Сјајан тандем ТК Ђукић: Петар Теодоровић и Никола Четник

Такмичар београдског Тениског клуба Ђукић Петар Теодоровић постигао је ове године сјајне резултате на више „фронтова“, у синглу и у дублу, на тврдој (његовој омиљеној) и шљакастој подлози, а за то је, поред осталих тренера и његових другара из клуба, најзаслужнији његов деда Никола Четник, познати српски тениски тренер, који је у новобеоградском ТК Ас допринео да се многи српски тенисери, попут Ане Ивановић, вину у светски врх. Поред Николе, са тринаестогодишњим тенисером највише ради његов ујак Бојан Четник. Петар је висок 1 m 91 cm, игра левом руком, сјајно сервира, има одличан осећај за игру на мрежи…

 

У петак 16. јуна 2017. смо снимили део Петровог тренинга на отвореним теренима ТК Ђукић и разговарали са њим и са тренером Николом Четником.

 

Детаљније Сјајан тандем ТК Ђукић: Петар Теодоровић и Никола Четник

Петар Теодоровић је на најбољи начин започео годину – у јануару је играо у финалу Дворанског првенства Србије до 14 година у ТК Трим, на тврдој подлози, где је изгубио од Оливера Сабо Раца у тесном мечу. Овог пролећа Петар је учествовао на 4 ЕТА турнира до 14 година 2. категорије, и на три постигао одличне резултате. У Братислави је прошао квалификације и стигао до четвртфинала, а у дублу је освојио титулу у пару са сународником Марком Топом. Затим је у Печују такође стигао до четвртфинала, где је изгубио у 3 сета. Највећи успех Петар је постигао на Memorijalu Goran Tanović у Тузли, где је играо у финалу сингла. Петар нам је рекао да је осећао да ће постићи добар резултат. У финалу је изгубио од Украјинца Германа Самофалова, који је тријумфовао на 5-6 турнира овог пролећа, између осталих и на V Memorijalu Jovana Kukarasa у Суботици.

 

 

Омиљени Петрови дубл-партнери су Марко Топо и Душан Трунић (са којим је играо у финалу ЕТА турнира у Чачку прошле године), а на Екипном првенству Србије за регион Београда је заједно са својим другарима из ТК Ђукић освојио 1. место, а у дублу је на том турниру играо са Михаилом Савићем.

 

 

У ТК Ђукић Петар најчешће тренира у групи, ређе индивидуално, а групу најчешће чине Андрија Никић, Јован Слијепчевић и Јаков Травица.

 

 

Петров тренер Никола Четник рекао нам је да је задовољан како су испунили овогодишњи план. Ове године планирано је да одигра 7-8 европских турнира, а то значи да би требало да одигра још три или четири турнира, а сваки турнир кошта између 800 и 1.000 евра. Тренутно је Петар 110. на европској ранг-листи до 14 година, а план је да ове године уђе у првих 50. Господин Четник истакао је да би волео да је конкуренција у Србији јача, онда не би било потребе да се толико путује на европске турнире. Породица ће се потрудити да омогући Петру да до 16. године постиже добар ранг на европским турнирима, па ће се онда можда појавити и неки спонзор који би помогао његов даљи развој и напредак.

 

 

Никола Четник сматра да је било идеално да Петар одигра 15-ак турнира годишње, јер се 8 бодује, али да то из финансијских разлога није могуће. Код Петра је техника заокружена, неке нијансе још треба развити, сматра његов тренер, а план је да се моторички у конкуренцији до 16 година он подигне на виши ниво. Нагласак је још увек на техници а не на стилу, што господин Четник предлаже и другим тренерима, „јер ако је више стила него технике која је јако важна за следећих 10 година, онда смо направили грешку“. Саветује свих тренерима за заокруже рад на техници у 14. години, да се такмичарима дозволи тих 20-30% њиховог стила без којег не могу бити добри играчи. Не треба рано јурити резултате, по речима нашег саговорника „пустити у стил“, јер то даје резултат на неким турнирима, али је касније то лимитирајуће.

Акценат у раду са Петром ће у наредном периоду бити на специјалној тениској физичкој припреми, на координацији, а до сада је радио на општој физичкој припреми. Никола Четник сматра да Петар добро тактички размишља и да је ментално јак на терену.

 

Затим смо тренера Николу Четника замолили да упореди улогу родитеља у тенису пре неколико деценија и данас. Он сматра да је родитељима сада теже. Сада има много мање деце, највише због финансијских трошкова. Господин Четник сматра да све што се материјално уложи у развој спорта у дете, то се касније враћа детету; оно у тенису добија занат, цењен у читавом свету. Поента је улагањем у спортске активности свог детета, добити комплетну личност. У тенису се дете развија физички, морално, ментално, естетски.

Најважније је када дете види свој максимум и када упозна много пријатеља кроз тенис.

 

 

Када дете изгуби, Никола Четник саветује родитељима да га загрле, охрабре, да похвале све лепе потезе у игри, да похвале понашање, залагање. Ако нешто није било добро, нека се „слегне“, и треба сутра да му се каже.

Сваки тренер треба да имају визију развоја спортисте, на основу свог искуства. Ако дете прерасте ниво тренера, треба послати дете код другог тренера, у неку академију која има боље услове. Тренер не сме да се боји да ће му неко узети доброг играча, промена добро дође детету. Тренер понекад треба да замоли свог колегу на прихвати дете на 7 дана; „ја не видим грешке када стојим наспрам детета, грешке се виде кад станете иза и погледате, а не када стојите испред“. Тренер треба да саслуша и сугестије неког свог колеге у погледу тактике, да превазиђе своју сујету.

 

 

На крају је Никола Четник захвалио свим дечацима у клубу, јер су сви они тренирањем са њим, здравим ривалством и дружењем допринели да се он развија и да постиже одличне резултате. Такође, и одлични услови у клубу доприносе напретку све деце.