СУПЕРКОМПЕНЗАЦИЈА, ИЛИ КАКО ИНТЕЛИГЕНТНО ТРЕНИРАТИ?
Недавно сам разговарала са мојом другарицом, каже почела је редовно да вежба и осећа се одлично. Има индивидуалног тренера, раде на повећању моторичких способности. Између осталог, причале смо о предностима/манама индивидуалних тренинга. Но, пажњу нам је привукла тема редовног вежбања пошто из здравствених разлога треба да мирује недељу/две дана.
Шта значи РЕДОВНО вежбање?
Оно није исто за мене, за вас. Појам редовног вежбања требао би да подразумева физичку активност минимум три пута недељно по сат времена. Тако бар литература каже. Међутим, првенствено зависи од здравственог стања организма, јер оно што је вама напор, мени можда није и обратно. Све у свему, кретање је неопходно. У којој форми ћете га упражњавати, зависи од афинитета, жеље, циља.
Хајде да се присетимо да је човеков локомоторни систем немењен и прилагођен кретању-трчању, скакању, пењању јер се током еволуције бавио ловом. Наш организам има генетске предиспозиције за то. И колико год (не) волели да тренирамо или шетамо, оно је ЈАКО ВАЖНО и неопходно.
Уочила сам грижу савести моје другарице јер како каже …„а таман сам почела“…
У реду, то је неминовно али веруј ми, биће лакше вратити се вежбању сада када си већ у тренажном процесу него да ниси радила на себи, па све испочетка-одговарам. Хтела сам да је мотивишем да настави да размишља на тему тренинга и даље 🙂
Опoравак
Организму је након тренинга потребан одмор. Ту наступа СУПЕРКОМПЕНЗАЦИЈА.
Процес се одвија кроз тренутно стање организма, тренажни процес, хомеостазу као одговор на оптерећење којем је тело било изложено и период опоравка односно суперкомпензацију. Баш та последња фаза је јако важна – дозволити телу да се опорави након чега постаје снажније, отпорније.
Закључак је јасан, уколико превише често тренирамо, изостаје период опoравка мишићне масе и организма уопште.
Уколико одемо на тренинг пре завршетка одмора, јавља је претренираност која, опет, није препоручљива зато што ће наредних дана тренинг бити одложен.
Трајање суперкомпензације варира у односу на моторичку способност коју примарно развијамо током тренинга: брзина 12 до 24 сата, издржљивост нешто дуже, док је за опоравак након тренинга снаге телу потребно и до 72 сата (зависи од интензитета).
Како постићи одмор?
Одмор можемо постићи на краткорочном и дугорочном нивоу.
Према речима Prof. dr Сергеја Остојића, великог стручњака у области медицине спорта, оно може бити реализовано путем смањења интензитета вежбања, масажом, потпуним изостанком физичке активности, радом на мишићним групама које нису биле или су потиснуте претходним тренингом, криотерапијом (хладном купком).
Ту су још и контрасне купке (топло-хладно) које побољшавају проток крви у организму, хипербарична комора.
Свакако да се фармацеутска индустрија побринула и за овај аспект, те можемо поменути и анти-инфламаторне ефекте.
Истезање, редован сан и исхрана базирана на угљеним хидратима свакако су најприроднији начини „допуне“ организма у односу на медикаменте.
На крају крајева, свако од нас је прича за себе. Најбоље је пробати више начина опоравка организма, па који се покаже као најучинковитији, дати му примат.
Јер, не треба заборавити да је људско тело МАШИНА која ради 24/7 X година и заслужује добар третман.
И, још једна важна ствар коју желим да нагласим: то што не осећате замор материјала, не значи да он није присутан.
Поздрав,
ЈаМарија
Извор:
http://www.tkpetarmisic.com/blogjamarija/
Мој мото: „Буди упоран и издржи, успех је пред вратима. Кад год је тешко имај на уму да без напорног рада на себи нема напретка и размене добре енергије са окружењем“.
