Ана Цветковић: Од Чега Штитите Данашњу Децу, драги родитељи?

Кад год сам покушала да помогнем некоме у овом спорту, испала сам будала.

Али сам увек научила лекцију.

Ипак сам ја дете старе Југославије и научена сам да је фер-плеј основа свега у животу.

… а данас се то свакако не исплати.

Елем, времена се мењају – кажу људи, промениле се вредности и начин живота, променило се родитељство, а самим тим и деца. Родитељи штите децу од живота, а желе да живе и граде се као људи. Желе да изнедре спортисте, али да их ништа не заболи.

… и ја бих да немам боре у 50-ој, а да не убризгам ни мало ботокса. Али не може, бато.

Природа намеће правила.

И постанеш или ловац или ловина.

Или постанеш спортиста или останеш млакоња.

Или научиш да се бориш или одустанеш.

Претешко је то за данашњу децу када их убеде да од родитеља зависи да ли ће успети или одустати…

Детаљније Ана Цветковић: Од Чега Штитите Данашњу Децу, драги родитељи?

Ognjen Pavlović, Natalija Senić, Tara Mihaljević, Simeon Stanković, Vuk Rađenović, HEAD tim, HEAD team, HEAD Srbija Kopf Sport d.o.o, Milentija Popovića 9 lokal 9 Sava Centar — Сазнајте више

Сећам се једног давног давног летњег дана, када сам се једва довукла кући с тренинга (пешке, наравно, с бегом на леђима, наравно, сама. Наравно).

Био је тежак тренинг. Добила сам урлање и пар болних казни јер нисам радила како треба (по процени тренера).

Имала сам 12 година и спремала сам се за Шибеник. Један од најјачих међународних турнира у Југославији.

Тадашњи тренер ме је мрцварио психофизички сваког дана.

У то време, било је срамота жалити се родитељима да „тренер виче на мене и малтретира ме“ – ми смо једва чекали да некоме довољно значимо да би викнуо на нас и „малтретирао нас“.

То су били добри тренинзи.

Играла сам финале Шибеника.

Са 12 година. Међународни до 14.

Али сам имала тренера који ме мрцварио.

И родитеље који ме ништа мање нису волели него данашњи родитељи своју децу.

И зато се нису мешали.

Уписали су ме на спорт да бих се ЈА бавила спортом.

Они су имали своје обавезе и нису живели Мој Живот.

И ваљда зато сви Ми, наравно да нисам једина, који смо били играчи и радили са врхунским, немилосрдним и врло грлатим тренерима који су ЗНАЛИ да нас науче тежини овог спорта, ваљда баш зато се сви ми често запитамо: Од Чега Штитите Данашњу Децу, драги родитељи???

Од умора?

Од понижења?

Од напора?

Од разочарења?

Од пораза?

Од осећаја немоћи?

Од тренера????

Од противника?

Од судије?

Од неправде?

… много је лакше кад се овчије богиње прележе док су деца мала…

Тако је и у спорту.