Објављено 15. новембра 2016.
написао Хавијер Паленкве
Важне чињенице које треба узети у обзир:
- 2 милиона деце игра тенис (у САД), старости од 13 до 17 година.
- У средњим школама тенис игра 184.000 девојчица и 157.000 дечака
- 7,8 милиона деце у средњој школи се бави спортом
- Тенис чини 4% средњошколског спорта
- Вероватноћа за играње DI тениса (I дивизија у колеџ тенису) после средње школе је 1,4%; DII 0,9%; DIII 1,9%
- 1.570 дечака и 1.840 девојчица играће DI тенис
- 5 стипендија је доступно у DI и DII за мушкарце, од чега су 1,5 странци. Тако остаје 3 за САД
- 8 стипендија је доступно за жене у DI и DII, чиме остаје 4,5 стипендија за мушкарце
- Уобичајена стопа напуштања спорта је 75% до 13. године.
Детаљније Који је разлог погрешног разумевања тимског тениса?
Хавијер Паленкве је већ дуго желео да пише о овој теми, али нажалост време је било толико драгоцено да нисам стизао да се тиме позабавим, али јуче се догодило нешто што ме је натерало да пронађем времена и да поделим своје мишљење са свима.
Једно дете које тренирамо преселило се из једног дела града у други, што је натерало њене родитеље да промене тренере и академију. Тада ме је тај родитељ, мој пријатељ, назвао и рекао ми да тренери бране његовој кћерки да игра тимски тенис јер је то губљење времена, и да су рекли да ударце његове ћерке треба у потпуности изменити и поправити. То наравно подразумева много приватних часова да би се исправио тобожњи проблем, а изолација детета из тимског тениса лишава га забаве која прати тај спорт, и још много тога.
Мој пријатељ, који је нормалан родитељ, зна веома мало о тенису, и сада не зна шта да ради. Већина конкурентских тренера и академија у мом крају не схвата те чињенице, а веома су добри у „продаји магле“ неинформисаним родитељима који падају у замку доброг продавца, у коју упада стотине родитеља.
©KMilford
Из горе наведених бројки можете извести неколико закључака – дозволите ми да са вама поделим моје: од 2,2 милиона деце која играју од малих ногу, само 1,5 % ће играти тенис у средњој школи, а од тога ће само 0,0015% играти DI тенис. За оне којима је напорно да размишљају у математичким терминима, замислите доларску новчаницу, поделите је на сто делова и узмите један од тих делова, па га поново поделите на сто делова, па тај преостали делић поново поделите на 2. То су ваши изгледи. Да закључимо, изузетно је мала вероватноћа да ћете играти DI тенис.
Па шта се дешава са осталима? Са оних 1,8 милиона који су у неком тренутку волели ту игру – они су сада изгубљени као потрошачи, навијачи, спортисти и родитељи. Сви тренери и академије које знам нису фер и поштени према својим клијентима и „деру“ их; они извлаче децу из тимског тениса под лажним обећањем да ће достићи виши ниво играњем само турнира који се бодују за USTA ранг-листу (Амерички тениски савез) и са више приватних часова. Нажалост, јадни неинформисани родитељи упадају у ту замку и сви губимо као целина, као држава, као тениска заједница, као група.
Родитељи никада не сазнају праву вредност тимског тениса, јер га не подржава већина академија и зато га родитељи не подржавају, јер немају довољно знања о његовим предностима.
Тимски тенис је апсолутно најбоље средство за рани стадијум развоја детета – за романтичну фазу развоја, од 5. до 12. године. Тимски тенис негује заједништво, пријатељство, тимски рад, побеђивање и губљење у индивидуалном спорту. Ово су фазе развоја које тренери не објашњавају родитељима:
Фаза 1, старост 5-12 (Романтична – учините децу да заволе ту игру),
Фаза 2, старост 12-16 (Техничка – дајте им солидно знање за највиша достигнућа),
Фаза 3, од 16+ (Такмичарска – припремајте их за што виши ниво који могу достићи).
