Pretstavljamo vam ljude koje neumorno rade godinama u svetu tenisa. Ljude koje ne viđamo često na teniskim terenima i turnirima i koji bez teniskog reketa u rukama čine velike stvari za našu igru i za sve nas u tenisu. Njihova mišljenja, iskustva, znanja…
Tanja Vladić – član tima kancelarije Vojvođanskog teniskog saveza
O sebi…
„Po zanimanju sam sportski menadžer, završila sam Fakultet sporta I fizičkog vaspitanja u Novom Sadu. Radim u kancelariji sve, mi smo kao porodica i gledamo da se pokrivamo u svemu. Ne gledamo nikada na sat ko je kada stigao na posao, nas je Dušan naučio da je najbitnije da je posao završen i da posao ne trpi. Kada sam počela da radim u savezu, niko iz sveta tenisa me nije poznavao. Svi su već bili stvorili odnos sa Borisom, a ljudi koji su dugo u tenisu bili su rezervisani. Ja sam uvek bila i ljubazna I nasmejana, ljudii su me za kratko vreme upoznali I na kraju smo došli do toga da samo mene traže“ – sa osmehom nam priča Tanja.
Hoću da izađem u susret svima koji dođu u Savez…
Ja uvek krećem od sebe i trudim se da roditeljima uvek pomognem, a ne da ih vratim. Bitno je i meni i njima da rešimo to za što su došli u savez. Uvek imam u glavi da su u pitanju deca koja će biti razočarana ako ih ne registrujem na vreme, onda neće moći da igraju turnir.
O saradnicima…
Bitno je imati razumevanja kako za kolege tako I za saradnike.
Komparacija TSBeograda i Vojvođanskog teniskog saveza…
Potrebe TSB i potrebe VTS su naravno različite. Neke stvari je kod nas jako teže sprovesti baš zato što je velika površina oblasti koju pokrivamo. Imamo problem na primer da zaživi treća kategorija, Serbian Grand Prix, baš iz tog razloga što ako se prijavi 16 dece, pravilnik kaže da mora da se igra u 2 kluba. To je izvodljivo u Novom Sadu, ali to ne možemo u Senti ili Somboru, da se podeli na dva kluba, jer ih nema. A ne možemo ni igrati u dva grada odvojeno.
Najveći problem je što nam je budžet mali, iako imamo mi raznorazne ideje, teško ih je sprovesti.
Svakodnevica i moje obaveze…
Jutro počinje sa finansijama sve se to sređuje i šalje knjigovođi. Sređujem registracije, ko je šta uplatio, lekarski pregledi… Oko 9 počnu da dolaze stranke, svako sa svojim pitanjem. Ili nisu stigli da se prijave, ili je istekao lekarski….
Boris Božić (treći član tima VTS, koga nismo zatekli u kancelariji) radi sve što je vezano za sajt. On radi sve izmene.Pomognem mu ako je potrebna promena oko statusa… u svakom smislu se pokrivamo. Sada se trenutno radi na skupštini, tu imam pripremnih obaveza. Treba pripremiti sve materijale, bodovnu listu… Inače bodovnu listu ne volim najviše da radim , ne zato što je teško nego sam ja perfekcionista pa se vratim više puta da proverim. Onda se bodovna lista šalje klubovima, pa se daje rok za žalbe.
Zimi imamo najviše posla, tada kreću registracije, tada je period kada se radi finansijski izveštaj. VTS se delom finansira od Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, tako da smo dužni da njima dostavimo finansijski izveštaj. Onda postoje izveštaji za posebne programe, ispoštovati rokove, pa konkurs za talente Pokrajine. Mora da se odluči koga ćeš predložiti, moramo paziti da nikoga ne oštetimo. Ne volimo das mo mi ti bilo koga oštetili. Pravili smo sada letnji kalendar takmičenja. Mnogo je bitno da ispoštujemo organizaciju prvenstava Vojvodine. Što zbog pokrajine što zbog saveza.
Moj pogled na savez…
Smatram da smo generalno tu zbog klubova. Nisu klubovi tu zbog nas. Mi smo u njihovoj funkciji. Potrebno je da smo više prisutni na terenu, ponovo je problem je što je velika teritorija. Teško je i zbog nedovoljnih finansija. Teško je to iyvesti, a roditelji te ne prepoznaju ako te nema na terenima. Bilo bi važno za tenis da smo mi na terenima, zato što i sam vidiš neku drugu stranu. To što mi vidimo iz kancelarije je sasvim drugačije. Drugačije je da kade odeš I vidiš, zato smo i konstatovali da bi bilo korisno jednom mesečno da obilazimo po neki klub u Vojvodini.
O finansijama…
Bitno je da je savez finansijski jak da bi ga klubovi cenili. Inače niko nemoće i neće prepoznati uticaj i značaj saveza.
Postojao je kodeks ponašanja za roditelje. Boris i ja smo uvek to preporučivali da se pročita. Međutim uglavnom smo nailazili na roditelje koji kažu “nama to ne treba”. Nekako po pravilu su to roditelji kojima to treba. Kancelarija i jeste tu da nas ljudi kontaktiraju i tu smo da ih usmerimo. Generalno je najvažnije ne davati netačne informacije. Trudimo se da uvek pre nego što odgovorimo da se informacija proveri.
Детаљније Vojvođanski teniski savez – poseta kancelariji saveza u Novom Sadu
Огласи
Dušan Milojković – generalni sekretar Vojvođanskog teniskog saveza, 20 godina sekretar saveza i predsednik takmičarskog odbora TSS.
