Небројено пуно пута си чуо да је живот борба! За тенис иста правила важе.
Упорност, истрајност, давања 100% напора су особине које красе борца, али и победника.
Цели живот се састоји из успона и падова. Иста ствар је и са целокупном тениском каријером. На путу развоја, од самог почетка тренирања тениса, па до завршетка каријере, дешавају се врло често успони и падови. Најтеже је превазићи менталне падове, али је пад саставни део сваког развојног пута. После сваког пада најважније је устати и наставити својим путем даље. Успона и падова има и током меча. Деси се да водиш у првом сету 4-2 и изгубиш га са 4-6. Шта је важно наког тога? Да устанеш и бориш се до краја!
Детаљније Победник је играч који се бори до краја!
У тенису, као и у животу, постоје минимум три групе играча. Прву групу чине играчи који су на првим јуниорским препрекама поклекли, нису успели да се изборе са поразима и одустали су од тениса. Нпр. на турнирима до 12 година освајао је турнире, био у топ 5 рангиран. Када је био улазна година на турнирима до 14 година, почиње да доживљава поразе, не може да се избори сам са тиме и напушта тенис. Шта од тениса њему остаје? Ништа! Нити довољно искуства да постане тренер, нити било каквих предиспозиција да у том спорту остане након прекида тренажног процеса. Ово су нажалост губитници. Другу групу играча чине тенисери који опстају годинама, увек су неког ранкинга од 20. до 100. места у јуниорским категоријама унутар једне земља, касније су ранкирани ниско, односно никада нису били у топ 10 у јуниорском категоријама нити у топ 200 или топ 100 WTA или ATP. Ово су просечни играчи, којих има највише. Они су се борили довољно да остану у тенису, да једног дана себи обезбеде посао, а породици квалитетан живот. Знају шта је борба, после падова су врло тешко устајали, најчешће некако до пола, никада толико јако и брзо да би могли полетети у висине. А то је управо оно што раде играчи из треће групе. Они након сваког пада, отресу прашину са својих колена и трчећи настављају тамо где су стали. Сваки пут када падну, њихов успон је већи од оног који је био пре пада. Знају да су падови саставни део живота и игре, свесни тога, спремно дочекују пад и врло смело се суочавају са њиме.
Ево једног примера који желим да сви ви који ово читате користите у својој игри, јер може много унапредити њен квалитет. Водите у првом сету 4-2. Пар грешака, пар нефокусираних удараца и поена и налазите се на крају изгубљеног првог сета резултатом 4-6. Губитник би се изнервирао, остао у прошлости уз мисли како не може да верује да је добијени меч изгубио, да је водио 4-2 и дозволио да изгуби тај сет. Расте негативност, бес, љутња, нервоза али и изгубљени гемови у другом сету. За тили час изгубљен је цели меч! Прави борац ће на клупи између сетова, пре почетка другог сета охрабрити себе, бодрити себе, свесно склонити фокус са претходног сета, на наредни. Поразговараће сам са собом и биће свестан да је противник сада срећан, са лажном надом да је већ победио цели меч, да је сломио противника и с тим мислима ће ући у други сет. Опуштен и срећан! Ето прилике да преокренеш ствари у своју корист и притиснеш га наредних пар гемова, како би се он почео нервирати јер се превише опустио, јер је мислио да је све готово, а сад се налази надомак изгубљеног другог сета. Након тога, притиснути још јаче и стискати га све док се други сет не заврши. Победници знају да овде није крај, да су сада највероватније разбеснели свог противника и да их у трећем сету чека велика борба! Зато само храбро, идемо даље!
Такође, након изгубљеног првог сета, водио у њему или не, на паузи не треба да осуђујеш, критикујеш и омаловажаваш себе и своју игру, већ треба да искористиш опуштеност противника, проанализираш досадашњи меч, увидиш које су противникове предности и недостаци и осмислиш нову тактику за наставак игре.
Никада се немој предавати!
Када ствари баш и не иду онако како би желео, немој да тражиш кривца у себи или другоме, већ запитај себе „Шта је то што сада, са ове тачке, могу урадити како бих остварио свој циљ?“ Ако желиш још бољи одговор да добијеш, онда треба да себи поставиш још боље питање попут „Шта би шампион попут (па изабери свог фаворита) урадио у овој ситуацији, да је сада на мом месту?“ Када добијеш одговор, главу горе и буди прави борац на терену.
Златно правило је да не побеђује интелигентан и талентован, већ упоран. Уписали су исти факултет Александар, ученик који је врло интелигентан, талентован, чега год да се дохвати то са лакоћом ради, и Жељко, дечко који постиже све што жели али уз рад и труд. Након 5 година, Жељко завршава факултет, а Александар је и даље на првој години. Шта се десило? Александар је мислио како ће све бити лако као и до сада, није ишао на предавања, сваком професору је налазио ману, а није хтео да призна да је преспавао предавања, пар колоквијума и неколико испита, да није учио и да је тражио кривицу у професорима. А Жељко!? Жељко је вредно учио, ишао на сва предавања и у року завршио факултет са просеком 9,89.
Дакле рад, труд, упорност, максимална посвећеност на тренинзима, вера у себе и борба до краја! Заиста до последњег поена је све могуће. Само никада, али никада немој одустати! То раде губитници! А ти желиш да будеш победник, зар не?
На развојном путу сваког играча, налазе се успони и падови. Део тениских менталних тренинга јесте како лакше и брже превазићи пад. Да ли је тај пад услед ниског самопоуздања на коме се мора целе тениске каријере радити, разни страхови и блокаде, или повреде, више узастопних изгубљених мечева, жал због промене тренера или је разлог неки сасвим други, неопходно је из пада се што пре издићи!
Шта ћеш ти изабрати? Да будеш победник или губитник?
Више о менталним тренинзима можете прочитати овде >>>> http://www.ljubicajovanovic.com/index_files/tenis_koucing.htm
Novi komentari