Каролина Возњацки
Виши уредник
30. август 2016.
Драга 11-годишња Каролина,
одмах на почетку да кажем, тата је био у праву.
Једноставно јесте. Право у центар. А сада коначно и ти то схваташ.
Још од кад си имала три године, проводила си сате и сате играјући друге спортове – најпре је то била гимнастика, па пливање, па рукомет, па онда… фудбал. Била си потпуно убеђена да ћеш бити фудбалерка кад одрастеш. Али у то време у Данској није било много женских тимова, а тати се није допадала идеја да све време играш у тиму са дечацима. Желео је да будеш у прилици да склапаш пријатељства са другим девојчицама. Зато те је усмерио према тенису.
Детаљније Писмо малој Каролини
Неко време ниси била уверена у његов план – када је почео да те учи тенису са седам година, морали сте заједно да га учите, и понекад је изгледало као да ниједно од вас двоје није заправо знало шта ради – али види где си сад. Управо си освојила Првенство Данске за девојчице до 12 година. И на том турниру ниси изгубила ниједан гем. Све мечеве си добила са 6-0, 6-0. Ти си… добра. И ти то знаш.
Након финала, ТВ репортери су те питали који су твоји циљеви у будућности. Застала си за секунд, погледала у камеру и рекла „Желим да будем најбоља на свету.“
Тако да – да, тата јесте био у праву. Тенис је био прави пут.
А ово неће бити последњи пут када ће ти његова процена донети добро. Он ће бити уз тебе на сваком кораку твог путовања. Проводићеш са њим више времена него што можеш и да замислиш.
Пошто тата буде видео како побеђујеш старију децу а да се ни не ознојиш, рећи ће ти нешто што никада нећеш заборавити. А онда ће ти поставити једно веома важно питање.
„Каролина,“ рећи ће он, „могу да урадим шта год је потребно да ти помогнем да постанеш боља тенисерка. Одвешћу те где год је потребно, и побринућу се да добијеш сваку могућу прилику да постанеш одлична. Али морам да знам, са сигурношћу, да је то оно што ти желиш. Ти мораш да будеш сигурна у то. Оног тренутка кад будем морао да те вучем на терен, или да те гњавим да устанеш рано да би тренирала, све се мења. Мораш то да схватиш. Али, ако је ово оно што желиш, даћу ти све што могу.
Да ли је ово оно што желиш? Волиш ли тенис? Да ли га заиста волиш?“
Кажи „да“, и његова мисија ће постати да учини све што може да ти помогне да оствариш своје циљеве.
Устајаће рано да би те возио до тениског клуба у 6 ујутру како би могла да тренираш пре него што почну мечеви. Онда ће у 11 увече поново ускочити у ауто са тобом да те поново одвезе до клуба, како би могла да тренираш након што мечеви буду завршени.
Поштуј све што твоја породица ради за тебе током твог детињства.
Они ће жртвовати много за тебе.
Учини себи услугу и искористи у потпуности те вожње колима. Упијај све лекције и савете које ти тата даје – и то не само оне везане за тенис. Обрати пажњу и на оно што он покушава да усади у тебе у вези са животом уопште. Он и мама ће увек наглашавати колико је важно бити добра особа, лепо се опходити према другима, бити љубазан и пун поштовања. Нека се то слегне у теби. И нека те то обликује у личност каква ћеш постати.
И, подједнако важно: поштуј све што твоја породица ради за тебе током твог детињства. Како напредујеш као играчица, они ће све више жртвовати за тебе. Схвати колико је скуп спорт који си изабрала – путовања, изнајмљивање терена, приватни тренери, све то кошта.
Током наредних пет година, како будеш постајала све боља и боља, путоваћеш по свету и учествовати на веома јаким јуниорским турнирима. Побеђиваћеш увелико… и зарађивати мало новца.
За јуниоре нема новчаних награда.
Мама и тата ће те подржати на сваки могући начин, и ни једног секунда нећеш морати да бринеш о новцу. Ниједном их нећеш чути да кажу „Знаш, ово ће бити баш скупо,“ или „Можда би требало да прескочимо овај турнир, како бисмо новац потрошили на нешто друго.“ Они ће се одрећи много чега како ти не би морала да бринеш око трошкова који прате играче на такмичарском нивоу.
Уживај у сваком тренутку – не само у победама, већ и у доживљајима, односима, емоцијама.
То је величанствен поклон који добијаш од родитеља. Стога буди захвална и знај да си вољена. Твоја породица само жели да ти будеш срећна. А пошто јеси, молим те обећај ми ово: Уживај у вожњи!
Уживај у сваком кораку путовања на које ћеш ускоро кренути.
Има толико задивљујућих ствари које те очекују. Уживај у сваком тренутку – не само у победама, већ и у доживљајима, односима, емоцијама. А када ти буде тешко, потражи подршку у породици. Они ће увек бити ту за тебе. Сети се онда када си, као јуниорка, доживела болан пораз и неутешно плакала, а на повратку кући тата је скренуо са аутопута да би ти купио великог плишаног меду. „Ово је награда“, рећи ће ти, „за најборбенију играчицу.“
То је љубав.
А то ће бити управо оно што ти је потребно у том тренутку.
Сачувај тог меду, мала Каролина. Користи га као симбол система подршке који имаш када будеш постајала професионалац и почела да градиш репутацију једне од најбољих играчица на свету. Он ће ти помоћи да останеш на земљи и подсећаће те на оно што ти је најважније.
Задржавање тог начина размишљања ће бити веома важно, јер убрзо након што постанеш професионална играчица, схватићеш да успех у тенису за последицу има и непрестане обавезе ван терена. Бићеш „у машини“, и понекад ћеш се осетити као да не можеш да дишеш.
Е па ја сам ту да ти кажем да дишеш, млада Каролина.
Диши.
Цени онај тренутак када си, 2010. године, победила Петру Квитову на China Open-у, и следећег јутра се пробудила знајући да ћеш после тог турнира постати светска играчица број 1. Удахни тај осећај.
Заправо, чекај… немојмо се ограничавати: запамти све лекције које управо учиш од својих родитеља. Не само оне које те уче како да не останеш „шворц“.
Вредно ради. Пронађи нешто што волиш и онда буди у томе најбоља што можеш. Али, најважније од свега, лепо се опходи према људима. Буди добра особа, то је прво и најважније.
Током наредних 16 година, извештавам те одавде, и са сигурношћу могу да ти кажем: учинићеш маму и тату веома поносним. Нека ти увек буду на срцу.
Бићеш веома заузета. Схватам то. Али увек одвоји време да се сетиш и да поштујеш колико су родитељи учинили за тебе и колико ти значе.
И да, Каролина, ако ти икад треба нешто да те подсети на сву љубав коју си добила, само зграби тог плишаног меду.
Још увек га имам, тако да ће он бити ту за тебе током свих ових година.
Носим га са собом свуда по свету. Још увек. Дан-данас.
И, без изузетка, сваки пут када спакујем тог меду у моју путну торбу, догоди се иста ствар. Погледам га, застанем за секунд, и помислим колико сам имала среће што сам добила толико љубави током свих ових година, и морам да се насмејем.
Извор:
Novi komentari