5 најважнијих ствари које родитељи чине, због којих њихова деца могу напустити спорт

Објављено 2. септембра 2015.

Написао Алистер МекКау

Родитељи имају велики утицај на то како њихово дете или деца доживљавају спорт. Није лако бити родитељ спортисте, јер желимо само најбоље за њих. Понекад могу да превладају емоције, а некад можете и прећи границу између улоге тренера и родитеља.

Ево 5 ствари које родитељи раде, а због којих дете омрзне спорт:

Терају их да тренирају одређени спорт

Многи родитељи желе да њихова деца тренирају одређени спорт, зато што се тај спорт њима свиђа. Овде у Америци сам видео мале девојчице „гурнуте“ да тренирају фудбал, које мрзе сваки минут тренинга, само зато што тата воли тај спорт. Надајмо се да ће ваше дете заволети спорт исто толико колико га ви волите, али је важно да не заборавите да је ваше дете особа за себе, а не шанса да вратите своје славне дане. Можда сте у своје време били сјајан фудбалер, али можда би ваш син (или ћерка) радије тренирао тенис или нешто друго. Тешко је волети спорт када морате тренирати оно што мрзите, јер су мама и тата тако рекли. Немојте их форсирати да буду у спорту који не воле. Ако је очигледно да ваше дете више воли један спорт од другог, онда га једноставно пустите да тренира тај спорт!

Детаљније 5 најважнијих ствари које родитељи чине, због којих њихова деца могу напустити спорт

Све време причају о њему

Неки родитељи једноставно не знају да се „искључе“. Они ће говорити о томе како је њихово дете требало да игра на мечу, у колима, у продавници, и за кухињским столом те вечери. Један важан аспект дечјег бављења спортом је да мора да постоји здрава равнотежа осталих активности о којима се такође говори. Дете треба да има различите хобије и интересовања (баш као и родитељи) о којима ће причати. Нађите равнотежу, али с времена на време пронађите и „прекидач за искључивање“. Ваше дете не треба да слуша о томе све време, а веровали или не, то се заправо догађа!

Срамоте дете са трибина

Ниједно дете на терену не жели да његова мама или тата буде „тај“ родитељ. Знате какав — онај који даје тренерске савете поред терена, виче на судије или на противнички тим, улази у препирке са другим родитељима и слично. Већина деце која се баве спортом већ су себи ставила довољно притиска, тако да не морате да додајете уље на ватру, говорећи свом сину да баца као девојчица или јадикујући и уздишући о томе како је ваша кћерка промашила лак волеј или бекхенд.

Начин на који их хвалите и подржавате

Постоји превише а постоји и премало. Неким клинцима није много стало до тога, али већина деце жели одобравање од својих родитељ и жели да их учини поносним. Када види насмејано лице на трибинама, то може да представља кључну разлику за младог спортисту.

Дете не жели да кад баци поглед на своје родитеље види неодобравање због лошег ударца или због грешке, то ником не помаже.

Такође, начин на који их хвалите има велики утицај на њихову будућност. Побрините се да имате приступ заснован на њиховом развоју. Хвалите њихов труд, а не награду или резултат. Потребна је добра равнотежа.

Пореде своју децу са другима

Као што смо управо рекли, већина деце жели да њихови родитељи буду поносни на њих. Можда чак и не схватате да то чините, али водите рачуна да не поредите пречесто своје дете са њиховим саиграчима, јер то може почети да нагриза њихово самопоуздање. За коментаре попут „Треба да будеш као Пол када сервира“, или „Џесика стално тренира, зато је боља“ можда нисте намеравали да буду штетни, али понекад може да испадне као да нисте поносни на сопствено дете и на оно је постигло.

Немојте поредити, сви смо ми јединствене јединке са различитим талентима, квалитетима и манама. Такође, не заборавите да упутите похвале за њихов труд и став, а не увек за резултат.

Написао Алистер МекКау

Алистер МекКау је познати светски аутор и говорник о темама развоја и учинка спортиста.

http://www.tennisconsult.com/author/allistair-mccaw/

Твитер: @AllistairMcCaw