У култури данашњице која слави насиље у свему, од музике до видео-игара, филмова и телевизијских емисија, идеја да упишете своје дете у неки клуб борилачких вештина може вам се учинити као део овог истог тренда. Борилачке вештине, као главни део акционих филмова, представљене су као врхунац насилничког понашања. Услед овога вероватно ћете бити изненађени чињеницом да је тренинг борилачких вештина заправо веома користан за децу. Као и многе друге ствари које Холивуд пропагира у насилничком светлу, ни борилачке вештине нису брутални и крвави спортови којима је једини циљ повређивање других људи.
Навешћемо вам 10 разлога због којих ћете можда пожелети да упишете своје дете у клуб борилачких вештина:
Детаљније Деца и борилачки спортови
1. Неговање самодисциплине – Једна од централних начела свих облика борилачких вештина је апсолутни фокус на самодисциплини. Данашњи клинци су навикли да примају инстант информације, тако да ће им ово бити одлична лекција о уздржаности и дисциплини. Схватиће да није увек лако доћи до жељеног циља. Деца ће кроз спорт најбоље откривати суштину самодисциплине која ће их поступно водити ка спознаји себе и околног света.
2. Јачање социјализације – Деца лакше упознају људе и стичу нове пријатеље када су у сали за тренирање окружени другом децом са којом деле заједнички интерес. На игралишту или у школи деца не морају увек имати много додирних тачака, али они који тренирају борилачке вештине у знатно бољој су ситуацији да упознају једни друге кроз заједничке тренинге. Дете схвата да је партнер особа која му помаже у тренирању и напредовању, а не неко на кога треба да гледа као на непријатеља. Све ово знатно подстиче другарство међу децом.
3. Подстицање физичке активности – Деца све више слободног времена проводе седећи уз компјутер ограничени једноличним идејама које деградирају психофизички развој младог човека. Дете које почне са физички захтевним тренинзима борилачких спортова осетиће позитивну енергију покрета и тако ће бити мотивисано за што више кретања. Што више напредује у физичком и техничком аспекту борилачког спорта то ће ваше дете све више ценити сопствено тело и здравље. У овом времену у коме владају дрога и остали многобројни пороци, борилачки спортови ће понудити младом човеку начин за здрав и смисаони живот и тако га одвратити од странпутица и лошег утицаја улице.
4. Учење о постављању и остварењу циљева – Већина борилачких вештина је базирана на систему вредновања појасева који према боји означавају степен знања онога ко их носи. Када ваше дете тежи сваком следећем појасу, оно тако учи вредне лекције о постављању и постизању својих циљева. Ово је и прави начин да дете схвати како се у животу сваки рад награђује, а нерад и лењост кажњавају.
5. Повећање самопоштовања – Поверење у самога себе долази са истинским достигнућима. Ниво самопоштовања вашег детета ће се увећавати са сваким новим напретком на тренингу, добијањем заслуженог појаса и успехом на такмичењу. Деца која имају низак осећај самопоштовања постају самопоуздања како време њиховог бављења борилачким спортом одмиче.
6. Осећај поштовања према другима – Учење борилачких вештина развиће код вашег детета осећај за поштовање инструктора и напреднијих вежбача. Данашња култура не развија увек код детета поштовање ауторитета и старијих особа. На тренинзима тај осећај поштовања ће бити веома изражен код детета и као такав пренеће се на његову свакодневицу.
7. Учење о ненасилном решавању конфликта – Погрешно виђење борилачких спортова као нечега што промовише насиље долази од филмске продукције и маркетиншких потеза појединих професионалних промотера борилачких спортова. У ствари, све праве борилачке вештине и спортови уче децу мирном и ненасилном решавању конфликата и наглашавају важност избегавања физичког насиља. Човек који је сигуран у себе никада није агресиван. Агресија настаје услед сујете и осећања несигурности, а све то спорт поступно елиминише код деце. Дете које тренира борилачки спорт неће бити насилно, али ће умети веома лако да се одбрани од оних који угрозе његову безбедност.
