Мало који клуб се може похвалити да траје 100 година. Године 1919. су у Народној башти у Панчеву, у прелепом парку, изграђени први тениски терени. Тениски клуб Динамо је један од најстаријих тениских клубова у Србији, а дао је многе репрезентативце и познате тениске тренере. Панчево је данас град у који радо долазе да тренирају и да се такмиче тенисери из многих земаља, а ТК Динамо клуб који са великим успехом организује важне домаће турнире, као и ITF турнир, који ће од следеће године добити 1. категорију, и Tennis Europe турнир за девојке и младиће до 16 година. Добијање 1. категорије за ITF турнир представља велико признање за руководство ТК Динамо, како садашње тако и за претходна руководства, јер су сви они преданим радом уверили челнике ITF-а да Панчево заслужује највиши ранг овог престижног такмичења.
Детаљније Панчевачки ТК Динамо свечано обележио стогодишњицу [фото] [видео]
У понедељак 16. децембра 2019. године Тениски клуб Динамо је у свечаној сали Давид у Панчеву организовао свечаност поводом стогодишњице постојања клуба. Свечаности су присуствовали чланови клуба свих генерација, почевши од најстаријег члана Петра Пупића, који је добио и посебно признање клуба, као и пријатељи клуба, спонзори, представници Града Панчева, Тениског савеза Србије, Тениског савеза Војводине, бројних српских клубова, родитељи тенисера и новинарске екипе. Мале тенисере Динама посебно је обрадовао долазак Дејвис куп репрезентативца Србије Филипа Крајиновића, који се поздравио са њима и радо се фотографисао са децом, али и са родитељима.
О историјату ТК Динамо говорио је новинар РТС-а Горан Јовичић, а затим се председник клуба и тениски тренер Младен Вуковић захвалио свима који су дошли на свечаност и увеличали прославу великог јубилеја Динама и панчевачког, па и српског спорта. У другом делу прославе Тениски клуб Динамо је доделио захвалнице најистакнутијим члановима клуба, пријатељима клуба и спонзорима, као и најбољој такмичарки клуба у 2019. години, Душици Поповски. ТК Динамо је посебне захвалнице доделио Тениском савезу Србије, у чије име је захвалницу примио спортски директор Александар Болић, и Тениском савезу Војводине, којег је представљао генерални секретар Душан Милојковић.
По завршетку званичног програма, гости су наставили дружење уз пријатну музику и уз послужење.
Председник ТК Динамо и тениски тренер Младен Вуковић нам је рекао да му је драго што су се те вечери на једном месту окупили сви који су допринели да Динамо траје 100 година, и да се руководство клуба потрудило да сакупи што више информација о историјату клуба. Младен Вуковић је задовољан што су реакције после прославе стогодишњице клуба позитивне, а изузетно је задовољан што је ТК Динамо добио поверење ITF-a, који је унапредио панчевачки турнир у 1. категорију, и сматра да је то врло важна вест за клуб али и за српски тенис, јер у окружењу ниједна држава нема турнир 1. категорије. То ће омогућити младим српским тенисерима да се боре за врло драгоцене бодове у Србији.
Десетогодишња Душица Поповски добила је признање за најбољу такмичарку клуба у 2019. години. Душица је првакиња Србије до 10 година, а освојила је и 23. међународни Куп Нада у Брчком. Душица нам је рекла да јој се веома допала прослава, а највише јој се допало што се дружила и сликала са Филипом Крајиновићем. Такође, рекла је да се чланови клуба пуно друже и изван терена, заједно возе бицикле, иду једни код других на рођендане…
Спортски директор Тениског савеза Србије присетио се свог првог доласка у ТК Динамо: било је то 1991. године, када је дошао на Пецин меморијал, који тада још није био међународни турнир. Господин Болић тада је у ТК Партизан тренирао Душана Вемића, а он је играо финале Пециног меморијала до 16 година против Ненада Зимоњића, и тада га је први пут у животу победио. Те године било је и велико невреме током Пециног меморијала. После тога је Александар Болић често посећивао Панчево, пратећи многе домаће и међународне турнире. Придружио се оцени Младена Вуковића да је поверавање 1. категорије ITF турнира велико признање за ТК Динамо и врло важно за српски тенис. Господин Болић је изјавио да је ТК Динамо одувек био велики расадник талената, који су долазили у ТК Црвена звезда и ТК Партизан, а многи од њих су остали у тенису, као играчи и као тренери.
