Сви знамо да играч треба да има добру технику и извежбане ударце, за шта се брине тениски тренер. Такође мора бити физички спреман за меч, за шта се у већини случајева треба побринути кондициони тренер, али и тениски тренер кроз динамику и стварање сличних услова на тренинзима као на мечевима. Но, осим технике и физичке припреме, тениски тренер осмишљава тактике и стратегије које играч треба да спроведе у дело у току меча. И све се ово извежба, играч је у одличној форми, има „савршену“ технику, добро осмишљене и увежбане тактике, али када меч почне, све се то распадне и падне у воду. Играч просто не може да се састави, па још креће са псовкама, самокритикама, осуђивањем, бацањем рекета… Разлог томе је што се није довољна пажња посветила менталној припреми играча. Из тог разлога, треба радити на менталној снази и задовољити три основне ствари, како би играч ушао у меч потпуно ментално спреман.
Детаљније Три основне ствари неопходне за добар почетак меча
Три основне ствари које су предуслов добре игра на мечу јесу:
- Да играч има високо самопоуздање,
- Да је мотивисан и
- Да уђе у меч растерећен тј. без притиска.
Самопоуздање је нешто што се гради и стиче временом, никако није урођено. Играч са високим самопоуздањем је истрајан, упоран, усмерен на тражење бољих решења, усмерен ка циљу и даје слику моћног играча који је спреман да да свој максимум. Без страха је и сумњи!
Колико ће играч уложити труда и напора зависи од тога колико је мотивисан. Јако мотивисан играч има вољу да се бори, да преокрене резултат, чак и да игра ван својих могућности, да надмаши самог себе. Неки од начина подизања мотивације су: визуализација оствареног циља, разне награде емотивне и материјалне природе, гледање разних мотивационих клипова и видеа, афирмације и слично.
Како би заиста могао да покаже своју игру, неопходно је да играч уђе у меч без притиска, без наметнутих очекивања, као и да се ментално припреми пред меч. Ментална припрема пред меч је неопходан и важан сегмент, који када је изостављен даје слику детета које као да не зна да игра тенис.
Задовољити ова три предуслова, је добар почетак рада на менталној страни играча.
Сви спортови, а тенис није изузетак, састоје се из 4 области: технике, тактике, физичке и менталне припреме. Када буду усклађене све четири области, играч ће моћи да покаже свој пун потенцијал и на мечу, као и на тренингу!!!
Више о менталној припреми тенисера можете погледати на https://www.ljubicajovanovic.com/index_files/tenis_koucing.htm
Ako bi se vodili tom logikom, onda bi sve masine i postrojenja zardjali i na mestu fabrike napravio parking jer nema ko da kupi iphone … Ni 300k eura nije garancija da ce neko pucati od samopouzdanja. Ja sam u moje dete mnogo manje ulozio, pa on jedva ceka mec i u svaki ulazi pozitivan, sa idejom i bez straha od ishoda. Ali takvo je dete, voli da se takmici, voli kontrolne vezbe, ucestvuje u skolskim priredbama itd svuda gde moze da se izmeri, pokaze i takmici on bez zadrske i sa pozitivnim stavom ucestvuje…. Nekome treba vise pomoci, nekome manje, da bi mu izvedba bila na zeljenom nivou, i na koji nacin to postici, o tome pricamo ovde … Ne o strucnosti i terminologiji.
Skrenuo bih pažnju na nekoliko stvari koje su vrlo važne ukoliko se piše o ovim temam. Prvo tehnologija trenažnog procesa i metodika obuke je značajno napredovala. U trenažnom procesu se uveliko koristi holistički pristup koji omogućuje igraču da vežba sva četiri nabrojana elementa istovremeno, a ne odvojeno kako se navodi u tekstu. Tačnije, sve se radi na terenu u isto vreme. Što znači ukoliko pokušavate da rešavate pojedinačno ove elemente, svaki za sebe, igrač će biti u zaostatku za igračima koji treniraju kroz holistički pristup.
Kada se govori o samopouzdanju treba reći da samopuzdanje povećava iz iskustva ovladavanja određenom aktivnosti, tj. ako je igrač savladao određenu veštinu imaće samopouzdanja da i tu veštinu sprovodi bez ikakvog ometanja pod pritiskom. Motivacija je samo jedan od faktora uspeha. U tekstu se spominje materijalna motivacija. Na žalost razna istraživanja su utvrdila da materijalna motivacija nema uticaja na podizanje motivacije kod dece starije od 10.godina, koja dolaze iz porodica srednje i visoke klase stanovništva. Sa druge strane ima dosta istraživanja koja su pokazala da zapravo materijalna motivacija pogotovo ako je prevelika zapravo sprečava osobu u cilju dostizanja pravog cilja. Primera je zaista i previše u praksi.
Ulazak u meč bez pritiska hm. Da li je to tako? Razlog zašto pritisak uvek postoji je vrlo jednostavan: TAKMIČENJE SAMO PO SEBI JE SITUACIJA U KOJOJ SE NE ZNA KRAJNJI ISHOD I KAO TAKVA STVARA PRITISAK KOD IGRAČA. Primer su mečevi između Novaka Đokovića, Rodzera Federera, Rafaela Nadala. Međutim, ukoliko bih ja lično odigrao meč protiv spomenute trojice ishod bi bio vrlo izvestan u korist nabrojanih igrača. Ukoliko je ishod poznat onda se to zove EKZEKUCIJA i normalno je sto nema pritiska.
Pritisak je sastavni deo sporta i jednak je na svim nivoima takmičarskog sporta. Vrhunski sportisti ulaze u takmičenje sa pritiskom. Razlika između dece i vrhunskih sportista jeste u tome što su vrhunske sportiste naučili kako da se ponašaju u trenutcima kada su pod pritiskom. Deca to tek treba da savladaju i ukoliko nisu to u stanju da urade počinju sa ne adekvatnim ponašanjem u situaciji. I rešavanje ovog problema počinje od igrača i njegove motivisanoati da li želi da savlada veštine za kontrolu pritiska ili ne.
Takođe velo značajnije je znati da u edukaciji, kako akademskoj tako i sportskoj se otišlo mnogo dalje od sagledavanja mentalne snage kroz: samopouzdanje, motivaciju, rasterećenost. Uspešna moderna psihologija gleda na razvoj mentalnih veština suprotno od navedenog pristupa u tekstu i razvija mentalne veštine njihovim objedinjavanjem. Moderan pristup se pokazao značajno uspešniji. Daću primer akademske edukacije gde vodeći svetski univerziteti koriste moderan pristup u edukaciji sa značajno uspešnijim rezultatima.
Zaključak koji bih izneo jeste da kao jedna od vodećih sportskih svetskih nacija i treba da gledamo u pravcu da budemo ispred konkurencije. U prošlosti i sadašnjosti u srpskom sportu postoje treneri koji su lideri na svetskom nivou i imaju inovativne pristupe u trenažnom procesu. Treba pratiti njihove primere i napredovati.
Da, sve sami stručnjaci u srpskom tenisu, silne terminologije, da vam nije roditelja i njihovog budžeta, okopavali bi kukuruze na tim teniskim terenima.
Da vidiš kako raste detetovo samopouzdanje kad se uloži u njega 300.000 eura, ne treba tu ni filozofa, ni psihologa, pa čak, ni teniskog trenera.