Десило се то прошле године у ово време.
Била сам на турниру у Загребу, из календара Tennis Europe до 14 година.
На пут смо пошле моја другарица, моја мама и ја. Путовале смо колима и трeбало је да играмо квалификације.
Пријавиле смо се, али је сутра падала киша и мечеви су били одложени.
Лепа ствар је што смо ишле у Музеј савремене уметности, који је веома занимљив. Ту смо остале бар 2 сата.
Дан после тога смо играле на тениским теренима Младост.
Мени је одмах пукла жица, још док сам се загревала. Полазимо, мама и ја, до господина који шпанује рекете и мама се одједном заустави и укочи. Видела сам да се нешто необично дешава.
Она гледа у неке црно-беле фотографије и не проговара.Одједном, бујица реци: „Лунице, ево је моја другарица Линда Лукшетић. То ми је супер другарица, играле смо дублове. Стани, ево га и Прпа (Горан Прпић). Јели смо палачинке код мене у Нишу. Бруно Орешар, ево га и он!“ На фотографијама су били све најбољи хрватски играчи из тог периода. Она је још стајала и причала ми догодовштине са турнира и о њиховом дружењу.
Ушли смо у просторију где се шпанују рекети, питала је за Лунду, где је и да ли господин нешто зна о њој. Одговорио је да Линда и даље свира гитару и свира у иностранству, и да има своју групу. Мами су биле пуне очи суза зато што се сетила своје другарице коју није видела пуно година. Причала ми је да су се договарале да играју професионални тенис у Аустралији, а онда је мама отишла на Медицински факултет, а Линда направила музичку групу.
Овај турнир ћу памтити по тој дивној животној причи, по клубу који има дугогодишњу такмичарску традицију, по томе што сам добро играла, и по још једној важној ствари.
Сама сам се вратила из Загреба до Београда, купила карту за аутобус и сама дошла до Ниша. Потпуно сама.
Мислим да сам пуно научила.
Тенис је диван спорт, на турнирима обиђеш и значајне ствари из тог града, имаш искрене пријатеље, плус се осамостаљујеш и постанеш чвршћи за живот и борбу која тек предстоји.
14 година, веома успешна такмичарка ТАЖ-а из Ниша; успешна и у кросу, бавила се ритмичком гимнастиком, плесом и атлетиком. Филмофил.
Десило се то прошле године у ово време.
Била сам на турниру у Загребу, из календара Tennis Europe до 14 година.
На пут смо пошле моја другарица, моја мама и ја. Путовале смо колима и трeбало је да играмо квалификације.
Пријавиле смо се, али је сутра падала киша и мечеви су били одложени.
Лепа ствар је што смо ишле у Музеј савремене уметности, који је веома занимљив. Ту смо остале бар 2 сата.
Дан после тога смо играле на тениским теренима Младост.
Мени је одмах пукла жица, још док сам се загревала. Полазимо, мама и ја, до господина који шпанује рекете и мама се одједном заустави и укочи. Видела сам да се нешто необично дешава.
Она гледа у неке црно-беле фотографије и не проговара.Одједном, бујица реци: „Лунице, ево је моја другарица Линда Лукшетић. То ми је супер другарица, играле смо дублове. Стани, ево га и Прпа (Горан Прпић). Јели смо палачинке код мене у Нишу. Бруно Орешар, ево га и он!“ На фотографијама су били све најбољи хрватски играчи из тог периода. Она је још стајала и причала ми догодовштине са турнира и о њиховом дружењу.
Ушли смо у просторију где се шпанују рекети, питала је за Лунду, где је и да ли господин нешто зна о њој. Одговорио је да Линда и даље свира гитару и свира у иностранству, и да има своју групу. Мами су биле пуне очи суза зато што се сетила своје другарице коју није видела пуно година. Причала ми је да су се договарале да играју професионални тенис у Аустралији, а онда је мама отишла на Медицински факултет, а Линда направила музичку групу.
Овај турнир ћу памтити по тој дивној животној причи, по клубу који има дугогодишњу такмичарску традицију, по томе што сам добро играла, и по још једној важној ствари.
Сама сам се вратила из Загреба до Београда, купила карту за аутобус и сама дошла до Ниша. Потпуно сама.
Мислим да сам пуно научила.
Тенис је диван спорт, на турнирима обиђеш и значајне ствари из тог града, имаш искрене пријатеље, плус се осамостаљујеш и постанеш чвршћи за живот и борбу која тек предстоји.
14 година, веома успешна такмичарка ТАЖ-а из Ниша; успешна и у кросу, бавила се ритмичком гимнастиком, плесом и атлетиком. Филмофил.
Novi komentari