Генерални секретар Војвођанског тениског савеза први пут је дошао у ТК Динамо 1982. или 1983. године, када је играо за ТК Нови Сад. Играле су се квалификације за 1. лигу, и ТК Нови Сад је победио 5-4. Кад год је касније као тренер са играчима долазио у Панчево, Душан Милојковић се ту увек осећао као код куће. Војвођански тенис је већ обележио дуже од 100 година традиције у више места у Војводини: на Палићу је клуб стар већ 141 годину, а у Сенти 110 година. Господин Милојковић је задовољан сарадњом са ТК Динамо, чији представници су у готово свим телима Војвођанског тениског савеза, а клуб одлично организује бројне домаће и међународне турнире.
Захваљујемо сниматељу Зорану Станићу на помоћи у снимању репортаже са свечаности у Панчеву.
Разговоре водио уредник сајта Ненад Букарица
Историјат ТК Динамо
А како је све почело. Први мечеви у нашем граду одиграни су још 1911. године, а играли су их млади Панчевци који су студирали у Бечу и Будимпешти. За време летњих распуста показивали су своје тениско умеће младим дамама у Панчеву.
После Првог светског рата ентузијасти су основали свој клуб 1919. године и десетак година касније Панчевци у Народној башти добијају прве праве тениске терене и кућицу са свлачионицама.
Њима је тенис био забава, али организовали су и званичне мечеве са клубовима из Вршца, Петровграда и Београда. Најбољи тенисер тог времена био је Вукашин Алексијевић, студент Више финансијске академије у Бечу, где је и научио прве тениске ударце. Био је првак Панчева, односно шампион града од 1946. до 1950. године, а највећи противници су му били Ћурчин, Симић, Коларов и Стефановић. Од млађих играча истицао се Душан Барјактаревић, који је био и омладински првак Србије.
Када је у Панчеву формирано Спортско друштво СЛОГА, које је 1961. године прерасло у Спортски савез Панчева. Њихов први заједнички задатак је био обнова терена и кућице у Народној башти, која је служила и као стан за домара. Добровољним радом тенисери су очистили терене од корова и поправили сн ограду. Имали су 4 терена, од којих су се два користила за такмичења и тренинге најбољих играча, а два су била на располагању млађим тенисерима и почетницима.
Током 50-тих година терени у Народној башти су били пуни младих спортиста. Тениски клуб Динамо је бројао 50 чланова који су плаћали чланарину. Ево и неких имена заљубљеника у тенис из тог времена: Томислав Николајевић, Петар Петков, Иван Стефановић, Богдан Марган, Боривоје Бродан, Петар Пупић, Душан Патић, Јелена Гајин, Мирослав Галић, Александар Хаџић, Мата Лукић, Павле Лукић, Ива Томадин, Иван Милетић, Мирко Алексијевић, Александар Вескович, Славко Алексијевић, Константин Радобоља, Никола Ђуришић и Јован Николић.
Један од највећих заљубљеника у тенис био је свакако Петар Пеца Петков, који је био и члан Дејвис куп репрезентације. О свом трошку одлазио је на такмичења у Београд, Нови Сад, Суботицу, Марибор. Највећи успех постигао је на Првенству Војводине у Новом Саду 1953. године, када је у четвртфиналу изгубио од свог некадашњег саиграча Аце Петровића, који је и постао првак Војводине. Пеца је дуго организовао бројне турнире у Панчеву и заслужан је за даљу популаризацију белог спорта у нашем граду. Након његове смрти установљен је интернационални турнир за млађе категорије Пецин меморијал, на који радо долазе играчи из читаве Србије, али и других земаља.
