ili bi trebalo da nosi sa sobom.
Obeshrabrenost: Igrači se mogu osećati obeshrabreno, neuspešno i/ili izgubljeno.
Nedostak samopouzdanja: Utiče negativno na njihovo samopouzdanje, kao i poverenje u samoga sebe i u sopstvene sposobnosti.
Nelagoda i strah: Dugoročan osećaj nelagode i strah od grešaka i od neuspeha.
Gubitak strasti prema igri: Negativan uticaj na motivaciju za nastavak treniranja i takmičenja i gubitak strasti prema tenisu.
Narušena komunikacija i odnos: Problem u komunikaciji i u međusobnom odnosu između igrača i roditelja…

Važno je da roditelji pružaju podršku i stvaraju pozitivno okruženje za igrače tokom meča. Komunikacija koja je podržavajuća, motivišuća i konstruktivna može pomoći igračima da se osećaju sigurno, samopouzdano i fokusirano na terenu.

Детаљније

Огласи

Kada su roditelji grubi prema igračima tokom meča, to može imati dugoročne negativne posledice na mentalno zdravlje i sportski razvoj igrača. Zbog toga je važno da roditelji prepoznaju svoju ulogu kao podrška i motivacija za svoje dete, pružajući pozitivno okruženje koje će igračima omogućiti da se razvijaju u zdrave, samouverene i motivisane tenisere, a kasnije i ljude.

Ovakvo ponašanje roditelja zaista može imati duboke emocionalne i psihološke posledice na igračevu dobrobit.

Umesto da budu izvor podrške i ohrabrenja, roditelji postaju izvor stresa i pritiska za igrača.

Igrači mogu izgubiti interesovanje za sport, doživeti smanjenu motivaciju za treniranje i takmičenje, a u nekim slučajevima čak i napustiti tenis.

Kako bi se to izbeglo, roditelji treba da budu svesni svoje uloge u podržavanju igrača i da se fokusiraju na pozitivnu komunikaciju, ohrabrivanje i pružanje podrške tokom mečeva. Takođe je važno da roditelji shvate da je sportsko takmičenje prilika za učenje, rast i razvoj, a ne samo za postizanje rezultata. Stvaranje pozitivne i podržavajuće atmosfere pomaže igračima da se osećaju sigurno, motivisano i slobodno izražavaju svoje potencijale na terenu.

Kako igrači uče da drže svoje emocije pod kontrolom, tako je to i izazov, ali ujedno i zadatak svakog roditelja. Deca sve osećaju i ti osećaji su zarazni, vrlo prenosivi. Uvek imajte na umu da ste vi uzor svom detetu, pa onda naučite da ovladate sobom, ako želite da i ono zablista na terenu!

Mnogu timovi imaju radionice i obuke koje pomažu i roditeljima, ali i trenerima da nauče da drže svoje emocije pod kontrolom tokom samog meča, ali i nakon završetka istog. Uvek imajte na umu da igraču koji je loše igrao ili koji je izgubio to najteže pada, mnogo teže nego vama, a kada mu vi dolijete ulje na vatru, to zaista prerasta i može prerasti u teške psihološke traume i dugoročne posledice po život igrač, a taj igrač je VAŠE DETE!!!

Budite strpljivi, to zahtevate i od vašeg deteta!

Budite pozitivni, to zahtevate i od vašeg deteta!

Budite pametni, donosite pametne odluke i imajte pametne reakcije, to zahtevate i od vašeg deteta!

Imajte poverenja u svoje dete, kako bi i ono imalo u sebe!

Budite oslonac, uzor i podrška! Ako vam zatreba pomoć, jer ste uvideli i svesni ste da niste sposobni da se kontrolište tokom meča, da ne možete da zaćutite kada se meč završio i da sačekate da se slegnu emocije i poslože utisci i misli, onda potražite pomoć. Nije bitno da li moju ili nekog drugog psihologa, psihoterapeuta, ali pomozite sebi kako biste još više pomogli svom detetu. Naučite da mu budete od koristi, njegov život je u pitanju, njegov razvoj, rast i budućnost.