Зашто желим да моје дете изгуби тениски меч

Објавио Хавијер Паленкве 18. маја 2014.

Пре неколико месеци један родитељ малог тенисера и ја смо седели на финалу U12 тениског турнира у Бока Рејтону на Флориди. Како је меч почео и постајао све напетији, родитељи оба тенисера су навијали за своје дете. Наравно, свако је желео да његово дете победи. Онда, када сам видео како један тата навија и како је потпуно фокусиран на исход меча, поставио сам му незгодно питање:

– Зашто желите да он победи? Мање ће научити ако победи, рекао сам…

Тата малог тенисера је одговорио: па, због поена, због трофеја, побеђивања итд. (није навео ништа што је, по мом мишљењу, толико битно). Онда сам рекао да бих, да је у питању мој ученик, заправо волео да он изгуби.

– Зашто бисте желели да изгуби? – упитао је он.

Зашто желим да моје дете изгуби тениски меч

Као прво, ако изгуби (уз претпоставку да се заиста трудио), знаћемо тачно које области његове игре треба унапредити, да ли је у питању рад ногу, праћење ударца, ментални аспект или било која комбинација тих елемената, итд. Затим, такође бисмо сазнали колика је заправо разлика између перципираног и стварног нивоа игре потребног да би се побеђивало на турнирима вишег нивоа. Такође, рекао сам, ако изгуби, и ако се на пораз обрати пажња на исправан начин, клинац ће имати већу жељу да учи и да слуша, како би избегао још један пораз. Можда чак и да промени лоше старе навике и обрасце понашања. Оно што се научи из пораза олакшава посао тренерима. Ничему од овога не би било посвећено довољно пажње ако би клинац победио. Пошто би сва пажња била посвећена исходу меча, и пошто је он био позитиван, јако мало пажње би се посветило ономе што треба поправити у игри.

Детаљније Зашто желим да моје дете изгуби тениски меч

Као родитељи и тренери, фокусирамо се на побеђивање, и сваког викенда видимо безброј мечева у којима делује као да је једини циљ да се победи. Мој поглед на тенис у овом конкретном узрасту U12 јесте да побеђивање значи веома мало, и што се пре фокусирамо на напредовање, пре ће доћи оне праве победе. Нажалост, сви упадамо у замку увреженог веровања да је боље побеђивати. Тенис је спорт у којем се тешко постаје добар, за то је потребно много времена и огромна количина посвећености и повратних информација (фидбека). Не постоји бољи фидбек од пораза, под условом да је он анализиран. Ако победите, највероватније се нико неће бавити анализом и тиме ће се изгубити драгоцено време. Родитељи ће бити срећни, тренери задовољни, а дете пуно самопоуздања. То делује боље. Ја верујем да у овом узрасту пораз има већу вредност од победе.

Када следећи пут ваше дете буде играло „тесан“ меч, чији је исход још увек неизвестан, запитајте се: да ли заиста можете више да га научите ако победи него ако изгуби? Онда, када искрено одговорите на ово питање, схватићете да сте можда, као родитељ или тренер, били исувише фокусирани на исход, а не на процес, и можда ћете фокус ставити на вредност процеса, па ће дете боље проћи чак и ако је изгубило. Можда.

Сигуран сам да сви имамо различита мишљења, у нашем случају су порази постали малтене прекретнице у преласку на виши ниво, а моје тениско искуство каже да нивое прелазимо веома брзо.

Ово је само моје мишљење, то је све.

Извор:

www.tennisconsult.com/kid-lose-tennis