Поздрав свима, за почетак ћу вам пожелети успешан почетак радне недеље.
Овај понедељак и није тако сив, чини се, почиње пролеће. А пошто је оно резервисано за буђење неких лепих емоција, ја сам одлучила да га почнем оним на шта су ми и други сугерисали-писањем спортског блога. Знаш ти то, годинама си у новинарству, медијима.. Па знам, али…
И ево, дошло је време. Нови почетак, нове приче и нека нова ја. Спремна. Трудићу се да вам представим тениске и остале спортске приче из мог угла-угла тениског тренера и професора физичког васпитања.
А, какво би то писање било када не бисте знали информације о аутору. И нећу давити биографијом.
Увек сам волела спорт, акцију, прескакање ластиша у Ђуриној школи (ОШ Ђура Даничић, Нови Сад). Чим бих се вратила из школе, уследило је облачење тренерице и, двориште. Лакше је било трчати него грејати столицу. Нисам мислила да ће ми спорт бити позив. Када боље размислим, и није чудно-доста енергије било је каналисано управо у том правцу.
И тако, пред оца који је био изузетан човек-спортиста, педагог, функционер, а пре свега стуб породице, природно је било наше ангажовање у тенису.
Са шест година почели су тренинзи у ТК Војводина Нови Сад. Кондициони, техника, тактика… Код чика Чугеља – свима знаног благог човека, научила сам прве тениске кораке, усавршила их код Шекија а на испиту била код оца Петра. И тада сам знала, сви су они исти али толико различити. Претпоставка је да је са оцем било компликовано. И јесте. И смех и сузе имале су велику тежину. Знаш онај осећај када победиш самог себе, или… једноставно бациш рекет и кажеш НИКАД ВИШЕ…
Детаљније НаСвомТерену: занимљиве приче из угла тениског тренера
Лепе успомене целу моју генерацију везују за ТК Војводина и Дунавски парк. Ту су били Сашка, Борис, Елвира, Маја, Славко Тамара, Мија, Таша, Андреа… Баш на том месту смо научили највише – да је дисциплина кључ свега. И однос према њој.
Паралелно са тенисом, ишла сам и на пливање. И то су моје (спортске) љубави. И дан данас, пливам-око километар и по, не мање од тога током тренинга. Сасвим коректно за одржавање добре линије и младалачког духа, рекла бих.
После средње школе уписала сам ДИФ (Државни Институт Фискултуре), и усмерила-пливање, јер у Новом Саду тенис није био опција.
Погрешно. А имамо Малу Мо која је рођена у Новом Саду и почела велику каријеру управо овде.
Данас, тенисом подучавам мале велике људе и учим од њих, о њима, о нама. И размишљам како би било добро да такви остану… Искрени, отворени. Иако је цена тога велика, јер је популарно и заступљено бити скривен, ћутати, понашати се у складу неких норми које не разумем, а упознати не желим.
Волим њихов осмех, разведре те када ниси 100% иако се трудиш да приватно оставиш са стране, подвучеш црту и кажеш ИДЕМ ДАЉЕ… јер како кажу: Живот је игра, или си играч или си играчка…
Толико од мене за ово прво писање и упознавање, које није планирано, унапред написано…
До следеће инспирације и спортске приче, трудите се бити НаСвомТерену…
Поздрав,
ЈаМарија
Извор:
http://www.tkpetarmisic.com/blogjamarija/
Мој мото: „Буди упоран и издржи, успех је пред вратима. Кад год је тешко имај на уму да без напорног рада на себи нема напретка и размене добре енергије са окружењем“.
Марија Мишић је дипломирани професор спорта и физичког васпитања.
Лиценцирани је тениски тренер од стране Тениског савеза Србије.
Прве тениске кораке направила је на теренима новосадске Војводине. Воли рад са децом, нарочито почетницима – девојчицама и дечацима предшколског и школског узраста. Поседује дозволу за рад као и лиценцу за међународни програм Tennis 10’S.
О ТК Петар Мишић
Љубав према тенису породице Мишић датира од средине прошлог века, када је Петар Мишић (1940-2009) почео да се бави белим спортом. Прво у сингл, па у дубл конкуренцији.
Тренинзи, такмичења, победе и порази део су свакодневне спортске приче. Тако је било и онда.
У пару са Миленком Хабеншусом, Петар је освајао најзначајне турнире тадашње Југославије. Био је председник Тенис клуба Војводина, организатор важних турнира, врховни тениски судија егзибиционих мечева.
Дуго година преносио је своје знање и искуство на младе тенисере. Радио је и као тениски тренер у Немачкој.
Његове ћерке, Александра и Марија, (на слици) настављају породичну спортску причу. Оснивају тенис клуб Петар Мишић и раде као тренери.
Клуб је изузетно поносан што сваке године, у сарадњи са Тениским савезом Војводине и Тениским савезом ветерана Војводине, организује Меморијални турнир “Петар Мишић”. Дводневни Меморијал одржава се у знак сећања на познатог тенисера бивше СФРЈ, спортског радника и тениског тренера. Јуниорски шампион велике Југославије у дублу са Миленком Хабеншусом, шездесетих година прошлог века, владао је у конкуренцији чувених Сплићана Николе Пилића и Жељка Франуловића.
„Меморијал Петра Мишића“ има за циљ промоцију тениса као идеалног спорта за све узрасте, и окупља велики број љубитеља белог спорта који кроз рекреацију склапају пословна и лична пријатељства.
Novi komentari