Тенис је занимљива и креативна игра, један од начина да деца изграде самосталност, да ојачају физички и ментално, да развију одлучност, али и стрпљивост, подигну на виши ниво своју истрајност, науче да се боре за себе када је најтеже – у најкритичнијим моментима. Када овладају овим особинама, закорачиће спремнији у свет одраслих!
Професионални тенисери и тенисерке знају како да владају својим емоцијама, свакодневно раде на изградњи свог самопоуздања и одмах реагују на све препреке и блокаде. Врло је важно да се свако ново негативно искуство обради и донесе закључак, увид о оптималном решењу како се иста или слична ситуација на терену не би поновила или пак уколико се појави, како да се следећи пут исправно одреагује на њу. Склањање и стављање проблема са стране и њихово нерешавање доводи до нагомилане фрустрације, накупљања бола и беса, који најчешће испливају на мечевима у виду бацања рекета, вриштања, псовања, бахатог понашања. Управо због тога, сви професионалци су свесни важности постојања менталног тренера у склопу њиховог тима и успевају лакше и брже да преброде све препреке на њиховом путу успеха.
Овај блог је намењен најважнијем унутрашњем фактору и најчешћем спољашњем фактору који ремете играче да покажу свој пун потенцијал.
За почетак, усмерићемо пажњу на комуникацију унутар тима, која снажно делује на мисли и осећања играча, а мисли и осећања су управо најважнији унутрашњи фактори који утичу на квалитет игре. У чланове тима убрајам све особе за које играчи сматрају да им највише могу помоћи. То су најчешће тениски тренер, кондициони и ментални тренер, мајка и отац.
Детаљније Суочите се са најчешћим унутрашњим и спољашњим факторима
Пре почетка меча и турнира, главни фокус играчима треба да буде на квалитет његове/њене игре.
Треба да будете усмерени ка томе да играте онако како знате, да изведете ударце и тактику онако како сте тренирали, да користите рутине које сте научили. Никако мисли не треба да буду усмерене на победу или пораз.
Ту долазимо да прве грешке коју чланови тима веома често раде. Чим се заврши жребање, продискутује се читав пут до финала. Углавном то изгледа овако: „Овог ћеш лако добити“ или „Тек у полуфиналу ћеш налетети на правог противника“ или „Овог нема на ранг-листи, разбићеш га лако!“ и слично. Шта се јавља у главама играча који још увек нису закорачили у професионални тенис? „Па они мисле да је то тако лако? Шта ако се деси да изгубим, шта ће онда бити?“ На овај начин сав терет и притисак ставља се на играча, јер се подразумева да је он већ стигао до полуфинала или финала, а заправо до тамо му треба 4, 5, 6 победа. Желите да ваше дете, играч буде у поену, буде у садашњости, а ви сте већ отишли предалеко у будућност. Хајмо корак по корак, меч по меч, а када је у мечу, идемо поен по поен. Не треба њима 4 поена до освајања гема, треба ићи поен по поен, јер се на терену, уживо дешава много непредвиђених ситуација, које играча могу избацити из ритма, а једна од њих је бити фокусиран на будућност и на победу! Фокус на тренутни поен, како савладати тренутног противника својом најбољом игром, то треба бити задатак и циљ! Некад се може десити да играте своју најбољу игру, али да је противник просто бољи, и резултат ће бити пораз! У том случају, у случају пораза када се очекивала победа, када сте били фокусирани на резултат, долази до смањења самопоуздања и вере у себе и у свој перформанс, док фокусираност на игру повећава задовољство и жељу за напредовањем, без критиковања и омаловажавања самог себе. Професионалци знају да се за сваки меч треба детаљно припремити, пажљиво поставити тактика и стратегија и да се кроз меч мора ићи корак по корак…
Други пример је супротан, када чланови тима на основу ранга или физичког изгледа противника пре почетка меча говоре нешто попут „Играш са првим/другим/трећим носиоцем, није битно и ако изгубиш, само играј.“ Шта ћете у већини случајева добити? Немотивисаног играча који се већ помирио са поразом у својој глави. А није тако чест случај да 15-ти са ранг-листе победи првог, зар не? Победа или пораз је нешто што се не може контролисати, игра је оно што можете имати под контролом, зато будите фокусирани на игру, а не на резултат, он ће сам доћи!
Мисли јесу унутрашњи фактори којима играчи морају да овладају. Са негативним мислима се треба изборити. Први корак је да их постанете свесни. Деси се толико пута да разговарамо сами са собом и негативно креирамо своју будућност, а тога нисмо ни свесни. А мисли заиста утичу на наш живот! Након тога што сте их свесни, потребно их је зауставити што пре и пребацити у позитивне. Уколико стално себи понављате да нешто не можете, да никада нећете успети, управо то ћете и добити. Охрабрујте себе, бодрите се, чак и ако не верујете да то нешто можете урадити и направити, имајте храбрости барем да о томе размишљате позитивно у својој глави. Маштајте, стварајте позитивне менталне слике! Оне могу да оживе! Јер све што постоји на планети, прво је била нечија мисао, прво се родила у нечијој глави!
Уместо „Ја то не могу“ реците сами себи „Ма хајте, можеш ти то!“ Уместо „Ово је баш тешко!“ реците себи „Хајде, хајде, успећеш. Све је тешко док се не уради и постане лако. Ако може он, могу и ја!“
Реакција пиблике
Професионалци су научили како да се изборе са тиме, а ја ћу сада кроз пар примера покушати да вам помогнем у томе. Све док не стигнете до професионалног нивоа, а и када тамо будете, дешаваће се да спољашњи фактори као што су реакција и навијање, а док сте мањи и коучинг некога из публике (иако није дозвољен), унесе нервозу у вас, љутњу, бес, осећај неправде и немоћи, и тада наступа пад концентрације и квалитета ваше игре. Грешке које због тога правите, утичу на резултат који се за тили час може окренути против вас. При корак је такође бити свестан тога да су навијање и коментарисање публике између поена ствари које ви не можете контролисати и са тим сазнањем треба просто да обавите разговор сами са собом.
У неким моментима, а овај пример је идеална прилика, пробудите инат у себи и заиграјте још боље како бисте им „показали“ ко сте и како добро играте. Али, уколико је пак њихова реакција допрла до вас и уколико нисте успели да савладате своје емоције и усмерите их у правом смеру, онда треба увежбати и утренирати неке рутине између поена, гемова или сетова уз помоћ којих ћете отклонити нервозу и помоћи себи да вратите фокус и концентрацију на игру. Неке од рутина и техника смиривања јесу дисање, где са сваким издисајем осећате да део нервозе избацујете из себе, разне визуализације, али и одлазак до пешкира и разговор који обавите сами са собом може бити врло ефикасан.
Тенис је таква игра да сте сами на терену и једино ви сами себи можете помоћи. У току једног меча играчи донесу око 1.000 одлука, и унутрашњи монолог је заиста један од најважнијих ствари. Ментални тренинзи служе да се играчи уз помоћ техника „менталног чишћења“ ослободе нагомиланог беса. Након ослобађања беса, успостављамо нове рутине, постављамо циљеве за ствари које можете контролисати и на које можете да утичете. Остварење циљева унапређује квалитет ваше игре, чиме сигурним корацим корачате ка врху ранг-листе.
Више о тениским менталним тренинзима можете прочитати на следећем линку
https://www.ljubicajovanovic.com/index_files/tenis_koucing.htm
Novi komentari