Утицај родитеља на добре спортисте је добро документован. У анкети обављеној међу играчима бејзбола који играју у професионалним лигама нижег ранга, већина њих је рекла да су им родитељи:

• Обезбеђивали новац за куповину опреме
• Редовно присуствовали утакмицама
• Обезбеђивали новац за клупску чланарину и кампове
• Давали џепарац у средњој школи
• Водили их на утакмице професионалних екипа највишег или нижег ранга
• Саветовали им да се посвете каријери професионалног играча бејзбола
• Редовно вежбали бејзбол са њима.

• Док се огромна већина деце осећа вољено и подржано када им родитељи присуствују такмичењима, у неким породицама присуство Маме и Тате на трибинама доводи до напетости у породици, чак у толикој мери да се негативно одражава на дететов спортски учинак.
• Родитељи који се понашају на начин који може да узнемири малог спортисту, или да узнемири тренере или судије, може да створи напетост не само у породици, већ и код све деце на терену, а неретко и код свих родитеља који гледају меч.
• Чак и када мали спортиста осећа охрабрење и подршку од својих родитеља, понашање других родитеља може да им упропасти доживљај. „Чак нису били у питању моји родитељи,“ рекао је један деветнаестогодишњи клијент, „већ други родитељи који су викали на тренера и судију и упропастили нам доживљај на већини утакмица.“

• Родитељи су у доброј позицији да малим спортистима дају конструктивну критику.
• Многи родитељи су на самом почетку и тренери својој деци. Веома често се дешава да родитељ научи дете неке нове ствари ако се и сам бавио тим истим спортом. Учење ове врсте треба да се обавља на неформалан начин, без структуре коју има организовани спортски програм.
• Много је теже када родитељ постане тренер тима у којем игра његов син или ћерка. Имајте на уму да, иако ви лако можете да направите разлику између тога да будете родитељ и да будете тренер, ваше дете не може лако да разликује критику која долази од „Тате, тренера“ и ону која долази од „Тате, родитеља“.

• Проблеми могу да настану онда када се природни нагон родитеља да подржи своје дете и да му дâ савет, сукоби са процесом едукације од стране тренера у дечјем спорту.
• Што је дете бољи спортиста, то је већа вероватноћа да ће тренер схватити тренирање од стране родитеља као мешање у његов рад.
• Ваше дете може да буде стављено у безизлазну ситуацију ако му ви са трибина довикнете неки савет који се разликује од онога шта му је рекао тренер. Кога да послуша? Вас или тренера?
• Ваше дете може негативно да гледа на ваше критичке савете, поготово када буде старије. Отац или мајка који стално критички оцењују њихов спортски учинак представљају извор фрустрације за многе тринаесто- и четрнаестогодишњаке са којима сам разговарао.
• Ви можда видите себе као веома важан ресурс за ваше дете, јер му помажете да проникне у тајне спорта којим се бави, али ваше дете можда види вас као родитеља коме није стало до њега, већ само до тога колико добро игра.
• Опасност лежи у томе што ће дете посматрати себе као спортисту и процењивати своју целокупну вредност на основу тога како игра.

• Деца уче вештину самоконтроле гледајући вас како демонстрирате добру самоконтролу
• Организовани програми дечијег спорта често родитељима нуде добру прилику да моделирају добро понашање за децу, као и ефективне начине за решавање конфликата
• Решавање неспоразума када се термини утакмица преклапају, одлучивање о томе ко ће играти на којој позицији, доношење битне судијске одлуке у неизвесној утакмици – у дечјем спорту има много оваквих ситуација.
• Родитељ или тренер који у таквим ситуацијама остане смирен и обзиран представља одговарајући узор понашања за решавање емоционалних ситуација.

• Ваше присуство на утакмицама може да застраши ваше дете ако вас чује како вичете на судије.
• Дела говоре више од речи. Ако свом детету говорите да мора да се контролише и да поштује ауторитете, а оно онда види вас како изгубите живце и вичете на судију током утакмице, сви ваши напори ће бити поткопани.
• Таква врста навијачког понашања која може да се толерише на такмичењима професионалних спортиста (као што је викање на играче или критиковање судије због нечега што се вама чини као погрешна одлука) није прикладно на такмичењима малих спортиста; и што више дечји спорт опонаша интензитет и конкуренцију који постоје у професионалним такмичењима, родитељи ће све више да се понашају као навијачи.
• Ако се понашате као навијач на спортском такмичењу свог детета, то може да има озбиљне последице. Једна од мојих пацијенткиња, тиха и брижна четрнаестогодишња девојчица, рекла је о соме оцу: „То што он говори, то је све гомила глупости. Он нема поштовања за ауторитете, али од мене очекује да све радим по ПС-у. А када му кажем нешто о томе, он виче на мене.“