Стефан Ивић (Еуроклуб из Зајечара, 2001. годиште) је победник Мастерса Тениског савеза источне Србије за дечаке до 14 и 16 година. Овим успесима претходила je освојена титула на турниру III категорије – ОП Прокупља у конкуренцији до 16 година а нешто раније учешћа у два финала ОП Златибора и ОП Соко Бање – један треће а други друге категорије. Честитамо!
Мада је Стефан рођен и живи у Неготину, он не тренира тенис у свом родном граду јер тамо нема ни клубова ни тренера, мада, од пре две године, постоји један тениски терен са шљаком. Ипак, он је прве кораке у тенису научио у Неготину, у дворишту на бетону код Бојана Станисављевића. Због тога је био принуђен да већ са седам година, сваког викенда одлази у 150 километара удаљени Ниш, до ТК Костић, где и данас, сваког викенда, са тренером Тихомиром Стојановићем, ради на побољшању своје игре.
Осим тога, два пута у току недеље, код тренера Слободана Раковића, тренира у свом клубу, у 60 километара удаљеном Зајечару. Нажалост само лети, док се у зимским месецима сели у 80 километара удаљени Бор, где, углавном спарингује са својим другом из Неготина Вуком Адамовићем (2001. г.) и другарицом из Зајечара Теодором Јовановић (2001. г.).
Није потребно посебно рачунати, како би се утврдило да Стефан више проводи времена у путу до терена него на самим теренима, што само доказује колика одрицања и жеље за успехом има у овом малом играчу.
Детаљније Портрет Стефана Ивића
❓ Стефане, Мали играчи ти честитају на сјајним резултатима! Какви су твоји утисци после освајања Мастерса Тениског савеза источне Србије у обе конкуренције до 14 и до 16 година и које финале од ова два ти је било тежа да одиграш, а успех дражи?
Веома сам задовољан својом игром, али не могу рећи које финале је било теже, јер нема лаких финала. Наравно да ми је драже финале до 16 година јер је то категорија коју тек наредне године треба да играм.
❓ Када си почео да тренираш тенис и да ли си размишљао о још неком спорту?
Ја сам доста рано почео да играм тенис, са непуних 6 година, тако да нисам имао прилике да се опробам у другим спортовима. Али, рекреативно волим да се бавим скијањем и пливањем.
❓ Много времена проводиш путујући до места тренирања. Како то утиче на твој свакодневни живот? Колико ти времена остаје за школске обавезе и дружење?
Једноставно покушавам да се одмарам док сам у ауту, а за школу се нађе довољно времена, бар за сада, у 8. разреду. Дружења има једино на тренинзима.
❓ Колико пажње посвећујеш кондиционим тренинзима и ко је твој кондициони тренер?
Знам да је то изузетно важан део бављења овим спортом и зато се трудим да што више будем активан на кондиционим тренинзима, које имам 2 пута недељно у теретани у Неготину са тренером Дејаном и 2 пута код мог тениског тренера Тиће у Нишу.
❓ Чиме си задовољан у својој игри, а шта би променио или поправио?
Највише сам сигуран у свој форхенд и у други сервис. Све остало морам усавршавати, поготову кретање, јер сви ударци зависе од тога.
❓ Каква су твоја искуства са међународних турнира и по чему се домаћи турнири разликују од међународних?
Ове године сам учествовао на 6 ЕТА турнира и само на првом у Винковцима сам изгубио у другом колу квалификација. На осталим сам пролазио квалификације, али нисам имао успеха у главним турнирима јер су ми противници редовно били носиоци турнира. Издвојиo бих меч у Копру против Словенца Планиншека, коме сам одузео други сет. Ови турнири су ми много помогли да добијем више самопоуздања за домаће турнире.
❓ Које особине треба да има добар тенисер и ко је твој спортски узор?
Добар тенисер, као и и сваки спортиста, мора да буде много вредан и одговоран али са реалним амбицијама, јер може да се разочара пре него што достигне своје максималне могућности. Посебне узоре немам, али свиђа ми се Надалова борбеност.
❓ Где видиш себе за пет-шест година?
Волео бих да будем у некој познатој тениској академији у којој се стварају врхунски тенисери да бих имао и такве врхунске услове. Тада би све зависило од мене. Од моје главе и мог тела.
❓ Шта би поручио најмлађима који први пут узимају тениски рекет у руке? Зашто озбиљно бављење спортом подразумева много одрицања?
Да не губе наду и да увек иду напред, јер ће тако сигурно осетити једног дана сву лепоту тениса. Озбиљни спортисти морају све обавезе заврше у току дана, а он је тако кратак…
Novi komentari