Kako je sve počelo…
Kada smo krenuli sa savezom nismo imali kancelarije, telefon. Krenuli smo od apsolutne nule. Boris je bio prvi zaposlen. I onda smo polako krenuli našli neke sponzore i kupili prve računare onda polako polako smo počeli da jačamo i da budemo uz Beograd. Beograd je bolje finansiran od Vojvođanskog saveza, al opet ne možemo da se žalimo jer ostali savezi ne dobijaju ništa. Ipak smo prepoznati od Pokrajinskog sekretarijata za sport kao jedan od ozbilnijih partnera. 2011 godine su bile turbulentne, kada je pokušavana smena Slobodana Živojinovića sa mesta predsednika, kako bi došli neki drugi ljudi. Bilo je i pokušaja da se destabilizuje i Vojvođanski savez, međutim nisu uspeli.
O vojvođanskom razvojnom procesu i dosadašnjim programom za tennis 10s…
Kažu da smo mi u Vojvodini daleko od ostalih po načinu razmišljanja. Trudimo se da budemo objektivni jer se ipak radi o deci. Ako detetu donesete nepravdu rano ono će otići iz sporta. Otići će sa ožiljkom iz tog sporta. Naš cilj je da deca što duže ostanu u tenisu. I ovaj program tennis 10s je fenomenalan. Tamara Kovačević i ja radimo edukaciju trenera od 2011. I ceo taj program level 1 je koncipiran na mini tenisu. Najveći problem je ubediti trenere da rade ovako jer ipak oni nikada nisu tako trenirali.
Malo teniske istorije – Dušan Milojković u mladosti
Ja sam sa 5 godina udario prvu tenisku loptu na terenima TK Vojvodina, ovde sam počeo pionirsku školu, sa velikim drvenim reketom koji nije imao kožicu, nego su bile brazde napravljene na dršci. Sistem je bio takav, da se stave na teren dve korpe i udariš 3-4 loptice ideš skupljaš I tako dalje…mnogo njih je odustalo, ili je bilo dosadno.
Koncepcija celog programa mini tenisa je da deca odmah počnu da igraju. Bez žurbe od strane trenera i roditelja isto tako. Kada se jedino uspeh postavi na nivo važno, pravi se zapravo deci medveđa usluga. Dete će izaći iz tenisa zato što nije uspešano. Dete, a i mi odrasli volimo da radi ono u čemu smo uspešni.
Dosadašnji program smo dobili od Majka Barela, on je to poklonio savezu Srbije. Inače taj program košta 50 hiljada dolara. Dobili smo ga besplatno, međutim nismo ga znali iskoristiti. Žurimo stalno. Deca ćim počnu da prebacuju loptu odmah bi roditelji na veliki teren, zeleni nivo… a u razvoju teniskom narandžasti nivo je najbliži profesionalnom tenisu.
Nove tendencije…
Zajedno sa Radetom Poleksićem koji je sada odgvoran za razvoj i Tamara Kovačević, je uključena. Radimo da napravimo pravi program. Da ne dođemo do toga da nam se napravi rupa u generacijama, to smo već imali. Rade je čvek koji neće odustati, on je uporan da uvede sistem. Nekome će se sistem svideti nekome neće.
Promene u najavi koje nas očekuju…
Mali igrači će smeti da igraju zeleni nivo do 11 godina, međutim ako osvoje dva turnira zelenog nivo, neće imati pravo da ga igraju, jer to znači da su ga savladali/prerasli taj nivo. Ova promena se predlaže iz razloga što ne kreću sva deca u isto vreme da igraju tenis. Omogučićemo deci da se razvijaju bolje. Moja rečenica je idemo dalje. Stalno. Treba biti uporan i dosledan. Mislimo da ćemo od 15.aprila početi novi sistem za dečiji tenis.
Potrebno je da i prijava za turnir bude unapred, a ne na licu mesta. Za narandžasti i crveni. Naravno da može da se dete razboli, ali normalno je moraju da se prijave.
Ceo koncept je da deca igraju što više mečeva. I da osete i pobedu i poraz. Neophodno je da se deca naviknu i na poraz.
Mora da se uvede edukacija roditelja. Nisu problem roditelji koji ne znaju. Problem su treneri koji ne edukuju roditelje. Trougao dete-roditelj-trener,ne može da se izbegne. Normalno je da znaju roditelji šta se dešava. Mora da postoji program i da su svi upoznati sa njim. Da li su napravii kalendar takmičenja koji planiraju da odigraju?
Neka statistika je da je najviše dece bilo registrovano kada je Novak bio 80ti. Kada je tek ušao u
top 100 svi su se priavili na tenis. Svi su mislili da će napraviti Novaka novog.
O savezu…
Boris je zadužen za stranicu prijave odjave. Tanja je zadužena za finansije. Ali oboje znaju da rade svaki posao, tako da i kad nekog nema mogu da se pokrivaju. Ja sam inače u penziji, ali dođem do saveza i vidimo šta ima da se radi gde mogu da pomognem. Gde god sam radio ja sam se uvek trudio da izaberem najbolje trenere. Za mene je dobar trener, mora da ima igrački nivo, zadovoljavajući, mora da bude kulturan, da ima dobru komunikaciju sa decom sa roditeljima.
Da li će u narednom periodu izlaziti bodovne liste za Mini tenis? Tokom protekle 2022. godine, nije ažurirana lista uopšte, a iz prethodne godine (2021.) nije tačno ažurirana. Stiče se utisak da to U12 nivoa, to nikome nije važno.