I u jeku leta, edukujemo se – za Male igrače piše Ljubica Jovanović – teniski mentalni trener
Dragi roditelji, zakoračili ste sa svojim detetom u tenisku priču. Bravo i želimo vam srdačnu dobrodošlicu.
Vaše dete možda sada ima 5 ili 6, 7,8 ili 9 godina. Ono na šta bih htela da stavim akcenat odmah na početku jeste da ste vi sada teniski roditelj, ali ste na prvom mestu mama ili tata i nikada nemojte to da zaboravite.
Koja su dva najvažnija roditeljska zadatka?
Da detetu pružite ljubav i da ga osposobite za život!
Izražavanje i iskazivanje ljubavi se ne podrazumeva. U današnjem vremenu, najčešći način na koji roditelji iskazuju ljubav prema detetu je putem kupovine poklona, a ne shvataju da deci treba nešto mnogo više, odlazak na Adu, vožnja bicikla, kupanje….
U komunikaciji leži glavno rešenje svih dečijih potreba i problema, ali ta komunikacija mora biti dvosmerna. Razgovarajte sa svojom decom! Saznajte njihove potrebe, želje, šta za njih znači ljubav i na koji način žele da im se ona pokaže. Zatim im nesebično pružajte ljubav, jer decu nikada ne razmazi previše ljubavi već premalo discipine. Komunikacija ne bi smela biti zasnovana na strahu, već na ljubavi. Ne treba decu slomiti, već vaspitati. Pokušaj da upravljate decom putem strahova je najčešće kontraproduktivno i urušava im samopouzdanje.
Pet principa mudrog vaspitanja
U redu je biti različit i zato je neophodno, kao što sam već napisala da saznate detetove potrebe, jer svako dete ima svoj jedinstven zbir osobina, talenata, vrlina, mana. Deca nisu vaše kopije, zato je komunikacija uvek na prvom mestu i to dvosmerna.
U redu je praviti greške Sva deca greše, i mi grešimo. Greške su sasvim normalne i one se očekuju, niko se nije rodio bezgrešan. Ali kako ćete vi kao roditelj odreagovati na učinjenu grešku? I ovde ne pričam o greškama na teniskom terenu, ali je reakcija na nju veoma usko povezana. Ako dete pogreši, to ne znači da nešto nije u redu sa njim, osim ako vaša reakcija ne govori suprotno, u smisli da greška nije smela da se napravi. Dakle, greške su sastavni deo života, iz grešaka treba da učimo, greške treba da priznamo i mi kao roditelji i da ih tako naučimo da i oni sami preuzmu odgovornost za svoje greške. Na ovaj način, deca se uče praštanju i roditeljima kada su načinili neku grešku i sebi kada pogreše.
U redu je iskazivati negativna osećanja Negativna osećanja poput besa, tuge, straha, bola, frustracije, stida, zabrinutosti, razočarenja, ljubomore, nesigurnosti su sasvim prirodna i normalna i veoma su važan deo odrastanja. Ne treba sputavati decu da izraze svoja osećanja. Treba pomoći detetu da postane svesnije svojih osećanja. Često nesvesno zaustavljamo decu kada počnu da ispoljavaju svoje emocije, posebno tugu, što je pogrešno. To činimo jer je nama teško da se nosimo sa njihovom tugom i da se suočima sa suzama svoje dece, ali uvek imajte na pameti da naše dete svaki put, baš kao i mi kada potisne emociju, produbi svoju neurotičnost. Ponekad, roditelji prave i suprotnu grešku, preteruju u podsticanju dece da ispolje svoja osećanja. Najbolji način je da ih saslušamo sa što manje želje da utičemo na intenzitet ispoljavanja ili potiskivanja.
*nemojte mešati izražavanje emocija sa nepoštovanjem
U redu je želeti više Kada deca traže više od onoga što im trenutno pružamo, često dobijaju poruku da su sebina i razmažena. Deca treba da traže ono što žele uz poštovanje tudjih i sopstvenih granica, a roditelj treba da nauči da kaže detetu „NE“ kada je to potrebno bez previše uznemirenosti. Tada će dete biti svesno da uvek može da traži ono što želi, ali će biti svesno da ako nešto traži ne znači da će to i dobiti. Dajući svom detetu dozvolu da traži više, darujemo mu mogućnost pravilnog usmeravanja ka cilju i hrabrost da se za sebe bori, što je vrlo važno za budućnost. Znači, ne treba uvek dobiti sve, ali treba da ima slobodu da želi i zatraži.