Велики таленат панчевачког тениса у то време био је Томислав Николајевић. Предвиђали су му блиставу каријеру, али за њега је тенис био само забава. Истицали су се и браћа Лукић – Мате и Павле. Захваљујући префињеном техником и добрим сервисом Мате је од 1957. године био и троструки узастопни првак Панчева.
Међу последња такмичења ове генерације спада Првенство Војводине 1958. године у Суботици, на којем су учествовали Мата и Павле Лукић, Александар Хаџић и Александар Весковић. Ту су изостали добри резултати и тад почиње и криза тениског спорта. Почињу и прве финансијске недаће, понестаје ентузијазма и преовладало је мишљење да је Панчеву тенис непотребан. Крај педесетих година био је и крај играња тениса у Народној башти, и тамо се више никада тениска лоптица није вратила.
На срећу, није протекло много времена када су сазрели неки нови млади људи који ће створити боље услове за играње тениса у Панчеву. Период који се може сматрати преломним у новијој историји ТК Динамо је крај 60-тих година прошлог века.Тада група ентузијаста на челу са неумомим Петром Пецом Петковим, који преузима улогу првог тренера, обнављају клуб. Направљен је нов тениски терен код Хале спортова, на којем ће прве тениске кораке направити касније наши познати играчи. У клуб касније долазе и познати тренери као што су Рудолф Чугељ из Новог Сада и Александар Симић из Београда, који је створио Јелену Јанковић и Миомира Кецмановића. Симич је био и играч и тренер клуба, а Динамо поново почиње и са такмичењима. Прво екипна са Зрењанином и Кикиндом, а касније тенисери крећу и са појединачним учешћима на турнирима. Код Хале спортова се играло до 1978. године. Тад се тенис сели на три терена СЦ Младост.
У стварање новије истоње клуба учествовали су бројни заљубљеници у тенис, а ми ћемо издвојити само неке. То су Зоран Костић, Слободан Режа, Драган Атанацков, Душко Коларски, Боривоје и Душко Ћурчин, Јанчец Мирослав, Ивана Вребалов, Миодраг Лазић, Срђан и Синиша Вечић, Предраг Миловановић, Бошко Маројевић, Ђорђе Ћурчин, Кокан Спајић, Дејан Рашков,Жика и Зоран Ердељанац, Маја Свирчевић-Прекић, Вера и Жељко Јоветић, Раде и Саша Николић, Воја Џебић, Сања Крестић, Миша Лазаров, Петар Ђуров и многи други.
Велики допринос, а можда темеље и данашњег функционисња клуба, поставио је дугогодишњи секретар ТК Динамо 90-тих година Светозар Вечић,познатији као Шаца. У та тешка времена он је захваљујући својој енергији и знању успео да препороди тенис и годишње је у клуб на тренинге долазило више од 200 деце. На СЦ Младост се граде још три терена, јер постојећа три су била мало, и Динамо врло брзо долази до Друге лиге, са амбицијом да се убрзо дочепа и елитног ранга такмичења. Ангажовани су и играчи из Београда и у нашем граду тад су играли Владимир Бирманцевић, Светозар Симић, Аца Симић, Влада Ружичић, Мата Јашовић. Упоредо са екипним, све запаженије резултате тенисери остварују и на појединачним турнирима. Посебно су се истицали и највише турнира освајали: Зоран Костић, Драган Атанацков, Срђан Вечић, Бошко Маројевић, Синиша Вечић и Боривоје Ћурчин.
Кратка историја јуниорског ITF турнира у Панчеву
Како је ТК Динамо 1994. године освојио државно екипно првенство за играче до 14 година у мушкој категорији, руководству клуба састављеном углавном од родитеља играча расту амбиције везане за каријере своје деце, те почињу активности за добијање ITF турнира за играче до 18 година. Намера је била обезбедити прилику играчима да са минимум трошкова освоје прве бодове за ITF ранг листу.