Марија Мишић је дипломирани професор спорта и физичког васпитања.
Лиценцирани је тениски тренер од стране Тениског савеза Србије.
Прве тениске кораке направила је на теренима новосадске Војводине. Воли рад са децом, нарочито почетницима – девојчицама и дечацима предшколског и школског узраста. Поседује дозволу за рад као и лиценцу за међународни програм Tennis 10’S.
О ТК Петар Мишић
Љубав према тенису породице Мишић датира од средине прошлог века, када је Петар Мишић (1940-2009) почео да се бави белим спортом. Прво у сингл, па у дубл конкуренцији.
Тренинзи, такмичења, победе и порази део су свакодневне спортске приче. Тако је било и онда.
У пару са Миленком Хабеншусом, Петар је освајао најзначајне турнире тадашње Југославије. Био је председник Тенис клуба Војводина, организатор важних турнира, врховни тениски судија егзибиционих мечева.
Дуго година преносио је своје знање и искуство на младе тенисере. Радио је и као тениски тренер у Немачкој.
Његове ћерке, Александра и Марија, (на слици) настављају породичну спортску причу. Оснивају тенис клуб Петар Мишић и раде као тренери.
Клуб је изузетно поносан што сваке године, у сарадњи са Тениским савезом Војводине и Тениским савезом ветерана Војводине, организује Меморијални турнир “Петар Мишић”. Дводневни Меморијал одржава се у знак сећања на познатог тенисера бивше СФРЈ, спортског радника и тениског тренера. Јуниорски шампион велике Југославије у дублу са Миленком Хабеншусом, шездесетих година прошлог века, владао је у конкуренцији чувених Сплићана Николе Пилића и Жељка Франуловића.
„Меморијал Петра Мишића“ има за циљ промоцију тениса као идеалног спорта за све узрасте, и окупља велики број љубитеља белог спорта који кроз рекреацију склапају пословна и лична пријатељства.
СУПЕРКОМПЕНЗАЦИЈА, ИЛИ КАКО ИНТЕЛИГЕНТНО ТРЕНИРАТИ?
Недавно сам разговарала са мојом другарицом, каже почела је редовно да вежба и осећа се одлично. Има индивидуалног тренера, раде на повећању моторичких способности. Између осталог, причале смо о предностима/манама индивидуалних тренинга. Но, пажњу нам је привукла тема редовног вежбања пошто из здравствених разлога треба да мирује недељу/две дана.
Шта значи РЕДОВНО вежбање?
Оно није исто за мене, за вас. Појам редовног вежбања требао би да подразумева физичку активност минимум три пута недељно по сат времена. Тако бар литература каже. Међутим, првенствено зависи од здравственог стања организма, јер оно што је вама напор, мени можда није и обратно. Све у свему, кретање је неопходно. У којој форми ћете га упражњавати, зависи од афинитета, жеље, циља.
Хајде да се присетимо да је човеков локомоторни систем немењен и прилагођен кретању-трчању, скакању, пењању јер се током еволуције бавио ловом. Наш организам има генетске предиспозиције за то. И колико год (не) волели да тренирамо или шетамо, оно је ЈАКО ВАЖНО и неопходно.
Уочила сам грижу савести моје другарице јер како каже …„а таман сам почела“…
У реду, то је неминовно али веруј ми, биће лакше вратити се вежбању сада када си већ у тренажном процесу него да ниси радила на себи, па све испочетка-одговарам. Хтела сам да је мотивишем да настави да размишља на тему тренинга и даље 🙂
Опoравак
Организму је након тренинга потребан одмор. Ту наступа СУПЕРКОМПЕНЗАЦИЈА.
Процес се одвија кроз тренутно стање организма, тренажни процес, хомеостазу као одговор на оптерећење којем је тело било изложено и период опоравка односно суперкомпензацију. Баш та последња фаза је јако важна – дозволити телу да се опорави након чега постаје снажније, отпорније.