©KMilford
Ако заобиђете ове фазе или ако их убрзате, заиста повећавате вероватноћу да дете сасвим напусти спорт или да се повреди. Имајте на уму да ће за ону децу која можда спорије усвајају вештине, такмичење у тимском тенису бити савршена припрема за такмичење у средњој школи и да ће повећати проценат учешћа овог спорта у средњим школама, за добро свих. Наравно, увек има неколико деце која су заиста изузетна и овај модел не важи за њих, то су звезде које можда имају шансу да постану професионалци, али њихови изгледи су још мањи, ако се усудите да их анализирате.
Због тога, немојмо се усредсредити на елитне играче и говоримо о детету мог пријатеља (које је део почетних 2,2 милиона деце), које је сада напустило тимски тенис и заиста има изузетно мале шансе да постане DI спортиста, и којој је „продана“ прича да не постоји без тениских тренера око ње. Неће се остварити путовање на регионално првенство, тата који воли тенис неће је одвести на „клинику дублова“, пријатељство са децом која воле тенис биће подложно раскидању, а могућност предвођења тима као највештије играчице биће укинута за ово дете. Сада ће тренирати форхенд и бекхенд по читав дан и проводиће викенде у покушају да поправи пласман на ранг-листи, да би сазнала да је цена тога одустајање од забаве.
Видите, док је била у нашем тиму, била је наша звезда, рачунали смо на њу и на њен поен у синглу, помагала је мање вештим играчицама да унапреде своју игру, када смо били на тешком гостовању, рачунали смо на њену способност брзог опоравка да би нам свима помогла, а ко може да заборави оне сјајне оброке после победе или пораза. Не желе сва деца да играју DI и не могу, али морамо да водимо рачуна да остану у игри, јер морамо имати базу и навијаче и тениске потрошаче.
©KMilford
Саиграчи које је напустила су будући доктори и адвокати и бизнисмени који су нам потребни у друштву, а који је бољи начин иградње пријатељства на основу заједничког циља, од љубави према тенису? Најгоре је што турнири који се бодују за USTA ранг-листу и тимски тенис не искључују једно друго, него су тренери они који то чине.
Када деца одрасту и добију први посао, научиће праву вредност лидерства, тога да су део тима, да имају потребу да помогну, да понесу терет који није предвиђен само за једног, схватиће да их је тимски тенис научио томе, и још много тога. Научиће како да буду кооперативни, вешти, вољни и како да буду сарадници, схватиће да су те вештине толико неопходне на тржишту и да ако дођу на посао са њима, имаће предност пред осталим колегама.
Та способност брзог опоравка коју је показивала на терену, тако ће се много ценити на послу, у било ком пројекту. Способност да помогне другима, мање вештима или мање образованима, тако ће јој добро доћи када буде управљала људима, а све је то научила у тимском тенису. Ако у неком случају она оде на колеџ и игра у DI, ове вештине из тимског тениса биће тако драгоцене приликом изградње веза са тимом и приликом суочавања са сличним ситуацијама у којима смо већ били као тим. То искуство на колеџу моћи ће да прилагођава упркос томе што је почетница, на основу искуства из тимског тениса.
©KMilford
Родитељи и тренери, молим вас да разумете да предности тимског тениса немају везе са ранг-листом, немају везе са победама и поразима, имају везе са оних 1,8 милиона које смо оставили иза себе, то су навијачи које тенис више неће имати, потрошачи који су потребни тениској индустрији, клијенти који су потребни свима вама тренерима. Будући грађани, маме и тате који цените спорт и активни сте – то је много више од тениса. Можда ће се дете мог пријатеља вратити, можда неће.
Све док успевам да убедим неколицину вас, можемо надокнадити тај губитак. Све што покушавам да постигнем овим чланком је да разјасним зашто морамо да се усредсредимо на будућност овог спорта, а то није питање једног или два шампиона, него много нас који играмо у дугом временском периоду. Подржите тимски тенис, то нам је потребно као заједници, у право време у животу деце, као грађани ове велике земље коју сви волимо. Размислите о томе.
Извор:
Информације о организацији колеџ тениса у Америци (NCAA, Национална асоцијација студентског спорта)
Организација USTA тимског тениса
Господин Паленкве је и аутор изванредног „Писма малог тенисера родитељима“, којег смо недавно објавили на Малим играчима, као и текста „Зашто желим да моје дете изгуби тениски меч“
Srbija ne zaostaje bar za „prodavcima magle“ …