Портрет Анамарије Ковачевић

Анамарија Ковачевић (Бањица, 2003. годиште) је 11. августа 2015. освојила друго место на Мишином меморијалу, турниру I категорије, одржаном у ТК Олимп у Београду.

 

Анамарија, Мали играчи су још у октобру 2013. године испратили твој успех на Мастерсу Тениског савеза Београда за дечаке и девојчице до 10 година, када си се изборила за треће место међу осам најбољих вршњакиња у Београду, а била си и финалисткиња Првенства Београда (Б категорија). Честитамо!

 

Детаљније Портрет Анамарије Ковачевић

 

Када си почела да тренираш тенис и зашто си се определила за индивидуални спорт?

Тенис сам почела да тренирам са 5 година у бившем ТК Елит. За овај спорт сам се одлучила, заједно са моја два најбоља друга, јер су се терени налазили одмах поред нашег вртића.

 

 

Кад се сада осврнеш уназад, да ли си задовољна својим напредовањем и које резултате би издвојила као најзначајније у својој такмичарској каријери?

Кад погледам уназад, уочавам да су ми резултати сасвим добри и могу да се похвалим да сам до сада освојила 17 пехара (од тога 5 за освојена прва места).

Међу најзначајније резултате поред Мастерса у Београду и Мишиног меморијала, додала бих и за мене посебно вредан успех. Пехар за освојено 3. место на Тениском кампу Јелене Генчић, који ми је она лично уручила уз следеће речи: „Мала, честитам, ти си један велики борац!“

 

 

Има ли неког финала за које можеш да кажеш да ти је било најтеже да одиграш, а да ти је победа била најдража?

Као најдражу победу издвојила бих ову задњу у полуфиналу Мишиног меморијала. Меч се играо на 39 степени, очајно сам почела са 0/4, али сам успела да се вратим у меч, играм своју игру и победим са 7/5 у трећем сету.

 

 

Да ли можеш да нам представиш свој тениски клуб, тренера и клупске другаре?

Мој клуб је ТК Бањица. Услови су супер, има 9 терена, а зими 6 под балоном. Сви су симпатични а највише ми се свиђа то што цело лето имамо право да се купамо у базенима. Мој тренер је Александра Петровић. Супер је, симпатична и духовита, а тренинзи са њом су занимљиви и разноврсни.

 

 

Од другара посебно бих издвојила мог најбољег друга Луку Здравковића, са којим сам и почела да тренирам. Такође, ту су и Теодора Стефановић, Невена Коларевић и Игор Лаћимић, са којима се дружим и ван тениских игралишта.

 

 

Да ли водиш рачуна о здравој исхрани и шта мислиш колико су важне добре навике у исхрани за успешно бављење спортом?

Знам да је разноврсна исхрана веома важна. О томе размишљају моји родитељи, који се труде да исхрана буде здрава и да у кући нема много слаткиша, газираних пића и грицкалица. На мечу и тренингу увек носим са собом јабуку или банану.

 

 

Шта је твој најјачи адут у игри?

Мислим да је мој најјачи ударац форхенд дијагонала, а мој омиљени ударац је бекхенд паралела.

 

 

Да ли имаш ”срећне” патике или неку посебну припрему пред турнир?

Немам никакве посебне патике и ритуале, већ вијачу и добро истезање.

 

 

Шта би поручила најмлађима који први пут узимају тениски рекет у руке?

Поручила бих им да тенис схвате као једну велику забаву, без оптерећења како су рангирани. Није битно да ли сте победили или изгубили, већ то да уживате у мечевима.

Јако је битно да буду сконцентрисани на тренинзима и слушају тренера, јер смарам да је најважније савладати технику.

Добро је и ићи на тениске кампове. Ја сам била 2 пута на Палићу у организацији клуба „Step in“ и било је фантастично.

 

 

И за крај, имаш ли нешто занимљиво да кажеш а да те нисмо питали?

Па можда је занимљива чињеница да имам и француско држављанство, и да сам члан Тениског савеза Француске и тениског клуба „TSVV“ из Париза.