Једанаестогодишња тенисерка из Београда Клара Ваја освојила је 1. награду на литерарном конкурсу поводом Дана школе, а диплому је добила 8. новембра 2017. године у ОШ „Васа Пелагић“ у Котежу. Клара је написала причу „Верујем и желим“ коју можете прочитати испод, у којој описује своју велику жељу за тренирањем тениса и за успехом у белом спорту. Браво Кларо, желимо ти да наставиш да нижеш успехе на тениском и књижевном „терену“!
Прочитајте и Кларину причу са којом је ушла у најужи избор за најбољу причу на нашем конкурсу „Моја Баболат тениска прича“ у априлу 2016. године.
Детаљније Клара Ваја причом о тенису освојила 1. награду на књижевном конкурсу поводом Дана школе
ВЕРУЈЕМ И ЖЕЛИМ
Верујем и желим. Озбиљне речи, слажем се. Кад их изговори једна трогодишња девојчица, могу звучати празно. Пролазно. Од данас до сутра. „Проћи ће је“, говорили би моји родитељи. А ја одлучна. Верујем и желим. И није прошло. И неће.
Ево о чему се овде ради, драги моји. Ја имам свој сан. Родио се ни крив ни дужан, игром случаја, док сам нетремице гледала тениски меч. Гомила на ногама. Сви уз нашег Троицког. Тог тренутка сам знала – за то вреди живети! Верујем и желим. И читава вечност да ме схвате озбиљно. Да ме пусте да живим свој сан. Коначно сам своја на своме… Са јасним циљем. Јача него икада: са рекетом у рукама. Сати на терену… Киша, ветар, снег – кога је брига? Умор, шта је то? Никада ми није доста. И увек идем даље! У победи и поразу, верујем! И желим! И полако бројим титуле. Једна, друга, трећа… Грлим их свом снагом једног детета. Верујем и желим свом снагом одраслог човека! И зато, немојте ме олако схватити, драги моји! Као што рекох, идем даље. Испред мене је дугачак пут, знам. Али, знам да ћу га прећи!
Оног тренутка када ми у рукама заблиста први вимблдонски пехар, са поносом и можда неком сузом у оку, уместо победничког говора, прочитаћу причу о овом дечијем сну. Можда ни публику неће оставити без даха, али једно је сигурно – биће то говор из срца.
У то верујем. И то желим!
Клара Ваја VI/1
Novi komentari