Дугогодишњи председник Руске тениске федерације Шамил Тарпишчев, који је пре неколико дана поново изабран на ту функцију, поводом одржавања ВТБ Купа Кремља у Москви дао је интервју руском листу „Комерсант“, о стању у руском тенису, о популарности тениса у Русији и о плановима за смањивање одлива тениских талената.
Преносимо делове који се односе на јуниорски тенис и на млађе категорије.
Поредећи турнире у Санкт Петербургу и у Москви, господин Тарпишчев је пожелео да турнира као тих буде у Русији више, и истакао: „Није случајно што Кина у развој тениса улаже у толикој мери да обучава стручњаке посебно за дубл, што ми не радимо, и што покушава да добије што више великих такмичења. Исто важи и за Јапан и Кореју. Прво, то ствара додатно интересовање јавности. Друго, ствара много стручњака и тренера. Треће, то омогућава играчима да стекну искуство и освоје бодове. То ради и Америка – одржава серије турнира, омогућавајући играчима да се крећу унутар земље, а не да лете широм света.
Детаљније Шамил Тарпишчев о развоју јуниорског тениса у Русији
Жао ми је што тенис у нашој земљу нема онај значај какав имају фудбал и хокеј. Тенис се игра у 211 земаља, а имиџ који тенис пружа је сјајан. Ове године имамо 612 руских победника међународних турнира у 221 граду широм света. Проблем је што је у многим (руским) регионима тенис сезонски спорт. Само пет и по месеци можете играти на отвореном; за изнајмљивање затворених терена, многи једноставно немају довољно средстава. То ствара проблеме за развој.
❓ У последњих неколико година интересовање за тенис у Русији задржано је углавном захваљујући личности Марије Шарапове. Има ли младих играча који би могли да је замене у овој улози?
– Пре свега, морамо имати у виду да у овом случају говоримо о потенцијалним звездама, а то су увек појединачни случајеви. Такође, долазак звезде увек је повезано са неопходним пратећим околностима. Талената је у Русији много. На пример, прошле године сам видео доста талентоване деце на Далеком истоку. Међутим, морамо створити одговарајуће услове да унапређују своје образовање, што нисмо увек у стању. Поред тога, у било којој области можете постати звезда само ако имате таленат у комбинацији са напорним радом, ако сте здрави и имате компетентан тим. А то није увек случај. На пример, сада сам веома забринут због будућности шампионке прошлогодишњег Вимблдона Софије Жук, која је по мом мишљењу много времена посветила склапању рекламних уговора. Или узмимо пример Вере Душевине – веома талентована тенисерка, чије напредовање је омело претерано оптерећење. Сада смо у обавези и према Даниилу Медведеву – врло перспективном момку који тренира у Француској и налази се на прагу уласка у првих сто (на ATP листи). То ни у ком случају не смемо пропустити.
❓ У последњих неколико година, у великим мрежама јуниорских турнира има доста страних играча са руским презименима. Да ли сте можда израчунали њихов број? И уопште, колики је потенцијал Русија изгубила као последицу одлива тенисера који обећавају?
– Нисмо рачунали. Али знамо да је пре пет година на америчким универзитетима у оквиру бесплатних студија играло 442 наших спортиста. Од њих, око једне трећине је почело да игра на професионалном нивоу. Не заборавите да 16 Руса сада представљају Казахстан. Постоје и други слични примери. На пример, пре две године у финалу јуниорског Аустралијен Опена Немац Алекандер Зверев је победио Американца Стефана Козлова, а тренутно водећи на сениорској IFT ранг-листи је Стефанос Циципас, син шампиона СССР-а Јулија Салникова. Таквих примера је много. Од ових играча може се створити непобедиви тим.
Слика: Julian Finney / Getty Images Europe
❓ Недавно је руски национални тим до 17 година освојио јуниорски Дејвис куп. Последњи пут су наши јуниори постигли такав успех 1990. године, када су у тиму Совјетског Савеза играле будуће звезде Јевгениј Кафељников и Андреј Медведев. Очекује ли актуелне шампионе светла будућност?
– Тимофеј Скатов, Ален Авидзба и Алексеј Захаров, који су освојили титулу у Будимпешти, на челу са селектором Артемом Дерепаском – врло су фини момци. Они већ спадају међу такмичаре са којима је федерација потписала уговоре, и рад се фокусира на остваривање резултата. Али за то је потребно завршити изградњу Националног тениског центра. Роџер Федерер је са 15 година имао тим од пет особа, а чак и у Москви нема места на којем спортиста има прилику да тренира, да се опорави и да добије стручну медицинску помоћ. На крају крајева, спортиста мора да напусти НТЦ и да се у њега врати, а због великих гужви то не успева увек. Због тога је свакодневни рад са спортистима врло тежак.
Ја сам више пута указивао на парадокс: ако треба да тренирамо све талентоване играча из једне генерације, на пример 14-годишњаке, онда они који долазе после њих неће имати где да тренирају. Морамо послати играче на различите академије, где они почињу да се обучавају. Из тог разлога имамо губитке.
❓ Другим речима, финансијски проблеми у прелазу из јуниора у професионалце и даље представљају велику препреку руским играчима?
– Наравно. Систем тренирања играча до 14 година даје добре резултате. Сматрам да децу припремамо као нико други на свету. У сваком случају, интелектуални ресурси у руском тенису су веома велики, а ипак, упркос свим проблемима, нису дали резултате. Али када се те напредне технологије припреме које сада постоје користе правилно, наши стручњаци могу да постигну много више. На крају крајева, принцип „мало новца – мало шампиона, много новца – много шампиона“, ништа не може да замени.
Извор:
Novi komentari