Моја Баболат тениска прича: Клара Ваја

Драги моји, замолићу вас нешто: пажљиво саслушајте моју причу! Можда вас неће оставити без даха, али знајте да је свака реч писана срцем. Испричаћу вам како се родио један сан…

Била сам трогодишња девојчица. Нисам ни слутила шта ће ми се десити тога дана. Пошто мама и тата нису имали избора, повели су ме на финале тениског турнира Gemax Open, што ми у том тренутку није значило баш ништа… Мислили су да ће њихов мали зврк само правити проблеме и да ће брже боље морати да крену назад кући… Кад, ето чуда… И за њих а и за мене… Непомично сам седела на клупици плаве боје и нетремице гледала на терен. Било је чудесно! Срце ми је дрхтало од неког необичног осећања… Највећа и једина жеља била је да се докопам те чудне справице коју су имали у рукама… Ударити лоптицу само једном, па још једном; па још милион пута… Да никада не престанем! А онда се проломио громогласни аплауз уз повике: „ Викторе, до победе !!!“ Тог тренутка сам знала да за то вреди живети…

Тако се родио мој сан.

Детаљније Моја Баболат тениска прича: Клара Ваја

Расла сам заједно са  својом жељом и својим сном. Нико ме у то време није схватао озбиљно. Мислили су – проћи ће… А ја сам  усхићено гледала сваки Нолетов меч ! И сваки пут када би он дигао златни пехар изнад главе, ја бих чврсто стезала пластичну чашу и подизала је увис, кришом, да ме нико не види…  Замишљам  себе на том истом месту, једног дана. Чврсто сам решила да и ја загрлим све те бројне пехаре…

Мојим родитељима је требала читава вечност да схвате да ништа од овога није шала!

Сећам се тог чаробног октобра 2014. Закорачила сам први пут на тениски терен са рекетом у рукама… Од тада,ништа није као пре… Радујем се сваком новом тренингу. За тенис никада нисам уморна и никада ми га није доста. Са тренером упорно вежбам сваки ударац… Трудим се да га слушам јер је он вредан тога… Направио је од мене малог играча и научио ме да будем стрпљива и да је и пораз пут до успеха… Знам да је испред мене дугачак пут, али знам да ћу га прећи!

Сада сам као на крилима ветра… Јер: тенис је мој сан. Тенис је мој живот. Тенис је сан који живим…

Оног дана када ми  заблиста први вимбледонски пехар у рукама, са поносом и можда неком сузом у оку, уместо победничког говора прочитаћу причу о овом дечијем сну…

Можда ни публику неће оставити без даха, али једно је сигурно – биће то говор из срца…

Клара је рођена 2006. године, чланица је Црвене звезде; у својој причи нам је открила како се у њој родио тениски сан када су је родитељи повели да први пут погледа један тениски меч, и како се осећала октобра 2014. године, када је први пут закорачила на тениски терен са рекетом у рукама; пратимо Кларине наступе, њен сан богами све више постаје стварност 🙂