8. Побољшање перцепције – Да би деца напредовала у спорту и тако адекватно била награђена мораће да савладају вештине слушања и опажања уз константну концентрацију током тренажног процеса. У свакодневици овај процес може бити веома монотон и незанимљив, али ће зато на тренингу бити веома реалан током рада са партнером који ће „кажњавати‟ или “награђивати” степен посвећености детета тренирању.
Управо је ово та динамичност коју дечија природа тражи. Осим тога спорт изузетно развија креативност код детета, јер спорт је ништа друго до „уметност покрета‟.
9. Развијање осећаја тимског рада – Учење техника, увежбавање, спаринговање са друговима, напредовање и учествовање на такмичењима или бодрење својих клупских другова, све то утиче на ваше дете да стекне осећај тимског рада и припадања једној здравој спортској средини. Није случајно настала изрека: „С ким си, такав си“
10. Побољшање у другим областима живота – Предности тренинга борилачких вештина не завршавају се у сали за тренирање.
Самопоуздање, пажња, смиреност, физичка издржљивост, толеранција, креативност и још много других позитивних особина ваше дете ће из сале за вежбање пренети у свој свакодневни живот и тако одрастати у здравог, образованог и стабилног човека.
Надамо се да сте након овога мање скептични у вези са тренирања борилачких вештина. Једино на шта би требало да обратите пажњу је да проверите у ком борилачком клубу ће ваше дете тренирати и какав је тренер који води тај клуб. Веома је битно да је тренер стручно, ментално и морално квалитетна особа.
Коришћена литература:
http://www.kenneymyers.com/blog/10-reasons-martial-arts-benefits-kids/
Извор: http://mmabeograd.org.rs/5-TEKSTOVI/Deca%20i%20borilacki%20sportovi.htm
Jeste, većina ovoga što je napisano stoji, ali opet kako to da borilački sport ne podstiče agresiju, barem u nekom obliku. Samo ime im kaže „borilački“, ako je cilj da kroz fizičku borbu 1 na 1 savladaš protivnika, ipak je tu potrebna neka doza agresivnosti.
Ne kažem da će dete koje se bavi borilačkim sportom nužno postati problematično i da će da tuče drugu decu, ali nešto ipak tu ima.
Mislim da grešite.
Iz mog ugla gledanja, obzirom da sam u mladosti poznavao i družio se sa momcima iz jednog uspešnog karate kluba koji je jedno vreme bio u I ligi bivše Juge, sa dosta reprezentativaca, pa i rekreativno trenirao u istom, i to najviše zbog pozitivne atmosfere u samom klubu i među trenerima i takmičarima. Koliko god se kroz treninge oni pripremali za takmičenja u katama i borbama (koje naravno iziskuju dozu takmičarske agresije), isto toliko se radi i na psihičkoj i fizčkoj samokontroli, psihološkoj stabilnosti i mentalnoj uravnoteženosti i smirenosti. Svedok sam da su neki od njih svakodnevno trenirali, osvajali zlatne i srebrne medalje na Evropskim takmičenjima, kao i bronzanu na svetskom takmičenju u borbama, a da za iste te momke niko ko ih ne poznaje, na ulici ili bilo kojoj ustanovi ili instituciji, ni kakvoj situaciji u školi, na poslu, u ugostiteljskom objektu, ni pomislio ne bi da se bave borilačkim sportom, niti da su puni snage i maksimalno utrenirani, nego su se baš oni svaku konflitnu situaciju smirivali i iz svake konfliktne situacije izvlačili baš svojim mentalnim sposobnostima bez ikakve doze agresije prema bilo kome. Nikad ni jedan od njih ni kom smislu nije bio problematičan. Oni koji u treniranje borilačkih veština krenu sa namerom „da nauče da se tuku“ i da to što treba da nauče iskoriste u negativnom smislu, ne izdrže dugo i brzo odustaju, ne trpe red, rad poštovanje sebe i drugih i disciplinu. Bar sam ja to tako doživio trenirajući (napominjem rekreativno, ne takmičarski) karate i džudo, a pretpostavljam da je slična situacija i sa ostalim borilačkim sportovima.