У понедељак 14. августа 2017. године у јутарњем програму Телевизије Пинк „Добар дан“ гости су били тениски тренер Милош Комленовић (TK Spin Београд) и спортски психолог Петрашин Матијевић.
Тема емисије били су негативни, скривени аспекти спорта, притисци којима су деца изложена у тенису од стране родитеља, улога родитеља и тренера…
Милош Комленовић се осврнуо на експанзију тениса у Србији, која је започела пре десетак година са успесима Новака Ђоковића, Ане Ивановић и Јелене Јанковић, а која последњих неколико година јењава, и приметан је пад масовности тениса.
Већина родитеља доведе дете са ставом да дете треба само да тренира, међутим када почну турнири, поготово када је дете изнад просека, родитељи почињу да врше одређени притисак на дете. Тенис је по себи стресан спорт, дете само решава ситуације на терену а има 8 или 9 година. Већина одраслих људи се по мишљењу Милоша Комленовића не би могла носити са таквим притиском, а камоли деца.
Петрашин Матијевић је истакао да се деца најчешће не изборе са тим притиском, „или се изборе на начин да у себи гомилају фрустрацију, која их одведе из спорта“. Господин Матијевић ради са децом, али и са репрезентативцима, олимпијцима, и јасно му је шта би требало радити да би се добио жељени ефекат, каква би требало да буде њихова идеална развојна линија.
„Проблем са децом настаје када она из игре буду гурнута у такмичарски спорт.“ Деца која долазе код овог спортског психолога истичу да им је супер на тренингу, али да се на такмичењу осећају ужасно. „Када дете које лепо игра ставимо у такмичарску ситуацију, оно нужно мора да буде изложено притиску. Када смо увели победу, дете смо изложили страховитом притиску. За такмичарски успех нужна је контрола емоција, контрола мишљења… А дете не да није научило ту контролу, него нема апсолутно ни свест о томе. Лоше је што често ни родитељи а ни тренери немају свест о томе.“
Господин Матијевић је истакао да деци до 11, 12, 13 година није потребан спортски психолог. Потребан је тренер који има одређена психолошка знања и који је у складу са нивоом спорта. „Видећете да се дете које има 9 година понаша као Надал. И видећете тренера поред њега који се понаша као да је тренер Надала. То би било исто као кад бих отишао код своје учитељице да докторирам.“
Тениски тренер Милош Комленовић рекао је да је пре петнаестак година, као недовољно искусан тренер, и сам трпео одређене притиске, али да у последњих десетак година настоји да помогне деци коју тренира, да их бодри, да прича са њима после тренинга, да им пружа подршку на турнирима кад је у могућности, да разговара са родитељима…
Петрашин Матијевић је рекао да родитељи често истичу проблем тренера, а тренери говоре о проблемима са родитељима. Он сматра да је ипак примарнији проблем са родитељима; „кад родитељ прича о проблему тренера, то значи да је он ушао у улогу тренера, што се врло често догађа, а нема ничег лошијег од тога. Код мене долазе деца када се појави проблем: деца имају супер игру на тренингу, а немају никакву игру на турнирима. Нужан услов је да прво дође родитељ, без деце. Када проблем није превелики, догоди се да децу немам потребе ни да видим.“
Милош Комленовић је рекао да су у тенису улагања родитеља велика, и самим тим је притисак не дете далеко већи него рецимо ако тренира групни спорт. „За један индивидуални час у зимској сезони родитељ треба да плати у тенису исти новац колико у групном спорту за месец дана тренирања (рецимо за одбојку или аикидо)! Самим тим су много већи притисци и очекивања тог родитеља, што је наравно погрешно. Дешава се да родитељи преузимају улогу менаџера, и да врше притисак и на тренера. То води у проблем, и одрази се највише на дете.“
Петрашин Матијевић је рекао да се нажалост у Србији мало ради на менталној припреми спортиста. Родитељи најчешће греше управо зато што не знају која је њихова адекватна улога. Такође, господин Матијевић увек воли да буде на сличним „таласним дужинама“ са тренером детета, јер ако тога нема не може се учинити ништа, посебно ако је родитељ у питању.
Милош Комленовић је истакао да у нашем тенису нема довољно стручних кадрова, и родитељи су се одједном нашли у тој експанзији тениса, међу многим тренерима који нису били довољно стручни за то.
Он је рекао да су деца „најрањивија“ у периоду када почну да се баве такмичарским тенисом, између 8. и 10. године, и између 11. и 12. године, када почну да се озбиљније такмиче, јављају се први озбиљнији проблеми, када већ треба попричати са спортским психологом.
„Када код мене дође дете од 14 година као „велики такмичар“, прво што захтевам од њега је да заборави да је такмичар, и улази у статус „ученика за такмичара“ – истакао је при крају гостовања Петрашин Матијевић. „Такмичар ће постати са 18-19 година, кад спорт заиста има вредност. То су сениорски резултати.“
Господин Матијевић учествовао је прошле јесени у радионици о улози родитеља и тренера у спортском развоју детета под називом „Причаоница са спортским психологом Петрашином Матијевићем“, коју је организовао наш сајт. Ако вам се допао овај чланак и гостовање Петрашина Матијевића и Милоша Комленовића у емисији, верујемо да ће вам бити занимљиво да погледате шта је све господин Матијевић причао са родитељима малих тенисера.
Петрашин Матијевић је jeдaн oд oснивaчa Сeкциje зa спoртску психoлoгиjу при Друштву психoлoгa Србиje. Године 2016. допринео је да кајак, теквондо и голф буду богатији за многа значајна спортска одличја, медаље на европским првенствима и светским куповима, од којих је најзначајнија сребрна олимпијска медаља кајакаша Марка Томићевића и Миленка Зорића у Рију. Toкoм 2012. гoдинe, испрeд Oлимпиjскoг кoмитeтa Србиje, рaдиo je нa припрeми кajaкaшкe рeпрeзeнтaциje зa OИ „Лoндoн 2012“( к4), a тoкoм 2014. aктивнo je учeствoвao у припрeмaмa дeлa рeпрeзeнтaциje зa Свeтскo првeнствo у Moскви. Tрeнутнo je aнгaжoвaн кao члaн стручнoг тимa Гoлф рeпрeзeнтaциje Србиje.
Председник је и оснивач организације SPORTSPRO.
Слика: Голф асоцијација Србије, фејсбук
Прочитајте интервју господина Матијевића за наш сајт из марта 2015. године.
Тениски тренер Милош Комленовић је рођен 1973. године у Београду. Образовање: Виша тренерска школа у Новом Саду; дипломирани тренер тениса на Факултету за физичку културу и спорт у Новом Саду; “Ц” лиценца Тениског савеза Србије. Тенис је тренирао од 1982. до 1991. године у ТК Црвена звезда. Учесник многобројних домаћих и неколико интернационалних јуниорских турнира.
Радно искуство: ТК Гладикс – 1995. године, ТК Мачва – 2008. године, ТК Партизан од 2007. до 2011. године. Од 2008. до 2011. године директор школе тениса у ТК Партизан.
Највећи успеси: јул 2009. године – тренер женске сениорске екипе Партизана – I место на државном првенству; август 2009. године – тренер женске јуниорске екипе Партизана до 14 година – I место на државном првенству.
Novi komentari