Мој тениски свет: Услови (ни)су исти

Милан Саровски

 

Тенис. Два играча. Два рекета. Једна лопта. Један терен. Много различитих подлога.

„Услови су за сваког исти“ – имају обичај да кажу. Али, да ли је заиста тако?

Пре би се могло рећи да су правила за све иста. Услови – не баш. Трава, бетон, микс гуме и бетона (rebound ace), шљака (црвена и зелена)… неке су од подлога на којима се, један од три „бела спорта“, игра. Па чак се и свака од подлога разликује од турнира до турнира на којем се игра. Ту је и сунце, киша, ветар, суво и влажно време, дневни и вечерњи термини. Све су то фактори који, итекако, помажу и/или одмажу, а неретко и одреде победника.

 

Детаљније Мој тениски свет: Услови (ни)су исти

Кренимо редом – подлога:

Трава – најбржа подлога на којој се тенис игра. Код многих омражена. Разлог? Па једноставно. Ретки су турнири на истој, самим тим припрема је краћа, многи играчи је или прескачу или отаљавају. Подлога, сама по себи, фаворизује „слајз специјалисте“, сервере и прецизне волеје. Мада, и ту су се ствари промениле. Одавно су прошла времена када су се у завршници турнира на трави, са акцентом на Вимблдон, налазили играчи који имају изражену сервис – волеј игру. У прилог томе говори и чињеница да се око основне линије травнатих терена више не налази трава, већ – земља.

Шљака – најспорија, физички најзахтевнија подлога на којој се тенис игра. Омиљена за тенисере из Јужне Америке, Шпаније и оне који су добар део јуниорске каријере провели на теренима од туцане цигле. Идеална за „западни хват“. Дуге размене, уклизавања, пуно спина – нешто је што сваки „шљакаш“ мора/треба да зна. Сама подлога је најбезболнија за колена, али дужина трајања мечева на истој, свакако, није нешто што ће растеретити тетиве и зглобове.

Бетон – за „сервере“ најпожељнији. Поени кратки, ударци оштри, равни. Много турнира, поготово на северном делу америчког континента, те и не чуди што играчи са тог поднебља ту бележе најбоље, ако не и једине, резултате вредне помена. Не пружа могућност проклизавања као на шљаци, мада су поједини играчи и то успели донекле да савладају и окрену у своју корист.

 

 

Rebound ace – подлога која садржи предности бетона и гуме. Довољно мека да је оптерећење за колена мање него на бетону, довољно тврда да „специјалисти“ за исту извуку максимум снаге, равног ударца, прецизност волеја. Изузетно популарна, и за играче, и за организаторе такмичења.

 

Временске (не)погоде:

Сунце – исушује подлогу, убрзава лопте, исцрпљује играча. Лопта боље „прима“ спин, више „лети“. Предност имају играчи чија се игра базира на дугим разменама, физичкој спреми, јаким ручним зглобовима. Самим тим, дужина мечева на два добијена сета временски често премашује трајање истог на три.

 

 

Киша – Умртвљује, не само играче, већ и лопту. Потребна је већа снага. Лопте натопљене, „тешке“. Наквашен терен (каткад и блатњав), опасан за колена и зглобове. Могућност клизања на шљаци сведена на минимум. Одскок лопте још неправилнији.

Ветар – неугодан. Од изузетне важности у ком правцу дува. Ако је у леђа, треба прилагодити игру равним ударцима, мањој снази. Насупрот томе, уколико је у стомак, има простора за јаче ударце, више ротације, како спин, тако и слајз. Успориће кретање лопте, неретко и променити путању исте.

 

 

Термини:

Дневни, вечерњи  – иако наизглед небитно, велика је разлика играти било који спорт, а поготово тенис, у дневним или вечерњим часовима. Од светлости, преко температуре, влажности ваздуха. Играчи који користе сочива, свакако, преферирају играње под дневном светлошћу. Јасније виде лопту, самим тим имају и бољу перцепцију ситуације на терену. Ноћу, температуре су углавном ниже, потребно је детаљније загревање мишића, тело се брже хлади. Влажност ваздуха може утицати на субјективни осећај стања тела играча. Како позитивно, тако и негативно.

 

Све су ово елементи који утичу на психо-физичко стање играча, пре и за време меча. Можда не утичу директно на резултат, без квалитета се тешко може постићи исти, али одавно је и ван игре присутна – „игра“.