Портрет Марка Максимовића

Марко Максимовић из Републике Српске (ТК Добој) je победник 20. међународног „Купа нада 2016“ за дечаке до 10 година, одржаног у ТК Sol 022 у Шиду. Уједно, Марко је и првак Републике Српске у конкуренцији до 10 година, пошто је у јуну ове године победио на Првенству Републике Српске, турниру 1. категорије одржаном у Добоју. Прошле године Тениски савез Републике Српске прогласио га је за најбољег играча до 10 година за 2015. годину. Више него довољно разлога да вам представимо овог малог, перспективног тенисера!

Детаљније Портрет Марка Максимовића

 

❓ Марко, честитамо ти на постигнутим резултатима! Какве си утиске понео из Шида и шта ти се највише допало, осим освојеног пехара, на „Купу нада 2016“?

Поред пехара, највише у Шиду ми се допало дружење са мојим вршњацима, што смо осим мечева, стално се дружили, а то је оно што ја поред тениса највише волим. Наравно, веома ми се допао и забавни програм на отварању турнира, и комплетна слика на терену када ми сви учесници играмо са кловном…

 

 

❓ Када си почео да тренираш тенис и ко је био твој тениски узор?

Почео сам да тренирам са 5 година, а мој тениски узор, као и већини мојих вршњака, је био и остао Ноле. Али и велики утицај да почнем да играм тенис на мене је имао мој старији брат Филип, који је почео тренирати тенис прије мене, и гледајући њега, и ја сам пожелио да и ја то исто радим.

 

 

❓ Да ли можеш да нам представиш свој тениски клуб ТК Добој, тренера и клупске другаре?

Мој тениски клуб Добој је заиста моја друга кућа (често ми кажу да ће ми ставити кревет на терене, па да тамо и спавам). Мој клуб има 9 терена, и не само мени, већ и свој другој дјеци која тренирају, омогућава свакодневно кориштење терена и тренирање. Велику захвалност што нама дјеци која тренирамо у ТК Добој увијек излазе у сусрет и омогућавају нам да свакодневно тренирамо, али и што се дружимо на теренима, дугујемо тренерима: Драгану, Денису, Џигију, Вели, Дарки, али и онима који раде у клубу (нашим чикама: Влади, Раденку и Буди). Наравно и управа клуба се бори да нам омогући најбољи рад.

 

 

Мој тренер се зове Денис Спахић, и заиста ме је научио скоро свему што знам из тениса. Сваки мој успјех је и његов успјех, али и успјех мога клуба. Иако ми је тренер, ја га сматрам и за свога пријатеља. Он ми увијек дâ прави савјет, јер ме најбоље познаје. Увијек има времена за свакога. Овим путем му поручујем:

„Тренеру хвала ти што си ми помогао да остварим све досадашње резултате… Најбољи си… (а и најјачи… ха ха ха)!“

 

 

А што се тиче мојих клупских другара, њих баш имам доста: Смиљке, Лазар, Ђоле, Иван, Чиза, Игор, Немања, Андреј, Никша, Иван, Столица, Михајло, Амир, Ведран, Шуки, Теодора (моја сестра), Ивана, Софиа, Ана, Натали, Сарах, Сара, Лена, Исидора. И мало старији другари: Лука, Морис, Рената, Димитрије, Жана, Неџма, Дино, Лиза…

Видите да нама у ТК Добој никада није досадно…

Да не заборавим, велику захвалност за моје здравље дугујем докторици Љубици, и докторици Инги, из Добоја, које су ми доста помогле у мом тениском узрастању.

 

 

❓ На међународном турниру у Шиду било је много деце, посебно дечака, из Србије, Хрватске, Републике Српске… Можеш ли да упоредиш квалитет такмичарског тениса у земљама у окружењу? Где је најјача конкуренција?

Мислим да су тенисери из Хрватске јаки, али имам утисак да тенисери из Србије играју опасно добар тенис. Вјероватно што је конкуренција у Србији веома јака. Предност дајем тенисерима из Србије.

 

 

❓ Ко је твој тениски узор и са којим познатим тенисером би волео да „укрстиш“ рекет?

Већ се зна, Новак Ђоковић. Са њим бих волио одиграти барем један гем, али бих волио и на другој страни терена да видим и Милоша Раонића.

 

 

❓ Шта је твој најјачи адут у игри?

Форхенд, али и дефинитивно дропшот. И у већини случајева имам мирну и чисту главу…

 

 

❓ Да ли имаш неку посебну припрему пред турнир?

Прије мечева волим да попричам са својим тренером, а ако он није са мном, онда са својим татом. Разговор је везан за моје противнике (ако их познајем). У задње вријеме причамо и о тактици, али и о томе како да користим своје предности.

 

 

❓ Има ли неког финала за које можеш да кажеш да ти је било најтеже да одиграш, а да ти је победа била најдража?

Два финала бих издвојио. Када сам прошле године играо финале Првенства РС-а до 10 година у Приједору, са мојим добрим другом Немањом Поповићем, из Бања Луке, на пола меча ми је пукао рекет, а нисам имао други. У ствари, од велике радости, тек сутрадан сам видио да је рекет пукао. Противник је био веома јак, али успио сам да побиједим. А друго финале је било такође прошле, 2015. године, на турниру у Дервенти. Играо сам против Андрије Ружичића из Бања Луке (опет доброг другара) и водио ме је у супер тај-брејку 6-1, а играло се до 7. Успио сам да преокренем резултат и да добијем тајбрејк и меч са 8-6.

 

 

❓ Где видиш себе за десетак година?

Дефинитивно у тенису. Да ли у свјетском врху, или ту негдје близу, зависи од много чега. Вјерујем да само радом и тренингом, и уз помоћ свога тренера Дениса, могу да достигнем све те циљеве. Мада ја већ живим сан, а то је тенис.

 

 

❓ Да ли си спреман за почетак школске године 🙂 ?

Мислим да јесам. Још неке ситнице, и торба ће бити препуна.

 

 

❓ И за крај: као победник „Купа нада 2016“ добио си специјалну награду – седмодневни бесплатни боравак у Тениској академији Милаш у Новој Пазови. Шта очекујеш од боравка у Академији Милаш?

Овом приликом бих желио да се захвалим господину Томи Ђокићу, за сав труд око организације турнира у Шиду, али и наградама и поклонима за сву дјецу.

Такође својим родитељима, брату, сестри, бакама и дједовима и свима онима који ми помажу.

А од боравка на Тениској академији Милаш очекујем све најбоље: јаке тренинге, усавршавање мога тениског знања, дружење са мојим вршњацима, јаке спаринг-мечеве. Наравно, и да се покажем у што бољем свијетлу, како бих оправдао награду.

Поздрав од Марка за све читаоце сајта Мали играчи.