Први турнир одржан 1997 године. Почео као турнир пете категорије. Био је то први такав додељен Југославији /Црна Гора и Србија/. Добијен захваљујући пре свега Радмилу Николићу, члану борда ITF са седиштем у Лондону.
Први победник у мушкој категорији био је Игор Куницин из Русије и Десанка Јовановић, играчица ТК Динамо. У мушком дублу победници су били Александар Словић, такође играч Динама, и Петар Поповић из Новог Сада. Сви они су данас веома успешни тренери на ATP туру. Треба нагласити да је најтрофејнији победник нашег ITF турнира Новак Ђоковић. Поред њега победници турнира били су Типсаревић, Троицки, Ласло Ђере, Бозољац и Словић од наших играча, те Џумхур из Босне и Херцеговине. Код играчица каријеру су направиле Рускиње Макарова и Клебанова.
Прилика је да се спомену и остали играчи ТК Динамо који су са више или мање успеха наступали на овом турниру. То су Тошић, Манојловић, Гагић, Везмар, Радић, Ћосић, Вуковић, Михаиловић, Бундало, Здравковић, Ћурчин, Пешић, Петров, Омчикус и Крстуловић. Код девојака Стајић, Поповски, Џиндо, Ступар, Којичић, Вилчек, Вулин, Ђукић, Милошевић и Чавић.
Ако би требало поменути бенефите од овог турнира, то су пре свега сјајне професионалне каријере наших играча, на челу са најбољим играчем света Новаком Ђоковић. Што се наших Панчеваца тиче, већина од њих се данас бави тренерским послом, од чега неколико њих ради са врхунским светским играчицама. Други део ради у Динаму такође као тренери. Трећи део играча је захваљујући тенису обезбедио школарину на америчким колеџима. Четврти су били или јесу спортски радници. Уосталом и актуелни председник ТК Динамо је производ из тога времена.
Такође не мање важно јесте чињеница да је учешћем на овом турниру кроз наш град прошло много људи изван Панчева и изван Србије. Тако смо били и још увек јесмо у прилици представити како клуб и град тако и Србију на један леп начин.
Захваљујући дугогодишњој успешној организацији јуниорског ITF турнира који је почео као турнир 5. категорије, од следеће 2020. године турнир ће бити прве категорије, што значи да ће јачи од њега бити само 4 гренд слем јуниорска турнира у свету. То је велико признање за наш клуб и представља круну стогодишњег рада и великог улагања правих заљубљеника у овај спорт.
Данас је ТК Динамо са својих 160 активних чланова један од највећих и најорганизованијих тениских клубова у Војводини и Србији.
Веома је активна и рекреативна сцена, којој ветерани дају посебан шарм и који својим залагањем и жељом за победама у својој летњој лиги могу да мотивишу и младе играче. А имају се чиме похвалити. Издвојили смо само највеће успехе у последњих 6 година:
– 2013. године имали смо најуспешнију екипу до 14 година и најбољу сениорску екипу у Војводини
– 2017. година била је веома берићетна за наш клуб, а ево и зашто:
Јуниорке до 18 година постале су шампионке државе. Златну екипу чиниле су Милана Вулин, Емилија Којчић, Јована Чавић, Ања Милошевић и Наталија Ђукић, а њихови тренери су Младен Вуковић и Владимир Здравковић. Ова екипа појачана са Сацуке Такамуром осваја и прво место на екипном првенству Србије.
Наша сениорска екипа постала вицешампион државе, а наступила је у саставу: Драган Омчикус, Алекса Пешић, Бојан Здравковић, Ђорђе Јанаћковић и Јошида Јори – тренери су и овде исти – тандем који добија – Младен Вуковић и Владимир Здравковић.
Данас поносно можемо рећи да смо имали и имамо бројне реперезентативце у различитим категоријама. То су: Небојша Поповски, Душан Михаиловић, Марко Бундало, Милан и Бора Ћосић, Владимир Здравковић, Бојан Здравковић, а нове наде су Емилија Којчић, Милена Вулин и Катарина Милошевић.
Novi komentari