Закључак је јасан, уколико превише често тренирамо, изостаје период опoравка мишићне масе и организма уопште.
Уколико одемо на тренинг пре завршетка одмора, јавља је претренираност која, опет, није препоручљива зато што ће наредних дана тренинг бити одложен.
Трајање суперкомпензације варира у односу на моторичку способност коју примарно развијамо током тренинга: брзина 12 до 24 сата, издржљивост нешто дуже, док је за опоравак након тренинга снаге телу потребно и до 72 сата (зависи од интензитета).
Како постићи одмор?
Одмор можемо постићи на краткорочном и дугорочном нивоу.
Према речима Prof. dr Сергеја Остојића, великог стручњака у области медицине спорта, оно може бити реализовано путем смањења интензитета вежбања, масажом, потпуним изостанком физичке активности, радом на мишићним групама које нису биле или су потиснуте претходним тренингом, криотерапијом (хладном купком).
Ту су још и контрасне купке (топло-хладно) које побољшавају проток крви у организму, хипербарична комора.
Свакако да се фармацеутска индустрија побринула и за овај аспект, те можемо поменути и анти-инфламаторне ефекте.
Истезање, редован сан и исхрана базирана на угљеним хидратима свакако су најприроднији начини „допуне“ организма у односу на медикаменте.
На крају крајева, свако од нас је прича за себе. Најбоље је пробати више начина опоравка организма, па који се покаже као најучинковитији, дати му примат.
Јер, не треба заборавити да је људско тело МАШИНА која ради 24/7 X година и заслужује добар третман.
И, још једна важна ствар коју желим да нагласим: то што не осећате замор материјала, не значи да он није присутан.
Поздрав,
ЈаМарија
Извор:
http://www.tkpetarmisic.com/blogjamarija/
Мој мото: „Буди упоран и издржи, успех је пред вратима. Кад год је тешко имај на уму да без напорног рада на себи нема напретка и размене добре енергије са окружењем“.
Марија Мишић је дипломирани професор спорта и физичког васпитања.
Лиценцирани је тениски тренер од стране Тениског савеза Србије.
Прве тениске кораке направила је на теренима новосадске Војводине. Воли рад са децом, нарочито почетницима – девојчицама и дечацима предшколског и школског узраста. Поседује дозволу за рад као и лиценцу за међународни програм Tennis 10’S.
О ТК Петар Мишић
Љубав према тенису породице Мишић датира од средине прошлог века, када је Петар Мишић (1940-2009) почео да се бави белим спортом. Прво у сингл, па у дубл конкуренцији.
Тренинзи, такмичења, победе и порази део су свакодневне спортске приче. Тако је било и онда.
У пару са Миленком Хабеншусом, Петар је освајао најзначајне турнире тадашње Југославије. Био је председник Тенис клуба Војводина, организатор важних турнира, врховни тениски судија егзибиционих мечева.
Дуго година преносио је своје знање и искуство на младе тенисере. Радио је и као тениски тренер у Немачкој.
Његове ћерке, Александра и Марија, (на слици) настављају породичну спортску причу. Оснивају тенис клуб Петар Мишић и раде као тренери.
Клуб је изузетно поносан што сваке године, у сарадњи са Тениским савезом Војводине и Тениским савезом ветерана Војводине, организује Меморијални турнир “Петар Мишић”. Дводневни Меморијал одржава се у знак сећања на познатог тенисера бивше СФРЈ, спортског радника и тениског тренера. Јуниорски шампион велике Југославије у дублу са Миленком Хабеншусом, шездесетих година прошлог века, владао је у конкуренцији чувених Сплићана Николе Пилића и Жељка Франуловића.
„Меморијал Петра Мишића“ има за циљ промоцију тениса као идеалног спорта за све узрасте, и окупља велики број љубитеља белог спорта који кроз рекреацију склапају пословна и лична пријатељства.
Novi komentari