Стручна помоћ малим хокејашима Спартака стиже из Канаде

У оквиру програма Hockey Without Borders (HWB) Светске хокејашке асоцијације (ИИХФ-а), у Суботици од краја децембра прошле године до марта 2014. бораве четири млада хокејашка тренера из Канаде и САД, подучавајући мале хокејаше суботичког Спартака:

Zach Jackson (САД)

Karl Wittmer (Канада)

Mark Mclean (Канада)

Jeff O’Neill (Канада)

Детаљније Стручна помоћ малим хокејашима Спартака стиже из Канаде

Дали су ексклузивни интервју за сајт Мали играчи, који преносимо у целини:

 

Тренер 1: Циљ нашег боравка у Суботици је промовисање хокеја. Данас је хокеј широко распрострањен, има много професионалаца који играју свуда, и просто не би требало да буде места на којем се хокеј не игра. „Хокеј без граница“ спада у програме који раде на унапређењу ресурса. Као што је то случај овде, Урош и Зоран су веома добри тренери, али не могу све да постигну сами.

Мали играчи: А можда немају ни довољну подршку од локалне заједнице, немају ни довољно новца?

Тренер 1: Да, тако је, финансије су понекад проблем…

Мали играчи: Чули смо да су прошле године ишли у Канаду?

Тренер 3: Да, прошлог лета су дошли у Монтреал, тамо су провели две недеље у хокејашком кампу и путовали су унаоколо, било је заиста лепо.

Мали играчи: Којег су узраста деца са којом радите овде?

Тренер: Углавном од 8 до 15 година, мада има и деце од 5 година. Нека деца још не умеју ни да клизају, па пролазе кроз школу клизања. Тако да је распон знања деце са којом радимо заиста велики – од деце која још не знају да клизају, до деце која су савладала основе хокеја и која још треба да раде само на додатним елементима.

Мали играчи: Да ли мислите да деца овде имају простора да унапреде своје вештине? Да ли су заинтересована за хокеј?

Тренер: Наравно. Заиста смо импресионирани колико ова деца воле хокеј, нека од њих долазе и по 3-4 пута дневно на различите тренинге, имају огромну жељу…

Други тренер: … да, нарочито када се узме у обзир да овде има леда само током три месеца годишње, што је велики проблем. Деца у другим зељама, попут Канаде, Русије, Финске, Шведске имају лед 12 месеци у години, па самим тим имају и много више времена за тренинг и напредовање. Овдашња деца имају огромну жељу, али их спутавају ти ограничени ресурси. Стога смо дошли овде да им помогнемо да та три месеца искористе на најбољи могући начин и да напредују што је могуће више.

Мали играчи: А ваша мисија је и да популаризујете хокеј?

Тренер: Тако је, задатак нам је да популаризујемо хокеј у деловима света где није довољно развијен и где су улагања мања. Такође, ту смо и да помогнемо свакоме коме је помоћ потребна.

Доста времена овде проводимо у својству тренера који раде са децом. Имали смо ту срећу да смо ми имали добре тренере кад смо били клинци, и сада део тог знања покушавамо да пренесемо овој деци која заиста желе да уче, али нема довољно стручних људи који би им показали све што је потребно.

 

Мали играчи: Колико дуго остајете у Суботици?

Тренер: Ту смо до марта, док се лед не отопи.

Мали играчи: А после тога остајете и даље у Србији?

Тренер: После тога вероватно идемо кући, или ћемо негде играти хокеј, нисмо још сигурни.

Мали играчи: Да ли планирате да посетите још неки град у Србији?

Тренер: Да, ићи ћемо у Београд и у Нови Сад, радићемо са тамошњим клубовима.

Мали играчи: Знате ли да у Београду има пет клубова, и да укупно око 400 деце тренира хокеј?

Тренер: Заиста?

Мали играчи: Да, то је пристојан број деце за само пет клубова.

Тренер: Још једна ствар који бих хтео да истакнем је да поента програма „Хокеј без граница“ није само у материјалним ресурсима, нисмо дошли овде само да бисмо деци поделили штапове за хокеј, већ и у обуци и ширењу знања о хокеју. Дакле, нагласак није на финансијској помоћи локалним заједницама, већ на преношењу знања. То је важније него било шта друго. Каква је корист од новог штапа, ако не знате да играте хокеј?

Мали играчи: Имате ли неки савет за децу узраста од 5-6 година која би хтела да почну да тренирају хокеј?

Тренер: То је велика обавеза, не само за дете, већ и за родитеље. Ако дете жели да тренира хокеј, цела породица треба да му помогне. Није реч само о томе што треба устати у пет сати ујутру да би се отишло на тренинг, чак и суботом и недељом, него треба бити истрајан у томе. У хокеју се може научити много шта, не само када је у питању техника, већ је то укупно гледано један предиван спорт, који помаже у изградњи карактера. Многи моји дугогодишњи пријатељи су из хокеја, јер смо заједно прошли кроз много шта и научили смо много једни о другима.

Мали играчи: И још једно питање за крај – има ли разлике у жељи и у приступу хокеју код деце у Канади и код деце овде у Суботици?

Тренер: Жеља коју овдашња деца имају је импресивна. У Канади скоро свако дете игра хокеј, то је део културе. Хокеј је свуда – на телевизији, у школи… Овде је култура другачија, код деце је доста популарнији фудбал…

Мали играчи: …и кошарка, тенис…

Тренер: Да, тенис, због Новака Ђоковића… Али деца која сваког дана долазе овде, њихова жеља је заиста импресивна.

Други тренер: Она заиста воле ову игру.

Мали играчи: Хвала вам пуно на издвојеном времену.