Mama i tata treba da su uvek glavni Iako se detetu da sloboda da iskaže svoja osećanja i da iskaže ono što želi, roditelji treba da imaju poslednju reč i potrebno je da deca to znaju.
Детаљније DOBRODOŠLI U DEČIJI SVET TENISA – level 1 by Ljubica Jovanović – 27.07.2026.
A sada malo o tenisu… i kako biti mudar roditelj u tenisu…
Prva stvar u koju treba da budete sigurni jeste da li vaše date voli tenis, da li ga voli on/ona ili ga igra zbog vas ili možda jer neki fensi drugar igra. Dakle, budite sigurni da li trenira tenis zbog sebe ili zbog nekog drugog.
Često čujete da se u sportu razvija disciplina, rad, istrajnost, trud…Hajmo da počnemo od početka. Za pravila u tenisu i za naučiti da igra tenis je zadužen teniski trener. Vi ste zaduženi za pomoć i podršku. Počećemo od dve najvažnije stvari: ishrana+ hidratacija i pakovanje teniske torbe.
PODSETNIK za mudre roditelje: objasni, pojasni, pokaži.
Hidratacija – Sat do sat ipo pre početka treninga dete treba da jede glavni obrok i da se hidrira, znači da otprilike u periodu sat-dva pre početka treninga popije čašu, dve vode. Hidratacija je veoma važna. Čim osetimo žeđ ili su nam usta suva proces dehidratacije je već započeo. Dakle sa unosom tečnosti pre povećane fizičke aktivnosti, sprečavamo dehidrataciju, a na svakoj pauzi u toku treninga treba da popije koji gutljaj vode. Kada proces dehidrataciie započne i telo i mozak ostaju bez vode, a čovekov organizam se 60% sastoji od vode. Tada telo nema dovoljno energije i snage, a mozak ostaje bez koncentracije. Kada se popije voda, ogranizmu treba 20 minuta da povrati energiju. Dakle objasnite svom detetu ovo, postarajte se da ima svoju flašicu sa vodom, podsetite ga jedanput, a drugi put već se mora postarati da sam popije vodu pre početka i da se dodatno hidrira tokom treninga. Deca vole primere, jer tako najbrže pamte, pa budite kreativni u objašnjavanju važnosti uzimanja vode (NE SOKA) pre početka treninga, kasnije kad krene da igra turnire, ovo važi i za pre početka meča.
Ishrana – Nisam nutricionista, iako imam završen kurs o tome, ali kao osnov neka bude da dete treba da se hrani raznovrsno, da pre početka treninga, odnosno meča treba da unese i ugljene hidrate sa niskim i srednjim glikemijskim indeksom, masti, vitamine i minerale. Neću ulaziti u detalje veganstva, vegetarijanstva, već ću pojednostaviti stvari. Glavni obrok podrazumeva neko meso, prilog uz to i salatu i takav obrok u sebi sadrži sve neophodno. 30-tak minuta pre početka treninga ili meča treba pojesti neku voćku. Izbegavajte slatkiše pre početka treninga ili meča, jer slatkiši imaju visok glukemijski indeks, odnosno brzo i naglo poraste nivo šećera u krvi što će detetu dati energiju, ali isto tako brzo i naglo pada i dete brzo ostaje bez energije.
Teniska torba i pakovanje – Radim sa igračima od 12, 13 pa do 69 godina (veterani i ligaši) i nakon što postavimo ciljeve i upoznam se sa profilom igrača, prvu stvar koju uradim jeste popis opreme! Iznenadjujuće, a ujedno i zabrinjavajuće je da manje od 10% igrača, ne pričam ovde o profesionalnim igračima, sami pakuju svoju tenisku torbu i znaju tačno šta im treba za trening a šta za meč. Deca se još od vrtića uče da pakuju svoje stvari za zabavište, u školi se podrazumeva da pakuju svoju školsku torbu, pa zašto onda ne bi znali i mogli da pakuju i svoju tenisku torbu sami?
Pomozite im prvi put, pokažite kako i šta treba da se spakuje, naučite ih da nakon treninga raspakuju, prepakuju i onda ih pustite da to sami rade!
Šta smo rekli na početku… glavni raditeljski zadatak dati im ljubav i osposobiti ih za samostalni život!
U narednom blogu posvetiću se više pakovanju torbe za početni nivo! Do tada volite se, pokazujte i nesebično obasipajte ljubavlju svoje dete, ali ga i naučite da odredjene stvari radi sam, za početak hidratacija, ishrana i samostalno pakovanje teniske torbe!
Do narednog čitanja, vaša Ljubica Jovanović – teniski mentalni trener
Novi komentari