Два примењива начина подизања мотивације тенисера и тенисерки

Мотивација представља низ чиниоца који покрећу играче. Свака мотивација потиче из одређених потреба и завршава се наког њиховог задовољења.

 

Код млађих тенисера/тенисерки мотивација потиче из жеље да се докажу, да покажу своје тениске вештине, своју игру, да имају добру физичку кондицију и/или да стекну нова пријатељства. Још неки од мотива могу бити да пруже задовољство родитељима, да се осећају важно, да буду популарни и познати, као и освајање трофеја и награда, надметања и такмичења и сл.

Мотивација је веома важна како играчи не би мењали спорт и остали привржени тенису, такође и од тога колико је дете мотивисано, од тога зависи колико ће уложити труда и напора, колико ће бити посвећено игри и тенису и колико ће бити заиста истрајно и упорно. Мотивисан играч има веома добре разлоге зашто ће тренирати напорно.

 

Детаљније Два примењива начина подизања мотивације тенисера и тенисерки

 

Први знаци недостатка мотивације су:

• Када уочите да се дете „вуче“ по терену,
• Када нема жељу да иде на тренинге,
• Када приметите неангажованост на мечевима и на тренинзима,
• Када уочите лењост и незаинтересованост,
• Када недостаје срчаности у игри и у понашању…

Након овога може доћи до потпуног незаинтересовања за тенис и престанак игре. Управо због тога је одржавања мотивација веома важно.

 

Два врло примењива начина одржавања и подизања мотивације су:

1)  Постављање циљева

Што је тенисер, тенисерка млађа то је важније постављати мање, краткорочне, достижне циљеве. Остваривање циљева диже самопоуздање и одржава висок ниво мотивације.  Веома је важно поставити циљеве заједно са дететом и тренером, циљеве који су изазовни и интересантни, али и достижни. Почните од једног циља.

Сваки тенисер/тенисерка треба да има једну свеску Личног развоја, где ће писати жељене, постављене циљеве и у истој свесци записивати остварене циљеве. Након остварења циља, означава  се да је циљ остварен, следи награда емотивне природе (задовољство оствареног циља) уз честитке и преписује се у колону остварених циљева. Након остваривања, одмах се поставља и записује наредни циљ. Један пример добро постављеног циља: „У року од два месеца од данашњег дана (па записати датум) повећаћу улазност прве серве са 40% на 60%.“ Уколико се деси да се циљ не оствари до тог рока, не одустајати од циља, већ само померити датум! Сваки остварени циљ и нови постављени, одржава мотивацију, подиже самопоуздање, помера границе могућности где деца схватају да је све могуће остварити. Након пар остварених краткорочних циљева, прећи и на постављање средњерочних па и дугорочних циљева.

2) Сви знамо да изгубљени мечеви, још уколико се заређа више њих у низу, демотивишу тј. смањују мотивацију и ентузијазам. Веома је важна победа због осећања и емоција играча. Како би се одржавала мотивација, још један успешан начин је организовање спаринг мечева, али са паметним избором противника. Од 100% спаринг мечева, 25% треба играти са противницима који су јачи и побеђују вас, и ту се изграђује жеља за напредовањем, потреба за вежбом и усавршавањем. 25% спаринга треба играти са слабијима од себе, које ви побеђујете,  јер победа диже мотивацију и самопоуздање. 50 % треба играти са играчима истог нивоа, где је резултат неизвестан, где се развија борбеност и такмичарски дух.

Мотивација је психолошки појам и спада у менталну страну тениса, одакле проистиче важност менталне припреме код тенисера. Често чујем како одређени играчи имају „савршену“ технику, али ипак не играју и не дају свој максимум на мечевима. Техника без тактике, кондиције и менталне припреме не може да се реализује и покаже у пуном сјају. Зато су ове четири компоненте повезане. Мотивисан играч ће уложити труд да спроведе тактику, да потрчи за лоптицом, да игра стрпљиво и паметно и да да свој максимум.

Више о менталној припреми тенисера можете погледати на https://www.ljubicajovanovic.com/koucing-u-sportu/