Овај текст намењен је америчким читаоцима, али итекако је занимљив и нама, јер је тема на основу чега колеџ-тренери одабирају тенисере за колеџ
Тод Видом
објављено 26. новембра 2015.
Како се приближавају међународни јуниорски турнири Еди Хер и Оранж Боул овде у јужној Флориди, приметио сам један нови тренд у начину на који колеџи регрутују студенте-спортисте.
Детаљније Времена су се променила у свету регрутовања тенисера за колеџ
Последњи пут сам учествовао на Оранж Боулу 2001. године, и конкуренција је била врхунска, јер су учествовали Јанко Типсаревић, Робин Содерлинг, Жил Милер, Хуан Монако и многи други одлични играчи.
Премотајмо сада филм на Оранж Боул 2010. године, када сам започео своју тренерску каријеру и када је неколико мојих играча учествовало на том турниру. Приметио сам огромну разлику у начину на који су колеџи покушавали да регрутују играче. Када сам ја играо, 2001. и претходних година, на овим турнирима није било много тренера са колеџа. Када сам присуствовао свом првом Оранж Боулу као тренер, приметио сам велики број тренера са колеџа како праве белешке и регрутују играче, покушавајући да у свој тим привуку неке од врхунских талената. Био сам шокиран бројем колеџ-тренера на том турниру.
Доста се дискутовало о томе како страни тенисери узимају стипендије за колеџ америчким играчима. Очекивано, родитељи нису били задовољни овим новим трендом; који заправо и није толико нов. Колеџ-тренери не иду на Еди Хер и Оранж Боул само да би регрутовали америчке тенисере, јер то могу да ураде током школске године или током лета на Super National турнирима, на којима учествују сви најбољи амерички играчи. Они на турнире Еди Хер и Оранж Боул долазе да би анализирали и скаутирали стране тенисере.
Имао сам ту срећу да сам прошао све нивое тениса, од јуниорског, преко колеџа, па све до ATP Tour-а. Много пута ми је био понуђен посао на неким од престижнијих колеџа, и многи играчи против којих сам играо као аматер или као професионалац су постали тренери на колеџима. И као и у сваком другом послу, ако немате резултате, изложени сте ризику да добијете отказ. То је притисак којем су колеџ-тренери изложени када покушавају да саставе најбољи могући тим, како би постигли одличне резултате и сачували свој посао. Ту нема разлике у односу на посао главног тренера у било ком од осталих највећих спортова у САД. Све време слушате да у фудбалу (америчком, прим. прев), било у колеџ или у професионалним тимовима, тренери добијају отказе на крају сезоне због лоших резултата. Колеџ-тенис није ништа другачији.
Ове чињенице које наводим су у последњих неколико година усмено саопштаване играчима које свакодневно тренирам. Без обзира на то да ли сте Американац или не, тренери покушавају да саставе најбољи могући тим, и сасвим сигурно ће радије изабрати страног играча него Американца ако постоји разлика у нивоу њихове игре. Колеџ-тенис је бизнис, заснован на резултатима, баш као што се и ја бавим бизнисом заснованом на резултатима. Уколико врхунски универзитети у овој земљи не могу да доведу најбоље америчке клинце, они ће своје најбоље играче потражити међу странцима, како би могли да се равноправно такмиче против других.
Тенис је глобални спорт. У целом свету има одличних играча који би били одушевљени да добију исту стипендију коју би волело да добије и неко америчко дете. То да ли ћете добити ту стипендију или нећете, на колеџу на којем желите, искључиво зависи од нивоа ваше игре и резултата које постижете.
Извор:
www.tennisconsult.com
Novi komentari