Имам лепу црвену Баболат сукњицу и много ми се свиђају оне црвене Баболат патике, па сам ево решила да вам испричам моју праву Баболат тениску причу.
Детаљније Моја Баболат тениска прича: Миа Ристић
Прича почиње додуше давно пре четири године, када сам рекет први пут узела у руке, али о томе ћемо неком другом приликом. Прошлог лета био је организован турнир Тимочке крајине до 10 година. Вест да турнир организује Societe generale банка и да победник осваја 300 евра брзо се проширила међу свом децом овог узраста. Сви смо једва чекали викенд и одлазак у Зајечар на турнир. Дан је био као створен за турнир сунчан и ведар. Из меча у меч играла сам све боље и боље својим новим рекетом Babolat lite Z drive жуте боје. Ваучар за путовање у вредности од 300 евра уручен је мом тати који је био баш поносан на мене. Мој мали братић Мијат имао је тада свега неколико месеци, али је цео дан био уз мене. Мали братић и мој Баболат жути рекет су били главна покретачка снага тог дана. Била сам пресрећна јер пуно радим и тренирам уредно, а и тога дана дала сам свој први интервју за телевизију Бест. Први пут ми је срце затреперило више него на иједном турниру до тада. Ипак, победама се не радујем дуго, научила сам то одавно, већ сам наставила да тренирам сваког дана, јер ме је крајем августа чекао најпрестижнији турнир на Балкану, Осме тениске младе наде. Толико сам желела да заслужим да ми уз име стоји „млада тениска нада“. Турнир је од првог дана одисао некако другачијом атмосфером него на осталим турнирима. Чињеница да су присутна деца са читавог Балкана, и то најбоља у својим земљама, давала је још већи значај овом турниру. Противнице су јаке, нарочито девојчице из наше земље. Играла сам срцем, душом и наравно мојим Баболат жутим рекетом. Меч за мечом, дођох до финала. Сећам се да сам пред меч јела колачиће ванилице у истоименом кафићу у Београду. Још увек осећам тај чувени мирис свежих ванилица. Финале је почело. Толико сам желела овај турнир да ми се чинило да сам стегнута, да не могу лоптицу да ударим. Све је ишло глатко у првом сету – 4:0 за мене. Други сет, драма почиње. Сећам се да сам водила и у другом сету убедљиво и да сам после неког изгубљеног поена ударила рекет рамом о земљу јако и бесно и чула сам звук ломљења рекета. Помислих: О Боже, не! Лепо је говорио тата да не радим такве ствари, да само себи шкодим. Гледам у рекет – шпан и даље стоји али рам је пукао. Плачем и настављам да играм. Не смем да погледам у тату, јер смо се лепо договорили да више не бацам рекет, да треба да постанем тенисерка не само најбоља у игри него и у понашању. Пошто се и раније дешавало да ломим рекете, тата је озбиљно запретио да буде ли се још једном догодило да сломим рекет, једноставно више нећу имати његову подршку у тенису. Срце ми се кидало у грудима. Изневерила сам тренера и тату и знам да је стварно крај и да нећу добити нов рекет и нема више за мене тениса. А тенис ми је све, тенис је мој живот. Чујем само публику која кличе а лоптицу више и не видим. Сузе ми саме иду низ очи. Резервни рекет немам. Можда могу нечији други рекет да позајмим и наставим даље, али шта ми то сада вреди кад сам дозволила да због своје непромишљености изгубим овако битан меч. Не би се десило први пут да већ добијене мечеве изгубим. Ипак, све се то учи временом, стиче искуством. И док је у другом сету изједначење и док се моји снови руше као кула од карата, и док публика виче и кличе „Томала!” погледах у тату. Тата разуме моје спортско срце и моју победничку душу и уплакано лице и каже: „Ако желиш да знаш какав је осећај бити најбољи у генерацији, јер која освоји овај турнир та је КРАЉИЦА“. Иди и бори се, и ако освојиш, одмах данас купујемо нови рекет. Бришем сузе и сада знам шта ћу. Толико нас овај спорт тера да сазримо раније, да откривамо нове емоције, да препознамо и осећања старијих када су и негативне нажалост! Али је то спорт. Рам сломљен а ја сервирам као никад до тада. Успела сам. Не сањам. У ствари, сањам увек и стално. Сањам како освајама и остале планете сунчевог система а не само ХАРОН. Тата ме љуби. Браво краљице моја. Мама зове Баболат представништво у Нишу. Да ли имате Babolat lite drive Z? Имате значи. Добро, онда сутра кад кренемо у Грчку на одмор свратићемо са шампионком по нови рекет. Имате љубичасти, одлично.
Жути Баболат поломљен рекет мама чува у Нишу за успомену, а ја са мојим љубичастим Баболат рекетом одлазим у Анталију на Светско првенство и освајам бронзану медаљу.
На путу ка овом турниру и подизању пехара зауставила ме је Сара Бејлек, која је постала првакиња света до 9 година. Стално мислим на њу и чекам поновни сусрет са њом, да је победим.
Миа је 2006. годиште, већ врло успешна такмичарка, из Бора. У причи је описала доживљаје са турнира Тимочке крајине у Зајечару, и са турнира 8. тениске наде, који је освојила! У главној улози један жути Баболат рекет 🙂
Novi komentari